Svet koji se menja

Promene su, prirodno, uvek postojale, one su deo razvoja i samim tim deo napretka. Ali promene treba da se odvijaju laganim tempom. Ono čemu smo u našem industrijalizovanom svetu trenutno izloženi jeste da gde smo, na primer, ranije gledali kurseve možda jednom mesečno i prihvatali manji rast i padove, sada tržište akcija i kurseve na berzi posmatramo konstantno, što će reći na svakih sat vremena i ako neki kurs malo skoči ili padne, to izaziva brze panične reakcije kod svih kojih se to tiče. To znači da reagujemo na niz manjih odstupanje kursa, što inače ne bi izrodilo neku reakciju i što možda na duže staze i nije od nekog značaja. Ta silna pažnja u međuvremenu može da krene da se pojačava sama od sebe.

Utoliko smo više zabrinuti ako kurs pada, i ta zabrinutost je u najvećoj meri zarazna. Ona se širi poput požara po celoj firmi i može da podigne nivo stresa kod svih zaposlenih u rekordnom vremenu. Mnogo toga ukazuje da ono što, zapravo, određuje nivo stresa u nekoj firmi jeste reakcija uprave na te različite fenomene koji na firmu utiču.

Danas, a naročito u budućnosti, beskompromisan je uslov da su čelnici u stanju da vode i pod pritiskom. Čak i pod ekstremnim pritiskom.

Firma Corporate Care je sprovela analizu niza malih i velikih danskih firmi koje su zamoljene da procene dugačak niz spoljnjih faktora i zauzmu stav po pitanju koliko pozitivnog, a koliko negativnog stresa su ti uticaji prouzrokovali.

Sigurni broj jedan kao faktor koji pruža najviše negativnog stresa jesu organizacione promene u firmi, što će reći runde otpuštanja, rezovi koji zahtevaju redukcije osoblja. Na drugom su mestu najčešće zahtevi da firma ostvari određenu dobit. To daje dobru sliku onoga čemu su danske firme u ovom trenutku izložene. Stvari kao što je fuzija su apsolutno faktor koji izaziva mnogo stresa u firmi. Delimično daje pozitivan stres – ali daleko više negativan. I u ovom slučaju je način na koji uprava reaguje ključan za to da li će ovim promenama biti dopušteno da izazovu mnogo negativnog stresa u firmi, ili će se doživeti kao neutralne ili čak pozitivne.

Jedan od razloga za to što su runde otkaza toliko intenzivan faktor stresa verovatno treba potražiti u načinu na koji mnogi ljudi danas žive. Finansijski razapeti do tačke pucanja. Mnogo mlađih porodica skrasi se vrlo brzo, nedugo po početku zajedničkog života, u situaciji kad su ekonomski potpuno zavisni od dva puna prihoda. To znači da nema više prostora za manevrisanje. Bez vetra u jedrima postaju direktno ranjivi čak i kad su u pitanju manji padovi u zaradi. To je šteta, zato što se to lako proširi i na druge oblasti života.

Ali mi jednostavno želimo sve. Želimo da budemo savršeni u poslovnom smislu. Obe strane moraju da naprave karijeru, najradije munjevitim tempom. Svi hoćemo da budemo vođe. Hoćemo da budemo savršene majke, očevi, savršeni ljubavnici i ljubavnice, da održavamo kuću u savršenom redu, održavamo telo u redu, vežbamo u teretani i trčimo tri puta nedeljno. Uveče želimo da viđamo prijatelje uz dobro pripremljenu večeru s domaćim hlebom i dobro crno vino savršene temperature, dok deca bauljaju okolo delujući slatko, i sve je čista idila.

Naredno jutro ponovo ustajemo u šest, trčimo, pravimo doručak za celu porodicu, mažemo užinu, vodimo decu do respektivnih institucija, odlazimo na posao i radimo osam-deset sati dnevno. Nakon toga se sve ponavlja.

Sve one stvari na poslu koje deluju kao faktor stresa generalno se ne razlikuju od drugih životnih oblasti. Postoji neravnoteža između izazova i resursa, a to će reći da se vrši nasilje nad životnim vrednostima.

Kad se čovek ujutro vozi busom, ima osećaj da je humor izumro. Mnogi sede potpuno okamenjeni sa uglovima usana koji vise, kruto zureći u vazduh, dok ih isporučuju na posao. Ne doživljavaš nešto mnogo osmeha u toj situaciji.

Novine i drugi mediji prepuni su priča koje treba da probude zabrinutost. Svi ljudi žive s brigom. Briga zbog mira u svetu, zbog porodice, zbog dece, zbog aditiva, zbog vlade, zbog previše ili premalo posla i tako dalje.

Prinuđeni ste da svu tu brigu shvatite ozbiljno. Ali što ozbiljniji postajete, to je briga veća. Zamislite sad da je sve to bilo bezrazložno! Onda je ta briga predugo napredovala.
Tu i tamo nađete se u životnim situacijama u kojim ne možete ništa da učinite. Primorani ste da ih prihvatite, i možda je sve što je preostalo da pronađete nešto humora negde u toj situaciji. I to se da učiniti.

Smejanje je verovatno zdravo. Stoga zapamtite: uvek unesite humor u to čime se bavite. Neki ljudi mogu da se izvuku s tim da drugima kažu najstrašnije stvari. Za ostale je neophodno da budu dosta oprezniji. Ali to ne menja činjenicu da je humor jako bitan faktor. Situaciju ćete olakšati ako možete da se nasmešite čudnim načinima na koji drugi ljudi reaguju, da se malo nasmejete zbog sopstvenih reakcija, i, naravno, pogledate malo na dopise organa vlasti i dobro se, zdravo, nasmejete nerazumljivom administrativnom jeziku (sigurno uvek u nekom trenutku možete da nađete nekoga da ga prevede na vaš).

Prevod s danskog: Ivana Barić

Autorka je poznata danska psihoterapeutkinja, čija prevedena knjiga Stres uskoro izlazi u izdanju.
_________________________________________________
(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs