Svaki put to srce

Izvodio je odlično slobodne udarce, njegova lopta letela je nekad i brzinom od 200 kilometara na čas. Rivelino je postigao najbrži gol na utakmici između Korintijanasa i Fortalezea. Posle početnog dodavanja Rivelino je primetio da se golman tima Fortaleze moli (klekao na molitvu) i dao mu gol sa centra igrališta.

Kažu da je baš ta lopta letela brzinom od 214 kilometara na čas. Bio je 1. januar 1971, na rođendan Roberta Rivelina. Taj gol postigao je u trećoj sekundi utakmice. Rivelino je igrao 93 puta za reprezentaciju Brazila i tri puta je igrao na svetskim prvenstvima.

Najbolje je igrao na Svetskom prvenstvu 1970. u Meksiku kad je Brazil osvojio titulu svetskog šampiona. Najviše ga je cenio Dijego Maradona. I evo šta piše u Maradoninom dnevniku: Uvek sam ga navodio kao jednog od najvećih. Igrao je s takvom elegancijom i drskošću.

O Rivelinu su mi pričali neverovatne stvari. Bunio se protiv moćnih. Zaljubio sam se u tog igrača kada sam ga upoznao, čovek me je očarao. Jedna prekrasna priča najbolje govori o njegovoj prirodi. Bilo je to u brazilskom kampu u Meksiku 1970. Tamo se ništa nije radilo, jer tim momcima ništa nije ni trebalo.

I tako, sedeli su za stolom Žerson, Tostao i Rivelino. Zatim se pojavio Pele. I oni su se zamislili: Ovaj jebač, šta mu možemo reći? U svemu je dobar taj kurvin sin. Rivelino je imao odgovor na sve, pa i ovaj put. Pogledao je u Pelea, koji je bio najbolji na svetu, pogledao ga ravno u oči i pitao: Priznaj, onako iskreno, više bi voleo da si levak, zar ne?

A jednoj devojci u Meksiku, tog jula, Rivelino je rekao: Dribler je sam kao nož u srcu.
Pouzdano znam da bi se Robertu Rivelinu dopala pesma Svaki put to srce Mija Raičevića:

Ono što si rekla za srce, u redu je. Isto to
mislim i ja, samo ne umem da se izrazim
tako lepo kao ti. Svako ima srce i raspolaže
s njim kako mu je volja. Ali, avaj, nije uvek tako.
Srce zna da bude jako gadna stvar, a sve u vezi
s time kako ga upotrebljavaš. Ne valja kad ga
upotrebiš, a ne valja ni kad ga ne. Zato,
ne misli previše o tome, možda je tako
najbolje. Ipak, upamtiću ono što sam rekla
za srce, da bih posle mogao da to pričam drugima.
Uvek se nađe neko koga to interesuje. Svi vole
da slušaju priče o srcu, osim lekara, ali niko
ne pita srce kako mu je. Ja sam jedan od retkih:
“Srce, kako ti je?” Pitam, iako znam da se
u mojim grudima ne oseća kao kod kuće.

Smatram, ono što se rekla o srcu, da je u redu.
Zamisli da ti na kolima nedostaje točak.
A sad zamisli da ti nedostaju dva. A onda, ako si
u stanju zamisli da ti nedostaju sva četiri.
Pitaš li se uopšte dokle bi stigla da ničeg nema
ni pod haubom. Tako i srce, ne razume kad ne voliš.
Kad ga sprečavaš da ide tamo kud te vodi.
Ne kaže uzalud, ne sećam se više kog: “Ako izgubiš sve,
ostane ti srce, čoveče, ti si na dobitku!”

Ono što si rekla o srcu sasvim je u redu.
Mislimo isto, samo što ja nemam toliko
svojih reči da to izgleda tako jednostavno,
a lepo, kao kod tebe. Zato je ono što si
rekla o srcu, red da čuje još neko…
Hej, gde su se svi izgubili!