Sve žene “Rolingstonsa”, hit knjiga o četiri muze koje su snažno uticale na proslavljeni bend

‘Te su žene bile puno više kul od Stonsa‘ smatra autorka Elizabet Vinder, piše Jutarnji list.

U ulozi protagonistkinja u njenoj knjizi „Parachute Women“, istoimena pesma pojavljuje se 1968. godine na albumu „Beggars Banquet“, pojavljuju se i četiri žene koje su ostavile traga u priči britanskog benda: Merijan Fejtful, Marša Hant, Bjanka Džeger i Anita Palenberg.

Upravo su one Stonsima donele sav glamur, pripisuje im zasluge Vinder.

One su bile „prave buntovnice i progresivne žene“, prenosi njen stav Njujork Post.

„Rolingstonsi” su se proslavili kao omiljeni odmetnici sveta roka, ali samo pod budnim okom ovih posebnih žena“, smatra Vnder.

Kako knjiga sugeriše, a piše Indenpendent, navedene žene, posebno Palenberg i Fejtful, odigrale su ključnu ulogu u podučavanju „momaka iz srednje klase kako da budu zločesti“.

„Te su žene bile mnogo više kul od Stonsa“, smatra Vinder

„Mik i Kit su postali izrazito kul, ali su to preuzeli od njih“.

Četiri žene

Nakon što je jednu veče provela u hotelskoj sobi Brajana Džonsa, pušeći i pričajući s osnivačem benda, Palenberg je već sledećeg dana Stonse pratila na turneji u Berlinu.

Džons i Palenberg su se postali popularni par, a ona ga je upoznala sa životom na ivici (S&M-om, LSD-jem, okultnom sferom).

Bila je i ključ njegovog stila. Odevala ga je, naime, i u svoju odeću.

Iz njenoga ormara Džons je pozajmljivao pantalone od samota i svilene šalove, Kit prstenove s lobanjama i viktorijanske broševe,

Mik mekane fedore i paperjaste šalove. Osim toga, nije bila ni nalik tipičnoj obožavateljki.

„S****e. Vokali su suviše visoki, a bas nije dovoljno glsano“, prokomentarisala je kada joj je Džeger pustio demo snimak pesme „Stray Cat Blues“.

Njene su opaske uvažene, a Džeger je odmah pohitao u studio te uveo izmene.

„Za razliku od grupi devojaka kojima je bila čast kada bi ih Stonsi odabrali za partnerke, Anita je bila nonšalantna, kao da je ona njima činila uslugu, kao da je zaslužila njihovo obožavanje i oduševljenje“, objašnjava Vinder i dodaje:

„Anita je bila zvezda, u Brajanov stan u Kartefild Roudu dolazilo se videti Anitu – ne Brajana, ne Kita, čak ni Mika“.

Time je izazvala, kažu, Mikovu i Brajanovu ljubomoru pa je završila s opuštenijim Ričardsom.

Niti Merijan Fejtful nije bila fascinirana Stonsima.

Činili su joj se „groznima“, „nepostojanim školarcima“.

Nakon što je pobegla iz katoličke škole, sedamnaestogodišnju glumicu i klasično obrazovanu pevačicu primetio je Stonsov menadžer koji je potom Džegera i Ričardsa zamolio da joj napišu pesmu.

Tokom snimanja rokerski dvojac jedva ju je primetio, što je i sama posle potvrdila rekavši da su se ponašali „kao da je nema“.

No, sporna pesma „As Tears Go By“ postala je hit kojim je Fejtful započela svoju pevačku karijeru.

S tekstopiscima se ponovo povezala nekoliko godina kasnije kada je sa sinčićem bežala od braka koji ju je razočarao.

Vreme je provodila kod Brajana i Anite, gde su navraćali i Kit i Mik.

Nakon jednog nastupa u Bristolu veče je provela šetajući se po travi i diskutujući s frontmenom.

Kada su se vratili u njegovu hotelsku sobu, kleknuo je pred njom, odvezao joj čizme te ih stavio sušiti.

„Bila sam u potpunosti dirnuta njegovom ljubaznošću…

Čim je iz kuće izbacio bivšu devojku, model Krisi Šrimpton, Mik je kući doveo Merijan, koja je bila mnogo sofisticiranija od njega pa ga je upoznala s ruskom literaturom te prvi puta odvela na balet.

„Jedna od stvari koje su se Miku sviđale kod mene je bila ta da smo diskutovali o njegovim idejama za pesme“, ispričala je te potvrdila da je bila „obrazovanija od njega, dobra s rečima“.

Njen primer Bulgakovog „Majstora i Margarite“, štiva koje je preporučila Miku, inspirisao je pjesmu „Sympathy for the Devil“, a Merijan stoji i iza inspiracije za logo benda.

Logo koji prikazuje usne i jezik nadahnut je baletom „Paradise Lost“, na koji je Mika vodila upravo Merijan.

Takođe , nakon njene uloge u Čehovljevoj drami „Tri sestre“, Džeger je najavio da se i on želi okušati u glumi, što je, uz njenu pomoć, i ostvario u filmu „Performance“.

S druge strane, odlukom Stonsa da snime pesmu „Sister Morphine“ za album „Sticky Fingers“, Fejtful nije bila oduševljena. Pošto je čula Džegerov rif, napisala je reči za pesmu koju je potom 1969. godine i snimila.

No, netom je izašla, njena diskografska kuća i pesmu, zbog sadržaja vezanog uz drogu, povukla.

Stonsi su pesmu objavili 1971. godine, a njen su doprinos izostavili.

Dok je još bio u vezi s Fejthful, Mik je počeo osvajati Maršu Hant.

Hant, koja je u London došla razvijati vlastitu muzičku karijeru, Mika je upoznala nakon što je već nastupala pre

Džimija Hendriksa i The Kinksa te glumila u „Kosi“ na West Endu.

Upravo je ona Mika upoznala s gitaristom koji je zamenio Džonsa.

Godine 1970. Hant i Džeger su dobili dete, no Mik je ubrzo upoznao Bjanku Pérez-Mora Macías, buduću Bjanku Džeger.

Hant se pridružila škotskom bendu „22“ i pokušala održati vlastitu karijeru, istodobno odgajajući ćerku.

Mika je molila za finansijsku potporu kako bi platila dadilju koja bi joj tokom turneje čuvala dete, no on se na molbu oglušio.

Kada je već živela od socijalne pomoći obratila se sudu.

Mik se s ćerkom naknadno povezao, kada je devojčica imala 12 godina.

Otprilike godinu dana nakon rođenja Maršine kćeri Karis, Mik je devojčicu dobio i s Bjankom.

Naredne godine Mik je otišao na turneju, no nova partnerka mu nije davala mira.

„Zvala ga je tokom turneje, prekidala snimanja, pocepala njegovu kolekciju skupih, svilenih kravata“, piše Vinder.

Nije prezala niti pred javnim, ličnim napadima u kojima je komentirisala da Mik „spava s mnogima“.

„Napustila sam svoju rodnu Nikaragvu kako bih pobegla od suženih percepcija žena. Kada sam 1971. godine ušla u razvikani brak s Mikom, nisam niti slutila da Nikaragva i ‘prosvećeni‘ svet dele toliko diskriminatorskih stavova prema ženama“, rekla je takođe.

Brak je okončala 1978. godine.

Palenberg, nekadašnja ikona stila, devojka Brajana Džonsa te majka troje Kitove dece, 1979. godine našla se u središtu skandala kada se mladić Ričardsovim revolverom ubio u njenom krevetu.

Tokom devedesetih prihvatila se studija mode na cenjenom sveučilištu Central Saint Martins.

Umrla je 2017. godine.

Bjanka Džeger se posvetila humanitarnom radu, Marša Hant pisanju knjiga, a među njima su i dve autobiografske knjige.

Merijan Fejtful se, pak, nakon pauze vratila s albumom „Broken English“, koji joj je donio i nominaciju za nagradu Gremi.

Usledili su i drugi albumi, a na ovogodišnjoj listi 200 najboljih pevača svih vremena časopisa Rolling Stone našla se na 173. mestu, prenosi Jutarnji list.