„Sveta Prada“ u Bitef teatru – „Životni“ put jedne torbe

Još jednu uspešnu sezonu Bitef teatar završava novom predstavom „Sveta Prada“, u režiji Sanje Mitrović, projektom čiji je autor glumac Vladimir Aleksić, a premijera je zakazana u nedelju, 29. maja u 20 časova.

Uzbudljivu priču o našim konfuznim društvima porušenih i poništenih sistema vrednosti, kojom se rediiteljka koja živi i radi u Belgiji posle šest godina vraća domaćem pozorištu, publika reprizno može da vidi 31. maja i 1. juna.

Kako je istaknuto na konferenciji za novinare u Bitef teatru, tema „Svete Prade“ je globalizovani svet današnjice, koji bez problema povezuje krokodile, „šanere“, srpske radnice, ruske tajkune i italijanski dizajn, dok prati „životni put“ jedne torbe.

Kroz priču o modnoj industriji, predstava se bavi fenomenom tržišta i savremenog kapitalizma, uz fokus na procese proizvodnje i konzumacije – od radnika do pripadnika džet seta, „Sveta Prada“ govori o sudbinama ljudi koji vode potpuno različite živote, neravnopravnih statusa i mogućnosti.

Prema rečima Vladimira Aleksića, koji je i producent, on je pozvao četiri spisateljice i jednog pisca kojima je naručio tekstove na određene teme koje iz različitih perspektiva obrađuje ovim projektom – Olgu Dimitrijević, Maju Pelević, Tamaru Antonijević, Vedranu Klepicu i Dimitrija Kokanova.

Oni su napisali monologe za pet različitih dramskih junakinja, i taj tekstualni materijal je osnovna građa za adaptaciju priče po konceptu predstave rediteljke Sanje Mitrović.

– Na ovu ideju sam došao slučajno, u Njujorku, kada mi je prijatelj koji radi u jednoj luksuznoj radnji rekao da tu ima i cipela koje su napravljene u Srbiji, što mi je bilo vrlo zanimljivo. Cipele koje je ovde šila neka naša radnica prodaje emigrant koji je otišao iz Srbije, a njih će možda kupiti neka Njujorčanka čiji su roditelji pobegli od nacista. Kroz tu priču možete dati strukturu određenog društvenog trenutka, a inspiracija za ovu temu bila mi je i knjiga “Kako je luksuz izgubio svoj sjaj”, dok je torba u ovoj predstavi simbol. Pet dramskih junakinja nemaju veze jedne s drugima, ali imaju s torbom – izjavio je Aleksić, dodajući da je ta potrošačka kultura u Americi na globalnom nivou svuda slična.

Ovu priču na sceni Bitef teatra, kako je objasnio, „ispričaće“ Kreatorka, Radnica u zemljama trećeg sveta, Sponzoruša udata za ruskog tajkuna…, i to su te „nove“ pare kojima se danas kupuje status.

Rediteljka Sanja Mitrović, koju naša publika pamti po vrlo uspešnoj predstavi „Drugovi, ja se ni sada ne stidim svoje komunističke prošlosti“, koju je 2016. režirala u Bitef teatru zajedno sa Vladimirom Aleksićem, nedavno je imala premijeru svog autorskog projekta u Flamanskom nacionalnom teatru, a kako je istakla, „Sveta Prada“ je za nju drugačije iskustvo u dosadašnjem radu.

– Sama pišem tekstove za predstave koje režiram, a nova uloga u ovom procesu je što sam dobila pet gotovih monologa. Zanimljivo mi je što su svi napisani za razlilčite prostore, i prvo pitanje mi je bilo kako da ih povežem u jedan prostor. Torba u ovom konceptu postaje šesti lik, ona „govori“ o hijerarhijskim razlikama između svih likova – istakla je Mitrović.

U ovom fragmentarnom komadu, pet junakinja izvode pet monologa, a igraju ih Nada Šargin (Sponzoruša), Aleksandra Janković (Radnica), Anđelika Simić (Šanerka), Jovana Belović (Krokodilka) i ,Milena Predić (Kreatorka).

– Dugo godina poznajem Vladu i Sanju iz našeg rodnog Zrenjanina, i sada konačno sarađujemo – izjavila je Nada Šargin. – Imamo odlične monologe napisane u postdramskom obliku – žena koju igram silno se obogatila, a kupovinom statusnih simbola pokušava da zaboravi prošlost. Ali, fokusirajući se samo na ono materijalno, ona gubi suštinski kontakt sa ljudima – istakla je Šargin.

„Svetom Pradom“ Aleksandra Janković vraća se na scenu Bitef teatra posle čitave decenije, i avangardne predstave „Grobnica za Borisa Davidoviča“, koju je tu režirao hrvatski reditelj Ivica Buljan.

– Čitajući ove monologe poželela sam da igram upravo Radnicu, verovatno zato što sebe vidim kao radnicu u kulturi, a ovde je prikazan taj društveni sloj koji se ubrzano survava u smislu dehumanizacije društva, groznih uslova za rad, smanjenja plata, i svega onoga strašnog što nosi neoliberalizam – objasnila je Janković.

Jovani Belović je lik Krokodilke, kako je istakla, dobar izazov, a Milenu Predić videćemo kao Kreatorku koja je personifikacija vrha piramide u lancu brendirane odeće.

– Ali, ni njoj nije lako – usamljena je, pristaje na kompromise, i kroz njen lik se prelama lice i naličje šou biznisa – opisala je junakinju koju igra.

Anđelika Simić svoju Šanerku vidi kao „poštenu, i kao modernog Robina Huda na modnom tržištu“.

– Ona ne samo da „valja“ robu, nego ima i misiju da ruši jednu moćnu piramidu – da obori cenu Pradinih deonica – izjavila je Simić, ističući da Vlada Aleksić uvek ima slobodne, vizionarske ideje, da ne podilazi nikome, i da su oni još na studijama počeli zajedno da sanjaju takvo pozorište.

Adaptaciju teksta za izvedbu uradili su Sanja Mitrović i Dimitrije Kokanov, koji potpisuje i dramaturgiju, a u autorskoj ekipi su i scenografkinja Jasmina Holbus, kostimografkinja Maria Marković Milojev, kompozitor Vladimir Pejković, a rediteljka je bila zadužena i za scenski pokret.

Studiozan društveni angažman

Miloš Latinović, upravnik Bitef teatra, ističe da je „Sveta Prada“, iako njen naslov ukazuje na neku slatku i laku temu, ona linija projekata koji su veoma poželjni za produkciju u ovom pozorištu – studiozan i društveno aktuelan angažman. I tu liniju žele da nastave.

– Gotovo identična autorska ekipa na čelu sa Vladimirom Aleksićem kao rediteljem, realizovala je 2019. predstavu „Lepa Brena project“, koja ima sličan koncept – pet monologa koje u fragmentarnoj strukturi igraju samo glumice – podsetio je Latinović, dodajući da drugačiji pozorišni izraz, raznovrsnost repertoara i usredsređenost na društveni angažman čine Bitef teatar kvalitetnim pozorištem.