„Sve boje Vorhola“, izložba jednog od najznačajnijih umetnika 20. veka i pop art stvaraoca Endija Vorhola na kojoj će biti predstavljeno 40 njegovih grafika biće otvorena 8. jula u Galeriji Salon Muzeja grada Beograda i trajaće do kraja meseca.
Izložbu „Sve boje Vorhola“ organizuju Muzeja Grada Beograda i Centar beogradskih festival CEBEF-a a 40 grafika pažljivo je odabrao jedan od najistaknutjih galerista Lazar Vujić, koji se upoznao sa Endijem Vorholom prilikom rada na grafičkim rešenjima za Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine.
Vujić je želeo da se među likovnim rešenjima bude i jedno Vorholovo.
„Vorholova prvobitna ideja za Olimpijske igre bio je skakač, ali meni se više dopao klizač i na kraju smo se odlučili za taj motiv“, ispričao je u jednom od intervjua Lazar Vujić.
Prema njegovoj selekciji među Vorholovim radovima za beogradsku izložbu su čuveni portreti Merilin Monro, Marte Graham, zatim planetarno poznate limenke supe “Kembel”, “Space friut” i “Cveće”…
Endi Vorhol bio je američki umetnik, slikar, filmski reditelj i pisac.
Smatran je za najpoznatijeg i najuspešnijeg umetnika i istinskog predstavnika umetničkog pravca pop-art.
Vorhol je diplomirao komercijalnu umetnost na Karnegi institutu za tehnologiju u Pitsburgu 1949. godine.
Radio je reklamneilustracije za – Vog, Harpers bazar, Nju Jorker, Glamur.
Do početka 60-tih bio je uspešan reklamni ilustrator do te mere, da ga niko nije prihvatao kao umetnika.
Uzaludno je pokušavao da dođe do galerija koje su ga uporno odbijale. Tako je počeo da analizira odnos između komercijale i umetnosti i umesto da ih doživi kao suprotstavljene, jednostavno je počeo da ih spaja i postao tako jedan od najpoznatijih umetnika Amerike.
Njegova prva samostalna pop-art izložba održala se u Njujorku 1962. godine i uključivala je neke od njegovih najčuvenijih radova poput „Merilin Diptih“, „100 konzervi supe“, „100 flaša Koka-Kole“ i „100 novčanica dolara“.
U tom periodu su nastali i radovi koji su definisali njegovu karijeru, poput mnogobrojnih ilustracija tipično američkih predmeta i poznatih ličnosti – Merilin Monro, Elizabet Tejlor, Majkl Džekson, Elvis Presli…
Vorholov studio “Factory” na različitim lokacijama u Njujorku, bio je kultno mesto koje je okupljalo i promovisalo raznovrsne umetnike i slavne ličnosti tog perioda, a bilo poznato po žurkama tokom 60-ih godina.
U 70 godinama, Vorholovanjegova karijera je bila mnogo mirnija. Vorhol je sada počeo da okuplja nove, bogatije ličnosti, koje je portretisao.
Njegov čuveni portret Mao Cedunga napravljen je 1973. godine.
Endi Vorhol je preminuo je 22. februara 1987. godine u Njujorku, u 58. godini života, a najpoznatija je njegova izjava da će “svako imati svojih 15 minuta slave”.
Vorholova slika Merilin Monro 2022. godine prodata je za 200 miliona evra, što je čini najskupljim delom umetnosti 20. veka.
Izložba “Sve boje Vorhola” je privatno vlasništvo „Visconti Fine Art“ kolekcionara Žive Škodlar Vujić i Lazara Vujića iz Slovenije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.