Svečanosti nisu samo ispunjavanje kalendara

Novinarka, književna kritičarka i članica žirija za dodelu Ninove nagrade Tamara Krstić je vodila je razgovor sa piscem čija su dela prevođena u Evropi i svetu. Uoči odbrojavanja pred početak 25. Izdanja ove manifestacije zamolili smo Dragana Velikića da sa nama podeli utiske o svom prošlogodišnjem gostovanju u Raški.

* Prošlogodišnji slogan Raških duhovnih svečanosti glasio je „Dobro došli na prvu adresu“, prošle godine ste na književnoj večeri na kojoj se govorilo o svojim knjigama najavili da će se roman koji pišete zvati „Adresa“. Ima li u tome simbolike?

– Eto, desilo se da slogan Raških duhovnih svečanosti „Dobro došli na prvu adresu“ bude mesto gde sam prvi put predstavio odlomak iz romana koji pišem, i koji bi trebalo da završim do kraja ove godine. Ništa logičnije nego da se roman sa naslovom „Adresa“, još u rukopisu predstavi na „prvoj adresi“. Rekao bih i na pravoj adresi, jer – a to sam više puta naglasio – Raške duhovne svečanosti su izuzetno dobro organizovana kulturna manifestacija, koja ima svoju publiku, dakle, nisu tek puko ispunjavanje kalendara.

* Koliko manifestacije poput Raških duhovnih svečanosti doprinose afirmaciji jednog pisca i njegovog književnog dela?

– Svakako da jedna tako dobro posećena manifestacija na kojoj se dešavaju osmišljeni programi daje vetar u leđa i mlađim, manje afirmisanim piscima. Koliko se sećam u publici je bilo veoma mnogo mladih. Raške duhovne svečanosti u potpunosti su ono što imenom kažu.

* Doprinose li ovakve manifestacije decentralizaciji kulture i njenom izmeštanju iz velikih gradova u manja mesta?

– Ne znam za bolji primer u Srbiji za to što ste već definisali smamim pitanjem. Moj odgovor je jedno veliko DA.

* Jedan ste od naših najprevođenijih autora u svetu, da li biste izdvojili neku manifestaciju u svetu koja poput RDS popularizuje kulturu držeći se visokih kriterijuma?

– Teško je i nezahvalno upoređivati takve događaje. Mene su pozivali na međunarodne manifestacije, a Raške duhovne svečanosti su posvećene kulturi koja nastaje u Srbiji. Ono što je usporedivo jeste stepen profesionalizma. A po tome se RDS kotiraju veoma visoko.

Lična karta

Naš sagovornik, rođen u Beogradu 1953. godine, diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu. Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B 92. Pisao je kolumne za NIN, Vreme, Danas, Reporter i Status. Od juna 2005. do novembra 2009. godine bio je ambasador Republike Srbije u Austriji. Živi u Beogradu kao slobodni književnik.

Iz njegove bogate biografije izdvajaju se romani Via Pula (1988 – Nagrada Miloš Crnjanski), Astragan (1991), Hamsin 51 (1993), Severni zid (1995 – stipendija Fonda „Borislav Pekić“), Danteov trg (1997), Slučaj Bremen (2001), Dosije Domaševski (2003), Ruski prozor (2007 – Ninova nagrada za najbolji roman godine, Nagrada „Meša Selimović“ za najbolju knjigu godine, Srednjoevropska nagrada za književnost), Bonavia (2012), Islednik (2015 – Nagrada „Kočićevo pero“, Ninova nagrada za najbolji roman godine, VItalova nagrada). Objavio je nekoliko knjiga priča I eseja. Knjige Dragana Velikića prevedene su na petnaest evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama. Dobitnik je Nagrade grada Budimpešte za 2013.

Projekat je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Raška