Živan Saramandić je ličnost koja je obeležila svoje vreme. Sa njim se završava era velikih pevača. NJegova ogromna ličnost i ogromna umetnost ostaće za sva vremena, a ova monografija o njemu zapravo je ostavština za budućnost i iz nje se vidi koliko je to bio veliki život.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Zvala sam ga „orkan“, „cunami“. On je bio jedna ogromna energija – rekla je primadona Milka Stojanović juče na predstavljanju monografije o jednom od najvećih svetskih basova 20. veka i njenom suprugu Živanu Saramandiću (1939-2012).
Knjigu, koju je priredila Dušica Milanović, objavio je Službeni glasnik u okviru edicije Posebna izdanja. Na njenom predstavljanju u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, u kojoj je, prema rečima Milke Stojanović, Živan Saramandić pet dana uoči odlaska sa ovog sveta pevao ariju iz scene smrti Don Kihota glasom tridesetogodišnjaka, govorili su i: muzikološkinja Branka Radović, direktor Muzeja Narodnog pozorišta Dragan Stevović, urednik u Službenom glasniku Petar Arbutina i autorka Dušica Milanović. NJima su se sećanjima na svoja druženja i saradnju sa Saramandićem, njegovu neposrednost, duh i „nestašluke“, iz publike pridružili primadona Radmila Bakočević i muzičar Minja Subota. Svi zajedno ocenili su da je o Saramandiću – operskom pevaču, umetniku i čoveku „nemoguće govoriti u prošlom vremenu“.
Ideju o monografiji pokrenula je Milka Stojanović, koja je zajedno sa Dušicom Milanović godinu i po radila na sakupljanju materijala. NJih dve su, zajedno sa Dejanom Savićem, Đorđem Kadijevićem, Brankom Radović, Mikojanom Bezbradicom, Minjom Subotom, Gordanom Krajačić i Draganom Stevovićem, autori tekstova, čiji je cilj da sveobuhvatno predstave ličnost i umetnost Živana Saramandića. Prema rečima priređivača, „ova monografija sadrži i najlepše sačuvane fotografije iz Saramandićevog života, najzanimljivije tekstove iz štampe, skice, eseje, intervjue, delove njegovog života – to je zbirka novinskih članaka, čuvar intervjua, afiša, plakata, programa, repertoara, premijera, feljtona…“
– Takvih basova danas više nema – današnji basovi su uskog, specijalističkog repertoara. Živan Saramandić je pevao ceo ruski i ceo Verdijev operski repertoar, a van opere održao je na hiljade koncerata na kojima je sa toliko duše, sugestivno, poletno pevao ruske romanse. Znao je da nam sa scene drži lekcije svojim ulogama – naglasila je Branka Radović.
Urednik monografije je Jovo Vukelić, a deo knjige je i CD sa Saramandićevim snimcima koje je ustupio RTS. Dragan Stevović je najavio da će 2016. u Muzeju NP biti priređena izložba u čast 50. godišnjice Saramandićevog debija na sceni Beogradske opere 21. septembra 1966. ulogom kralja Egipta u Verdijevoj operi „Aida“.
Cveće za Milku Stojanović
Na jučerašnjoj promociji monografije o Živanu Saramandiću u publici u kojoj su, pored autora tekstova, uglavnom bili ljubitelji opere, bilo je smeha, suza, komentara: „Bravo Milka“, „Takav je Živan bio“… „Čak i oni koji su bili ljubomorni na njega, koji ga nisu voleli, poštovali su ga“, istakla je primadona Radmila Bakočević, koja je često zajedno pevala sa Saramandićem. U Rimsku dvoranu Biblioteke grada Beograda gotovo da se uselio duh operske scene, a nije izostalo ni cveće za Milku Stojanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
