Prosečan Srbin smatra da može da režira film ili da bude selektor reprezentacije

Stvar je tačke gledišta. Ta tačka može biti postavljena kroz mitološki obrazac koji je najviše zastupljen u usmenom predanju našeg naroda i koji je prenošen vekovima. S druge strane, priča je mogla biti obrađena sa naučne tačke gledišta, odnosno kroz ono šta o tome kaže savremena istorijska nauka. Ta dva puta su često kontradiktorna, ali zaboravlja se ono osnovno – TV serija je dramsko delo i kao takvo ostavlja slobodu pre svega piscu, a zatim i ostalim autorima da slobodno i poetski tumače zadate obrasce. Igrana serija nije naučnoobrazovni program niti je namera autora bila da to bude“, kaže u razgovoru za Danas Marko Marinković, reditelj serije „Nemanjići – Rađanje kraljevine“.

Dugoočekivani projekat trebalo je za jedne da bude istorijski udžbenik, a za druge spektakl ravan svetskim serijama „Igra prestola“ ili „Tjudorovi“. Ipak, sa emitovanjem prve epizode u novogodišnjoj noći krenula je polemika kakvu vesti iz kulture nisu odavno videle. Društvene mreže preplavili su negativni komentari o kvalitetu projekata o nastanku prve srpske kraljevine. Halabuka je trajala nekoliko dana, a situacija se samo na prvi pogled umirila u narednom periodu. Ipak, već sa konačnim početkom emitovanja celokupne serije, čini se da je deo publike usmerio svoju pažnju isključivo loveći greške. I dok je za tradicionaliste serija bila uvreda srpske istorije, a za liberale skupa propaganda, ističući problematične dijaloge, „dorćolski“ sleng, nepodudaranje radnje sa istorijskim podacima, gledanost je rasla i rasla… Pa tako i ne čudi da priča o Stefanu Prvovenčanom sada dobija i nastavak, te da će „Nemanjići“ imati i drugu sezonu.

* U Srbiji su do sada jako retko snimani projekti iz srednjovekovnog perioda (tek poneki film). U kojoj meri ste vi, kada ste počinjali rad, imali u vidu sve te jako gledane svetske serije, poput „Igre prestola“, budući da je ipak reč o, kako se često ističe, najvećem i najskupljem projektu RTS-a?

– Postoje mnogi projekti koji su i po svom obimu i po ceni daleko iznad budžeta „Nemanjića“, čak i u skorije vreme. Objektivno ispitajte i doći ćete do iznenađujućih podataka. Tu pre svega mislim na neke velike filmove koje su pretakani u TV serijale, čiji je jedan od glavnih producenata bio RTS, a čija je cena po minutu proizvedenog programa bila daleko iznad „Nemanjića“. A što se tiče poređenja sa stranim serijama, to je kao da na pisti poredite malo nabudženiji polovni „golf“ sa vanserijskim „ferarijima“, „poršeima“ i „meklarenima“. Oni nas ostavljaju u startu daleko iza sebe, ali čemu uopšte takva trka? Međutim, što se tiče trke u nacionalnoj klasi, a i regionalnoj, tu smo ubedljivo prvi po rezultatima.

* Šta znači u Srbiji snimati seriju u koju je uloženo 2,87 miliona evra, i gde je bilo angažovano 218 glumaca i 2.700 statista? Da li vam je takva situacija dala potpuno odrešene ruke, jedan komotniji osećaj u radu ili je bilo drugačije?

– Za serijski program, 218 glumaca je otprilike prosek. Broj od 2.700 statista ne znači ništa, to je produkcioni prikaz statista plaćenih po danu, odnosno 2.700 plaćenih dana po čoveku za 100 snimajućih dana. To vas dovodi do proseka od 27 statista u opremi po danu snimanja. Nikada nismo imali više od 100 kostimiranih ljudi, i to u zahtevnijim scenama. Što se tiče komoditeta u radu, epizoda „Nemanjića“ je snimana u proseku za 7,5 dana. Poređenja radi, produkcija prve sezone TV serije „Moj rođak sa sela“, koju sam prethodno režirao, omogućavala mi je 10 dana rada na epizodi. U tom smislu, moj rediteljski zadatak je bio kud i kamo složeniji i zahtevniji, odnosno napetiji u „Nemanjićima“.

* Da li vas onda čudi, s obzirom na novac koji je uložen, što se protiv serije pobunio i Programski savet RTS-a, ali i deo građana Srbije?

– Nikakav Programski savet se nije pobunio protiv serije. To je još jedan slučaj plasiranja dezinformacija koje dobijaju udarna mesta u naslovima pojedinih medija, a potonji zvanični demantiji prolaze nezapaženo. Što se tiče dela građana koji se brinu za finansije, odgovorno tvrdim da je svaki projekat koji sam vodio od uloženog dinara pravio bar tri. Ova serija je već sa prvim emitovanjem pokrila troškove proizvodnje, tako da zabrinuti građani mogu da odahnu. Već prva naredna repriza donosi čist prihod RTS-u.

* Kako ste vi generalno prihvatili sve te reakcije, koje su išle od potpunog podržavanja do vrlo negativnih kritika?

– Stekao sam odavno naviku da verujem svojim osećajima. Ne obraćam mnogo pažnju na opšta mišljenja, pogotovo ne na ona laskava. Umeju da zavaraju. Ono u šta verujem su brojevi. Po svim istraživanjima serija „Nemanjići“ bila je najgledaniji program u državi od početka godine.

* Među negativnim komentarima pominjalo se da projekat deluje amaterski, i ističu se dramaturški, rediteljski, glumački, estetski i jezički propusti. Šta vam je najviše zasmetalo od svega što je rečeno?

– Reći ću vam nešto. Kada je moj drugar, inače vrstan istoričar umetnosti, čuo da sam dobio režiju „Nemanjića“, prvo na šta mi je skrenuo pažnju je da su konji u vreme Nemanjića bili mnogo manji od današnjih konja.

* Govorilo se o nespretnim dijalozima, nepodudaranju sa istorijskim događajima, slaboj dinamici radnje… Mislite li da je deo publike u nekoj od tih zamerki bio u pravu? Ipak je prva epizoda bila premontirana nakon prikazivanja u januaru…

– Naš posao je javan i podleže javnoj kritici. Svako ima pravo na svoje mišljenje. Moj dragi profesor režije Braca Sljepčević na prvim časovima nas je opomenuo ovim zapažanjem: „U našoj zemlji, ako pitate slučajnog prolaznika, da li bi operisao pacijentu mozak ili spustio avion pun putnika na pistu, gledao bi vas kao ludaka. Postoje samo dva zanimanja u nas za koje prosečni Srbin smatra da bolje može da radi od profesionalca. Prvi je naravno da režira film, odnosno seriju, a drugi da bude selektor fudbalske reprezentacije.“

* Kako se vama sada čini celokupni projekat?

– Ponosan sam na rad celokupne ekipe, na sve autore, glumce, produkcioni tim. Svi su učinili svojevrsni podvig u veoma teškim uslovima. Srpski film i televizija se za poslednjih 73 godine, od Drugog svetskog rata, tek četvrti put bave srpskim srednjim vekom, na koji smo inače, s razlogom, veoma ponosni. Posle „Banović Strahinje“, „Doroteja“ i „Kosovskog boja“, TV serija „Nemanjići“ prvi put u takvom obimu osvetljavaju ovo doba srpske istorije.

* Koliko će sve to uticati na narednu sezonu serije? Po čemu će se ona razlikovati od prethodne?

– U fokusu sledeće sezone nalazi se sukob oca i sina oko vlasti. Oca – kralja Uroša I i sina – potonjeg kralja Dragutina. Takođe sezona opisuje i tešku borbu arhiepiskopa Save za jačanje uticaja Srpske pravoslavne crkve, te njegova poslednja hodočašća i smrt. Nama, kao produkciji, predstoji mukotrpan put da scenario koji se privodi kraju uobličimo u nastavak serije koja će, verujem, biti gledana makar kao prva sezona.