Zahtevan projekat „1939 – Egzil španskih republikanaca“ pod krovom la Arquerda de Nuevos Ministerios obuhvatio je tri izložbe čije je zatvaranje danas a glavni pokrovitelj je Ministarstvo pravde Kraljevine Španije.
Veliku pažnju posetilaca privukla je izložba „Krv nije voda“ koja kroz fotografije francuskog umetnika Pjera Gonora predstavlja osobe koje su se povlačile 1939, a danas žive u Francuskoj ili njihove potomke. Pored fotografija ovih ljudi zapisana su njihova svedočanstva.
– Još kao dete viđao sam te španske prognanike, to su bili vredni i radni ljudi koji su izgradili moju zemlju. Zahvaljujući njima Francuska je doživela privredni i kulturni procvat šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, oni su su je izgradili, a to je bio moj način da im se zahvalim i odam poštovanje – kaže za Danas Pjer Gonor.
* Kako ste se odlučili da se bavite posledicama španskog građanskog rata, kako ste se suočili sa ovim bolnim poglavljem španske istorije? Kako ste se suočili kao umetnik i kao čovek?
– Nisam ja odlučio da se time bavim. Pozvali su me iz Ministarstva pravde, pratili su moj rad, videli su moju izložbu o rudarima i došli na ideju da osmislim jednu izložbu portreta. Povezali su me sa Republikancima koji su živeli u Parizu i koji su bili među oslobodiocima ovog grada od nacista. Kada sam stigao tamo, shvatio sam da ne treba samo da fotografišem, već i da čujem te ljude. Počeo sam pametnim telefonom da snimam njihove glasove. LJudi su hteli da pričaju, da podele svoje uspomene koje su dugo morali da čuvaju samo za sebe. Mnogo godina bili su prinuđeni da ćute, strahovali su, a kako su godine prolazile, strah je popuštao, a oni su svoje priče hteli nekom da ispričaju. Onda sam shvatio da pored svake fotografije treba da stoji ispričana priča osobe sa fotografije.
* Šta je svim ovim ispovestima zajedničko – bol, patnja, strah, zaborav?
– LJubav prema svojim porodicama. Pre svega svi su hteli da prozbore o onima kojih više nema, hteli su da ih se sete i slobodno progovore o njima i o onome što im se zaista dogodilo da bismo znali. Znate, istoričari pišu istoriju, a svaka porodica je preživela i proživela sopstvenu istoriju, mislim da je to važno za celu javnost. Ja sam Francuz, pre pedeset šest godina rođen sam u Francuskoj, a te ljude sam viđao još kao dete. Za mene je bila velika čast što sam mogao da radim sa njima, kroz te susrete mnogo sam naučio. Ti ljudi nisu zaboravili vrednosti i ideale za koje su se borili. Sačuvali su dostojanstvo. Mislim da su s patnjom uspeli da se izbore. U svom bolu su dostojanstveni, kažu ko im je sve postradao, ali ne pričaju u užasima kroz koje su prošli.
Recimo, jedna od žena, koja je bila svojoj braći i sestrama sve, jer joj je ostatak porodice ili nestao ili stradao, tražila je oca u koncentracionom logoru i majku koju je proganjao Franko, i ona je kao šesnaestogodišnja devojka morala da radi u baru u kome su se okupljali nacisti, a bila je ćerka komunista. Ispričala mi je kako je uspela da studira i da završi Sorbonu. To je jedna od priča o herojima. LJudsko biće je u takvim okolnostima da bi preživelo spremno na herojske podvige.
* Kakvu sliku Španije su ti prognanici poneli sa sobom, da li je to imaginarna zemlja koja je ostala da živi u njihovim sećanjima ili imaju realnu predstavu o njoj?
– Mnogi odlično poznaju Španiju jer su se u nju i vraćali, pomagali su mnogim drugima da prebegnu tokom godina diktature. S druge strane, prisutno je preplitanje sećanja i stvarnosti. Kad su se mnogi prognanici vratili, u Španiji je nastupila demokratija. Nisu govorili o onome što se pre događalo.
Susret sa Beogradom
Beogradska publika poznatog i nagrađivanog francuskog fotografa Pjera Gonora pamti od pre dve godine kada je u ovdašnjem Institutu Servantes imao samostalnu izložbu fotografija velikog formata „Ukorenjeni“. Mogli smo da vidimo portrete rudara iz Asturije. Gonor je rođen 1963. u Šoleu u Francuskoj, a od 1988. živi i radi u Madridu. Ovaj samouki fotograf dobitnik je Nagrade za kulturu grada Madrida (2007) kao i Internacionalne nagrade za fotografiju u Alkobendasu (2014). Čuveni madridski muzej savremene umetnosti Reina Sofia ima u svojoj kolekciji nekoliko njegovih dela.
Povlačenje
Masovni egzodus u istoriji je poznat kao povlačenje. Upravo zato je španska vlada preko Ministarstva pravde prvi put na osamdesetu godišnjicu ovog događaja 2019. organizovanjem izložbe zvanično odala poštovanje ljudima o čijem progonu se ćutalo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
