„Svet u zelenom“: Izložba skulptura Dušana Petrovića i jedan pogled na eko umetnost

Izložba Dušana Petrovića biće otvorena od 19. novembra do 16. decembra u galeriji B2.
Tekst u katalogu priredila je Biljana Tomić koja je povodom stabala, koja su pala zbog bolesti, udara groma ili treće nevolje, od kog su nastale skulture istakla: „U starim dobima, drvo je bilo prijatelj čoveku u dobru i zlu, pisane su pesme i teorije, a istovremeno je drvo vekovima služilo čoveku i čovek je vekovima uništavao drvo. (…)
Kada sam nedavno posetila Dušana Petrovića, da vidim još nezavršene skulpture visokih čaša izvedene od komada različitih vrsta stabala i panjeva, bila sam iznenađena. Sa prvim pogledom, ponovo sam osetila finoću savršenstva u izvođenju šest različitih visokih čaša od različitih vrsta drveta, postavljenih na kamene i mermerne baze. Čaše su različitih volumena i oblika, elegantnih nožnih držača postavljenih na kružna ili kvadratna postolja od belog, crvenog i crnog kamena i mermera.

Čaše su rađene po redu: prva je izvedena od Sekvoje i stoji na četvrtastom belom Oniksu, druga je izvedena od Gledića i stoji na četvrtastom crvenom Traventinu, treća je izvedena od drveta Palme i stoji na četvrtastom tamnom Peščaru, četvrta čaša je izvedena od Kedra i stoji na kamenu belog prilepskog Mermera, peta čaša izvedena je od Bresta i stoji na šarenom pakistanskom Oniksu, šesta duboka ispletena i puna čaša stoji na crnom Liskunu.

Dušan Petrović govori o vrstama drvene građe, o kvalitetu, boji i formi i posebno ukazuje na istorijsko poreklo, na godine starosti, na tragove vremena i njihova značenja u teoriji i literaturi. U ovom slučaju, teško je govoriti o skulpturi, mada pojam utilitarnosti čaše upućuje na njenu primenjenu funkciju, ali stilski, moglo bi se reći da se radi o posebnim primerima hiperrealizma, pop-arta, nove predmetnosti, novih narativa… nove skulpture što je u umetnosti moguće… Ali, kako se ovde radi o specifičnim oblicima i formama koje se tretiraju na poseban način, moglo bi se reći da se u ovom slučaju mnogo više radi o pojmu utilitarne umetnosti. Dakle, o jedinstvenom primeru humane skulpture, koju možeš da gledaš, da zagrliš i osetiš život bića drveta i jedinstvenu toplotu dodira koju nam drvo daje. (…)
Rekla bih da je Dušanova izložba jedna vrsta posvete drvetu za pamćenje. On je panjeve poznatih vrsta drveta imao u bašti svog ateljea i sakupljao ih je već više godina, kao što sakuplja i različite vrste kamena, pleha, metala, stakla i sve što je povoljno i važno za obradu u određenim periodima njegovog interesovanja. (…)
Umetnik praktično otkriva život stabla sa izrastanjem grana, širenje krošnje, proticanje godina, kao i napade insekata, oštećenja koja nastaju i čitavu nezamislivu strukturu životnog stanja opstanka drveta. Dakle, umetnik otkriva unutrašnje biće stabla koje prolazi i opstaje vekovima dok ga sila prirode ili ruka čoveka ne obori“.