Foto: Nenad Borisavljević
Sinoć, na trećoj večeri 19. Joakimfesta publika je u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru imala prilike da pogleda predstavu iz Kazahstana „Atau-kere” Regionalnog dramskog pozorišta Karaganda po tekstu pisca Oralhana Bokeja u režiji Ajdina Salbanova.
Po rečima samih autora predstava „Atau-kere” sugeriše da svet treba zaštititi od gluvih pored ušiju i slepih kod očiju.
„Ovom pričom sam želeo da skrenem pažnju publike na pitanje humanosti društva i pitanje morala. Da pokrenem pitanje duhovnosti ljudi i njihovih odnosa, to je bio povod za izbor romana divnog pisca-dramaturga Oralhana Bokeja” istakao je u intervjuu za festivalski Bilten kazahstanski reditelj Ajdin Salbanov.
Logično, gostovanje jednog pozorišta iz dalekog Kazahstana je izazvalo veliko interesovanje u Kragujevcu i Srbiji a Salbanov je pokušao da ovdašnjim gledaocima dočara i opiše pozorišni život u svojoj zemlji, kao i navede koje su dramske teme dominantne u njihovom savremenom pozorištu.
– Pozorišna umetnost u Kazahstanu je relativno mlada. Tek početkom 20. veka naši preci počinju iz stepske scene da razvijaju pozorišnu scenu. Sada u našoj zemlji ima više od 60 operskih i baletskih kuća, pozorišta koja imaju na repertoaru muzičke komedije, kao i lutkarskih pozorišta. Na njihovim repertoarima su obavezno svetski i kazahstanski klasici, predstavio je Salbanov kazahstanski teatar u Biletnu Joakimfesta.
Po njegovim rečima teme koje njihovi pozorišnici obrađuju su različite, ali su dominantne: istorijska, dokumentarna i umetnička, večna i čista ljubav, društveno značajne teme poput obrazovanja, mladosti, patriotizma.
– Ove teme su uvek prisutne u našim produkcijama, kaže on.
Delo „Atau-kere” Oralhana Bokeja je roman o moralnoj prirodi čoveka, želji da se čini dobro. Sam naslov „Atau-kere” se prevodi kao „umiruće piće”.
– Svaka kulturna razmena za nas je zhačajno iskustvo, znanje i veština. Srbija ima istorijski bogatu pozorišnu umetnost, i u tom pogledu imamo mnogo da naučimo od vas. Ali, u prilici smo i da pokažemo našu nacionalnu pozorišnu umetnost sa svim njenim osobenostima, zaključio je Salbanov.
Festivalska publika je dobro primila zanimljivu kazahstansku predstavu sa sjajnom muzikom (kompozitor Serikžan Ajkalijev) i aplauzom nagradila ansambl Karaganda.
U pratećem programu festivala na Maloj sceni kragujevačkog Teatra predstavljena je Monografija „Dani komedije – 50 godina borbe za smeh” autora Aleksandra Milosavljevića, pozorišnog kritičara, teatrologa i dramatuga.
– Grandiozno i kapitalno delo, iskrena je bila Zorica Stojinović, direktorka jagodinskog Kulturnog centra koji je i organizator festivala Dana komedije (kao i izdavač monografije). Po njenim rečima cilj ovako koncipirane knjige nije bio da samo hronološki zabeleži sve ono što je važno za ovaj naš najdugovečniji žanrovski festival već je pred Milosavljevića postavljen izazov da u njoj bude i sve ono što je vezano za komediju kao pozorišni žanr kako bi monografiju, kao udžbenik mogli da koriste budući studenti dramskih umetnosti.
Autor Milosavljević je istakao da je delo zaista grandiozno zbog vizuelnog identiteta koji je uradio poznati likovni umetnik Slobodan Štetić. On je „podsetio” koliko se u Srbiji malo pažnje pridaje pozorišnoj arhivistici kao i iskusno primetio da je naša pozorišna istorija nastajala u kafanama i glumačkim bifeima, zapisana na salvetama i ceduljicama, gde su beležene glumačke i umetničke ideje i inicijative iz kojih su kasnije nastajali projekti i festivali poput Dana komedije.
Za ovih pola veka jagodinski festival je prošao kroz razne istorijske i društvene situacije i političke turbulencije, kao i čitavo društvo, što se i ogledalo u predstavama koje su na njemu selektovane i igrane. Direktorka Stojinović je navela i izazazove sa kojima se smotra suočila poslednjih godina, naročito od početka pandemije korone 2020. godine kao naglasila da je njihova ideja kao organizatora da se već postojećem festivalu pozorišnih predstava u budućnosti „pridruži” i festival filmskih komedija.
Večeras, četvrtog dana 19. međunarodnog pozorišnog festivala Joakimfesta na takmičarskom repertoaru od 20 sati je predstava „Žena himna” po tekstu Davora Špišića u režiji Roberta Raponje koprodukcija Teatra „Fort Forno”, Istarskog narodnog kazališta – Gradskog kazališta Pula, Hrvatskog narodnog kazališta Mostar, Udruženja „Intermezzo” Sarajevo, Hrvatska, Bosna i Hercegovina.
U okviru pratećeg programa festivala od 18 sati na Maloj sceni Teatra je promocija knjige poezije „Heroji bez adrese” Radinka Krulanovića.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
