Svet se navikao da uzmiče pred političarima i moćnicima

Iako na prvi pogled ugled ne deluje kao velika materijalna šteta, on, ipak, ima praktični značaj jer se odluke u Unesku donose po principu: „jedna država, jedan glas“, što podrazumeva da su za sva pitanja od značaja i interesa za neku državu potrebni glasovi svake od država – kaže u razgovoru za Danas profesor Goran Milašinović, predsednik Nacionalnog komiteta Srbije za saradnju sa Uneskom.

Sveta Sofija se na Listi svetske kulturne baštine nalazi od 1985, a profesor Milašinović govori o mogućim posledicama njenog drugog pretvaranja u džamiju.

*Kakav je stav Nacionalnog komiteta Srbije o ovoj odluci turskih vlasti?

– Nacionalna komisija za saradnju sa Uneskom je ad hoc telo Vlade Srbije, te je u obavezi da sa jedne strane vodi računa o našim državnim interesima, a sa druge da kao produžena ruka Uneska, sprovodi misiju i duh te organizacije. Ovde je reč o promeni namene dobra na listi Svetske baštine od strane države članice Uneska, što Konvencija o Svetskoj baštini iz 1972. ne zabranjuje niti odobrava, ali bez prethodnih konsultacija sa Uneskovim telima i lokalnim zajednicama. Zbog toga je Unesko izdao saopštenje već 11. jula i pozvao zvaničnu Tursku da promeni odluku. Dakle, mi ne smemo da se mešamo u unutrašnje stvari druge države, ali istovremeno ne možemo zatvarati oči pred moralnom i svim drugim dimenzijama ovog tipičnog „fet akonplija“. Po mom mišljenju, treba sačekati da vidimo kako će ta nova, kombinovana funkcija Crkve Svete Sofije izgledati u praksi, budući da je gospodin Erdogan najavio da će, osim kao verski objekat, i dalje funkcionisati kao muzej. Navodno će samo dve freske, koje se nalaze frontalno u odnosu na vernike prilikom verske službe, biti pokrivene zavesama, a ostale će ostati otkrivene. Sumnje da će Justinijanova bazilika moći da funkcioniše u budućnosti kao dva Janusova lica, jedno sa pogledom na Istok, drugo na Zapad, već pristižu i iz same Turske, budući da će se muslimanski vernici, možda, osećati nelagodno i nekomforno prilikom klanjanja u sakralnom zdanju ukrašenom hrišćanskim freskama.

*Da li je zvanična Ankara ispoštovala svu Uneskovu proceduru pri promeni statusa ovog spomenika kulture i prvobitno najveće crkve hrišćanskog Istoka, pretvarajući ga od muzeja ponovo u džamiju za koju je sad nadležna i Direkcija za verska pitanja?

– Budući da Crkva Svete Sofije nije upisana na Listu svetske baštine kulture kao pojedinačno dobro nego kao serijski upis, Unesko ima sužen manevarski prostor. Postoje primeri, kao što je Istorijsko jezgro grada Drezdena, koje je Unesko skinuo sa liste zbog nepoštovanja pravila za upravljanje dobrom, a trenutno je u opasnosti i grad Beč. Ali to ovde, očigledno, neće biti moguće. Ipak, po meni, Unesko bi mogao da postavi pitanje da li je promenom funkcije i dalje očuvan princip „univerzalne i izvanredne vrednosti“, koji je osnov za upis svakog dobra na Listu. Formalno, ovim pitanjem treba da se bavi Uneskov Međuvladin komitet, kojim rukovodi gospodin Oton Ramirez.

*Kakva je procedura za suštinsku promenu namene spomenika kulture sa Uneskove svetske liste, kao što je sad slučaj sa Svetom Sofijom?

– Nezavisno od namene, država članica je obavezi da preko svojih stručnih tela i Komisije obavesti u obliku pismenog izveštaja Unesko o stanju svakog dobra na Listi sa svoje državne teritorije jednom u deset godina, a ukoliko je reč o „ugroženom dobru“, kao što su naši srednjovekovni manastiri na KiM, onda svake godine. Na taj način Unesko kontroliše kako se postupa sa dobrom na listi Svetske baštine i adekvatno reaguje – od opomene do skidanja sa liste. Takođe, Unesko striktno zahteva da bude unapred obavešten o svim radovima održavanja ili restauracije – dogradnje i renoviranja nisu dozvoljeni. U ovom slučaju, Turska je donela odluku bez prethodne konsultacije sa Uneskovim telima. Dakle, videćemo da li će Unesko prekrivanje fresaka – predivni mozaici na podu Crkve Svete Sofije već su prekriveni ćilimima – shvatiti kao dozvoljene ili nedozvoljene upravljačke radnje.

*Koliko druge zemlje članice Uneska mogu da utiču na rešavanje ili zaoštravanje ovog problema, Grčka je u junu upozorila na namere Ankare?

– Proces pretvaranja hrišćanskih bogomolja od izuzetne vrednosti i važnosti u džamije u današnjoj Turskoj nije započeo ovim najnovijim slučajem. Pre šest godina još jedna Crkva Svete Sofije – „Mala Sveta Sofija“ u nekadašnjoj Nikeji, u kojoj su održani Prvi i Sedmi vaseljenski sabor, današnjem Izniku, pretvorena je iz muzeja u džamiju, a 2019. u Istanbulu je čuvena Crkva Svetog Spasa u polju – „Hora“, u kojoj se nalaze predivni mozaici iz 6. veka, takođe, privedena muslimanskom kultu. Teško je oteti se utisku da je sve ovo motivisano mnogo više političkim nego duhovnim i religijskim razlozima. Mislim da se grčka strana oseća veoma pogođenom baš zbog političkih konotacija koje stoje iza čina promene namene crkve Svete Sofije, iako ni verski deo ne sme da se zanemari. Trenutno u Istanbulu živi oko tri hiljade hrišćana, a pre 50 godina bilo ih je oko sto hiljada. Kad politika ne bi bila na prvom mestu po važnosti, sve bi se lakše rešilo. Ne mogu da zamislim da istinski, posvećeni vernik, bio hrišćanin ili musliman, u svom obrednom duhovnom obraćanju ima na umu bilo šta drugo osim Boga, dobrote i ljubavi, a najmanje da želi da oskrnavi ili ponizi kulturnu, istorijsku i umetničku dimenziju sakralnog spomenika. Ipak, ne bi trebalo zaboraviti ni moralnu dimenziju ovog čina: grandiozna hrišćanska bazilika, pa posle džamija, pa posle muzej, bila je i ostala simbol spajanja i preplitanja Istoka i Zapada, metafora zajedništva naroda, mozaik vera i kultura, a ovim činom mogla bi da postane antiteza svega toga, simbol razdvajanja i izvor novih konflikata.

*Kako ocenjujete reagovanja međunarodne javnosti i koliko su u pravu pojedini grčki mitropoliti kad tvrde da će i hrišćanski Zapad, a i Istok zbog svojih interesa prećutati drugo pretvaranje Svete Sofije u džamiju?

– Osim grčke strane, reakcije su blage i uzdržane, čak, i od onih od kojih bismo očekivali tvrđe stavove i rezolutnije osude – Rusije, Vatikana, vaseljenskog patrijarha, svetske intelektualne elite. Očigledno, mnogi ne žele da se zameraju Turskoj u ovom veoma osetljivom trenutku, kada se naširoko govori o islamofobiji u svetu, a neki koriste ovaj slučaj za podmirivanje starih računa između sebe. Svet se, na žalost, već navikao da uzmiče pred političarima i moćnicima, a ovaj čin je odmah okvalifikovan kao primarno politički i unutrašnja stvar Turske, dok tek sekundarno kao udar na kulturnu baštinu sveta i pozitivnu globalizaciju. Indirektno se može zaključiti da živimo u vremenu hipokrizije, u kome velike i moćne države ostvaruju svoje interese koristeći sva sredstva; ponekad je to pozivom na zajedništvo, globalizaciju i međunarodno pravo, a ponekad suštinskim rušenjem svega toga. Očekivati da Unesko kao organizacija spase takav svet „od potopa“ je u ovom trenutku nerealno. Ali Unesko jeste „kolektivna savest sveta“, možda, poslednja, te ostaje nada da će uz pomoć nekog novog, boljeg humanizma od svih dosadašnjih uspeti da ostvari svoje ciljeve, kao u biblijskoj priči o Davidu i Golijatu. A kada je reč o trenutnim neuralgičkim tačkama u Unesku, ima ih dosta, poput japanskog Meiđi perioda, Koralnog mora u Tihom okeanu, severno od Australije, Palestine, našeg Kosova, i još nekih. U svim ovim primerima rešenja nisu moguća baš zbog dominantno političkih i drugih neprincipijelnih interesa zainteresovanih strana Ili njihovih sponzora i advokata.

Muzej najprihvatljivije rešenje

– Sveukupni, višedimenzijski i univerzalni značaj upisanog dobra na listi Svetske baštine apsolutno prevazilazi njegovu neposrednu namenu, kakva god ona bila, a koja je, kao što vidimo, i promenjiva. Zbog toga, neće Crkva Svete Sofije izgubiti svoj ogromni značaj za čovečanstvo i buduće generacije ni najnovijim potezom turskih vlasti, pogotovo, što je i ova odluka podložna promenama, ako ne u bliskoj, onda, možda, u daljoj budućnosti. Problem je što se kroz prizmu njene univerzalne svetske vrednosti prelamaju politički ciljevi i što je ona na neki način žrtva primetnog „strategijski dubinskog“ neoosmanizma u sadašnjoj Turskoj. Zbog toga je muzej i izgledao kao najprihvatljivije rešenje – smatra profesor Milašinović.

Preventiva protiv nepovoljnog scenarija na KiM

*Šta bi primer Svete Sofije mogao da znači za srpsku kulturnu baštinu na KiM, imajući u vidu i najave da bi sporni crnogorski Zakon o slobodi veroispovesti, koji podrazumeva i podržavljenje crkvene imovine, mogla da donese i samoproglašena kosovska država?

– U Skupštini takozvanog Kosova je 2014. već bio podnesen Nacrt zakona o kulturnom nasleđu, koji zbog manjkavosti nije prošao, a koji je podrazumevao prisvajanje crkvene imovine od strane države. Kao što je poznato, a sada se pokazalo važnim i korisnim, u zaštiti svog kulturnog, istorijskog i duhovnog blaga na KiM naša strana se rukovodila principom preventivnih radnji, insistirajući da tzv. Kosovo ne bude primljeno u Unesko kao punopravni član, što bi, usput, značilo status države! Ukoliko bi se takav nepovoljni scenario, ipak, dogodio, ne bismo imali nijedan mehanizam da u potpunosti zaštitimo naše srednjovekovne manastire iz Nemanjićkog perioda, upisane na listi Svetske baštine. Zbog toga što je Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu već bila u jednom periodu džamija i zbog signala „istorijskog i kulturološkog inženjeringa“ iz Prištine, sa ciljem nametanja neke „ne-srpske“ i „ne-nemanjičke“ duhovne i materijalne istorije Kosova i Metohije, treba da istrajemo u preventivnoj, mirnodopskoj borbi za očuvanje naše kulturne i identitetske riznice na tom prostoru. Osim toga, već ispoljeno divljaštvo prema našim crkvama i manastirima, manastir Visoki Dečani je zbog opasnosti i dalje okovan bodljikavom žicom, kao i činjenica da je reč o živim crkvama, a ne muzejima, neće ići naruku drugoj strani. A neće, po mom mišljenju, ni najnoviji slučaj sa Crkvom Svete Sofije u Istanbulu.

Danas prva zvanična molitva

U Svetoj Sofiji danas bi trebalo da se održi prva zvanična islamska molitva posle njenog drugog pretvaranja u džamiju. Turska Direkcija za verska pitanja najavila je prisustvo oko hiljadu zvanica, primenu mera bezbednosti protiv virusa korona, pokrivanje podnog mozaika tepisima i zidnih mozaika zavesama tokom molitve. Poziv da prisustvuju prvom klanjanju u Svetoj Sofiji u 21. veku Ankara je uputila i međunarodnim zvaničnicima, uključujući i poglavara Rimokatoličke crkve papu Franju. Dok turske vlasti navode da imaju podršku islamskog sveta za ovaj korak, u pravoslavnom svetu ne prestaju protesti zbog pretvaranja Svete Sofije u džamiju. Prednjače „Grčke crkve“, u čijim će se hramovima danas, dok se u Svetoj Sofiji bude klanjalo, širom Grčke i SAD, crkvena zvona oglašavati na žalost i služiti Akatist Presvetoj Bogorodici, koji je prvi put služen pre 14. vekova u carigradskoj crkvi Vlaherni. Crkveni izvori ističu da da je ova molitva nastala u Carigradu prvi put služi za Carigrad. Carigradski patrijarh Vartolomej se nije oglašavao od 10. jula, kad je Sveta Sofija zvanično pretvorena po drugi put u džamiju. Na grčkim crkvenim sajtovima emituju se video poruke pod nazivom „Srce pravoslavlja kuca u Svetoj Sofiji“ u kojima su njegova ranija izjava da će odluka turskih vlasti „milione hrišćana širom sveta okrenuti protiv islama“ i poruka sveštenstvu i vernicima: „Opstali smo 17. vekova, ako je Božja volja, ostaćemo tu zauvek“.