Sve je dobro u Kulturnom centru Beograda

Umetnice će s publikom podeliti sopstvena iskustva iz sredina iz kojih dolaze – Irana i Turske, a jedan od njihovih pristupa jeste da stvari nazivaju pravim imenom. Tako u slučaju Istanbula „projekat renovacije“ jeste zapravo destrukcija sećanja, dok komešanje u video radu iz Teherena ukazuje na problem nerazumevanja. Umetnice, koje su se inače upoznale radi saradnje na ovoj izložbi, za ispitivanje relacija sa politikom istraživale su najpre intimnost vlastitih soba. I dok Sana Gobe predlaže oplemenjivanje javnog prostora, zahtevajući prisutnost tela, Gozde Ilkin u svom radu snima iz svog stana renoviranje Taksim urgentnog centra u srcu Istanbula a time i proces transformacije prizora pogleda kroz prozor. „Duže vreme je ta ceremonija destrukcije za mene konstruisala i proizvodila pozadinski zvuk i sliku Istanbula. Biti svedok takvim zvucima i slikama je promenilo moju umetničku praksu i percepciju svakodnevice. Tokom perioda destrukcije, zemljište ‘bolnice’ se transformisalo u deo mog enterijera, kao audiovizuelni ekran na koji sam osuđena kroz ram prozora“, konstatuje Gozda. Izložba njenih radova i Sane Gobe, počeće performansom u trajanju od 40 minuta pod nazivom „Ovaj zid raste iz korena“. Performans će izvesti Sana Gobe s kojom će narednog dana od 19 sati biti upriličen razgovor.

U Likovnoj Galeriji biće otvorena izložba „Evokativne sile“ beogradske umetnice mlađe generacije Marije Grahovac Karan na kojoj će biti predstavljena serija digitalnih grafika na pločastom aluminijumskom materijalu – alubondu. Reč je o projektu koji istražuje tehničke mogućnosti digitalne štampe kroz procese sečenja i slaganja površine grafičkog otiska u više slojeva, formirajući, na taj način, trodimenzionalne oblike. Reflektujuća površina alubonda rad čini promenljivim u odnosu na količinu svetlosti koju podloga prima i reflektuje. Grafike stvaraju doživljaj naslonjen na optičku umetnost a sve one su nastale u okviru doktorskog umetničkog projekta Silver force koji je umetnica odbranila na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Povodom izložbe fotografije Ivana Petrovića u Galeriji Artget pod nazivom „Sve je dobro“, koja će takođe biti otvorena u četvrtak uveče, navodi se citat Luisa Bunjuela: „U meni su se sukobljavale, kao i uvek, teorijska i sentimentalna privlačnost ka neredu i osnovna potreba za red i mir.“ Te reči trebalo bi da upute na kreativni izraz Ivana Petrovića koji veoma često pristupa sopstvenoj produkciji kao arhivi. Taj postupak podrazumeva da Petrović pojedinačne fotografije ili fotografije iz određenih serijala tretira kao materijal za dalje reinterpretacije, rekontekstualizacije i uvod u nove narativne i značenjske celine. Tako se i aktuelna izložba artikuliše kroz postojeće foto-projekte Dokumenti i Noćne promenade koji svojim susticanjem sučeljavaju ne samo dva perioda u njegovom radu već i dva pristupa – idejni i tehničko-tehnološki, kao i različita tematska interesovanja za okruženja kojima autor pripada i kojima se bavi. Projekat Dokumenti predstavlja Petrovićevo kontinuirano propitivanje fotografije kao svedočanstva što u pronicljivom uočavanju i registrovanju pojava svakodnevnog života u Srbiji donosi specifičan autorski iskaz o složenostima natkriljujućih istorijskih zbivanja i tranzicionih procesa našeg društva.

S druge strane, Noćne promenade čini serija digitalnih foto-zapisa portretisanih ljudi tokom večernjih izlazaka i šetnji korzoom, koje umetnik najpre beleži u rodnom Kruševcu. Ideja je da fokus stavi na fenomen „odevanja“ i fizičkog izgleda portretisanih u grupama i pojedinačno, kako bi osvetlio kulturne i supkulturne identitete u javnom prostoru. Realizovane kao višegodišnje istraživanje, Noćne promenade dobijaju karakter svojevrsne socioantropološke vizuelne studije koja u pojavnostima protagonista otkrivaju mnogo više o društvenim dinamikama, kolektivnim ponašanjima i interpersonalnim relacijama malih urbanih sredina.