Svakodnevni zadatak i životni izazov

Kao urednice muzičkog programa u Centru beogradskih festivala (CEBEF), a zatim i kao predsednica, odnosno članica Odbora Bemusa – Milica Kadić i Jelena Janković Beguš doprinele su atraktivnosti ovog 50. izdanja, dodajući oštricu sadašnjice, ali i ukazujući poštovanje slavi svih onih prethodnih godina i decenija Beogradskih muzičkih svečanosti, u okviru autorske vizije Bemusovog kreativnog jezgra. Iz tih i takvih plemenitih pobuda nastao je aktuelni Bemus, praktično sada već pola veka prisutan kao naš najznačajniji zvučni vidokrug. Predsednica Odbora Milica Kadić i članica Jelena Janković Beguš, razmatraju na samom startu Zlatnog Bemusa sve ono što ga ponovo čini važnim za iskrene muzičke poklonike u Beogradu i šire, osvetljavajući njegove najznačajnije koncertne činjenice u danima koji dolaze.

* Zlatni Bemus je pred nama, a unutar njega obilje atraktivnih programa koji korespondiraju kako sa sadašnjim trenutkom u klasičnoj muzici, tako i sa visokim umetničkim renomeom Beogradskih muzičkih svečanosti i njihovom impresivnom istorijom. Šta ste sve, kao deo tima koji je stvarao ovaj program, u startu imale na umu, u kojim je sve mogućim smerovima išla vaša urednička mašta ovom prilikom?

Milica Kadić: Duga istorija ovog festivala obavezuje nas da na njega gledamo kao na raritet u prilično sumornoj svakodnevici, a svakako i inspiriše da damo mali ličan profesionalni doprinos da ovaj veliki jubilej bude ispisan zlatnim slovima, kako i glasi slogan 50. Bemusa. Svojom istorijom Bemus je postavio najviše standarde muzičkog izvođaštva, pa su se u tom smislu profilisala imena umetnika i ansambala. Kao mesto susreta najznačajnijih inostranih muzičara i najboljih domaćih predstavnika umetničke muzike, Beograd je postao podijum gde, već na neki način, razmažena publika očekuje samo vrhunske sadržaje. Lista iz mašte je uvek preduga, uvek ima neostvarenih želja, ali ima i situacija kad ste presrećni jer stigne i mejl adresa sa rečenicom: „Srećni smo što možemo da potvrdimo naš nastup na Bemusu“. U radu nam često pomažu saradnici iz partnerskih institucija i agentura sa kojima se trudimo da održavamo pouzdanu profesionalnu saradnju.

Jelena Janković Beguš: Ovogodišnji, 50. Bemus zamišljen je kao svojevrsna retrospektiva, ali ne u doslovnom smislu – reč je o sumiranju onih programskih segmenata koji su tokom decenija bili konstantno prisutni na programima ovog festivala. To su, najpre, koncerti najvećih svetskih zvezda umetničke muzike, kao što su Najdžel Kenedi, Ramon Vargas, Vadim Rudenko, Brodski kvartet, Šarun ansambl koji čine solisti Berlinske filharmonije, zatim nastupi najznačajnijih srpskih ansambala poput Beogradske filharmonije, ili Hora i Orkestra RTS, kao i koncerti mladih umetnika i izvorne muzike. Na taj način, Zlatni Bemus simbolično zatvara jedan krug koji je počeo da se iscrtava 1969. Tome doprinosi i koncepcija završnog programa festivala – koncerta Beogradske filharmonije, kojim se direktno pravi omaž prvom Bemusu.

* Da li su vas u sastavljanju programa inspirisali neki prethodni umetnički direktori Bemusa, ili neke njegove najslavnije godine? Da li ste se možda nadahnjivale umetničkim stilom i stavom nekih drugih festivala visoke evropske i svetske reputacije?

Milica Kadić: Najuspešnije godine festivala uvek su inspiracija, iako današnji budžeti takav intenzitet nastupa velikih ansambala ne mogu da podnesu. Nekad nije bilo neobično da ugostimo bar dva velika svetska orkestra, dve inostrane operske kuće i čitavu plejadu solista. Kad u šali pokušamo da sastavimo budžet prema tom modelu, on premašuje današnje mogućnosti nekoliko desetina puta. U tom smislu, svesni trenutka, bavimo se realnim, a opet poželjnim konceptom u kojem je važno imati najznačajnije soliste, internacionalne ansamble kamernog sastava i odabrane srpske umetnike. Festivali koji nam uvek služe kao uzor su Festival u Salcburgu i Žorž Enesku u Bukureštu. Pametnom državnom politikom i vrednim radom i do toga se može doći.

Jelena Janković Beguš: Odbor Bemusa i CEBEF kao producent manifestacije, redovno prate dešavanja u svetu umetničke muzike u neposrednom okruženju, ali i u mnogo širim okvirima. Naravno da nam je želja da naš festival stoji rame uz rame sa prestižnim evropskim muzičkim manifestacijama po atraktivnosti programa koji nudi domaćoj publici, ali uz cene ulaznica prilagođene našim okolnostima. Raduje nas to što Bemus privlači i publiku iz drugih gradova Srbije, čak i iz okolnih država, svojim ekskluzivnim sadržajima. Trudimo se da ljubiteljima umetničke muzike predstavimo stare znance, izvođače koji su se odavno uvukli pod kožu našoj publici, ali i nova lica – mlade muzičare koji tek stupaju na scenu, ili pak one interpretatore koji dosad nisu bili poznati Beograđanima, kao što je korejski virtuoz na violini Edvin Kim.

* Nekoliko čuvenih imena pohodiće u narednim danima naš grad i predstaviti svoje osobeno umeće. Možemo li da ukratko predstavimo najveće Bemusove zvezde ovog „zlatnog“ izdanja, ali i da skrenemo pažnju na neke skrivene dragulje ovogodišnjeg programa?

Milica Kadić: Najveće zvezde programa su svakako našoj publici veoma dobro znan violinista Najdžel Kenedi i meksički tenor Ramon Vargas, koji pravo sa scene Opere u Los Anđelesu – gde nastupa rame uz rame sa Plasidom Domingom, tumačeći naslovnu ulogu u operi Don Karlos – predstavlja svoje umeće sa Orkestrom RTS pod upravom Bojana Suđića. U istom smislu, zvezdu čini i orkestar Beogradske filharmonije koji se posle deset godina ekskluzivnim nastupom vraća u okrilje Bemusa, izvodeći program pod nazivom Omaž 1. Bemusu.

Skriveni dragulji jesu i ruski pijanista Vadim Rudenko, dvostruki laureat čuvenog konkursa Čajkovski, zatim, Šarun ansambl koga čine solisti Berlinske filharmonije i Brodski kvartet, ansambl koji je svoju reputaciju među širom publikom zauzeo nastupima sa priznatim umetnicima u drugim žanrovima, kakvi su Sting, Elvis Kostelo, Bjork… Zadovoljstvo nam je i da predstavimo korejskog violinistu Edvina Kima koji će nastupiti u pratnji sjajne Natalije Mladenović. Neki od stalnih segmenata programa i sada su tu – nastupi najboljih mladih muzičara Viktora Radića i Milene Damnjanović, kojima Bemus daje šansu, kao i koncert tradicionalne izvorne muzike koji autorski potpisuje dr Dimitrije Golemović.

Jelena Janković-Beguš: Očekivano, najveće interesovanje izazvao je Najdžel Kenedi, koji će na otvaranju Bemusa koncertno predstaviti i jedan deo svog izvanrednog diskografskog projekta posvećenog DŽordžu Geršvinu. Kad je reč o skrivenim draguljima, istakla bih kvartet operskih solista koji čine Sofi Klusman, Šarlote Kvat, Brenden Ganel i Markus Ajhe, a koji nastupa u Betovenovoj Devetoj simfoniji – reč je o umetnicima angažovanim u vodećim operskim kućama Evrope. Brodski kvartet, poznat po saradnji sa pop i rok muzičarima, ovom prilikom se predstavlja u klasičnom izdanju, a raduje nas to što su u program uvrstili i jedan gudački kvartet Dmitrija Šostakoviča, što je njihov zaštitni znak.

* Šta sadržaji ponuđenih repertoara saopštavaju – koje su to klasične vrednosti ostale na snazi iz prethodnih decenija, a koji novi momenti se pojavljuju u stvaralačkoj i izvođačkoj praksi u sadašnjici „ozbiljne“ muzike sa kojom ćemo se susresti na Bemusu?

Milica Kadić: Odabir repertoara diktira ukus publike, a u slučaju beogradskog auditorijuma kreće se uvek od tradicionalnog klasičnog koncepta. Naša želja jeste da se savremeni načini izvođenja i sinhronizacija sa drugim stilovima omoguće tamo gde to čini imidž umetničke ličnosti i njegov umetnički koncept, kao što je to slučaj kod Kenedija. Voleli bismo da i u oblasti operske režije predstavimo u budućnosti nove svetske tendencije.

Jelena Janković-Beguš: Na ovogodišnjem Bemusu zastupljene su kompozicije zlatnog repertoara umetničke muzike svih epoha – od baroka, preko klasicizma (Mocart, Betoven), romantizma (Šubert, Šuman, Janaček, Krajsler, Verdi…), do 20. i 21. veka. I sam Kenedi priznaje da ne može bez Bahove muzike, koju doživljava kao neku vrstu psiho-fizičkog treninga. Kenedi, koji je odavno srušio granice između klasičnog koncertnog nastupa i rok-koncerta, između izvođaštva i autorskog rada, ovom prilikom, uz Baha i Geršvina, predstavlja beogradskoj publici i svoju novu kompoziciju Mađioničar iz Lublina. Simfonijski orkestar i Hor RTS izvode kompozicije Leonarda Bernštajna u okviru obeležavanja stogodišnjice rođenja ovog muzičkog velikana, Beogradska filharmonija ponovo oživljava simfonijsku poemu Beograd Dragutina Gostuškog iz 1951, a Brodski kvartet ima na programu jednu kompoziciju savremene japanske kompozitorke Karen Tanake, nastalu na samom završetku prošlog milenijuma. Ramon Vargas izlazi takođe iz okvira čiste klasike interpretacijom popularnih pesama. Bemus je oduvek bio muzička svetkovina i nikad mu nije bila strana ta programska šarolikost, te smo se u godini zlatnog jubileja trudili da ostanemo verni njegovom izvornom konceptu.

* U narednih 50 godina Bemus bi, po vašem mišljenju, trebalo ba bude… kakav?

Milica Kadić: Bemus u budućnosti trebalo bi da bude klasičan i savremen u isto vreme, raskošan, privlačan za publiku i medije, najviše privlačan za same svetske umetnike. I na kraju, treba da bude važan celokupnoj zajednici koja negovanje kulture smatra svakodnevnim zadatkom i životnim izazovom.

Jelena Janković-Beguš: Bemus bi trebalo da ostane raznovrstan u sadržajnom smislu, a nadam se da će se u budućnosti povećati broj kvalitetnih koncertnih prostora u Beogradu koji će biti prikladni za izvođenje umetničke muzike, ali u atraktivnijem, zanimljivijem ruhu. Ja bih lično volela da se na Bemusu premijerno u Beogradu izvedu značajna ostvarenja iz istorije muzike koja naša publika dosad nije imala prilike da čuje, kao i da se stimuliše stvaralaštvo srpskih kompozitora i jačaju domaće muzičke institucije. Bemus treba da bude krovna manifestacija srpske umetničke muzike u njenom samovrednovanju i pozicioniranju na međunarodnoj sceni.