„Sveti Georgije ubiva aždahu“, nakon deset godina

Prva klapa filma „Sveti Georgije ubiva aždahu“ u režiji Srđana Dragojevića, po čuvenoj drami Duška Kovačevića, čije je snimanje zamišljeno još pre desetak godina, a potom odlagano dva puta, najzad će pasti sredinom jula. Desiće se to zahvaljujući producentskoj kući nazvanoj kao i sam film sačinjenoj od Zillion filma, Yodija, i Maslachak/Delirima, ali i sredstvima koje su obezbedila dve vlade – Srbije i Republike Srpske, kao i brojni sponzori, a koja će za čitav projekat iznosti oko četiri i po do pet miliona evra.

Radnja drame

Stanovništvo u selu je podeljeno između dve suprotstavljene struje: na jednoj strani su seljani, potencijalni vojni regruti, na drugoj borci sa telesnim manama iz prethodna dva balkanska rata. Između te dve grupe vlada velika netrpeljivost. Ubrzo počinje Veliki rat (Prvi svetski rat) i zdravi deo stanovnika je mobilisan. Invalidi koji su ostali u selu (pričalo se) pokušavali su da se približe ženama i sestrama vojnika. Ove glasine, kao ogovaranja i neproverene vesti stizale su do srpskih vojnika u rovovima nekoliko nedelja pre neprijateljskog napada. Da bi sprečila pobunu, srpska Vlada odlučuje da pošalje invalide na front i tako smiri nagoveštenu pobunu. „Priču mi je ispričao deda u nekoliko škrtih rečenica. Rekao je: „A onda su, tako, zbog ljudske pakosti i zlih jezika, mobilisani bogalji iz mačvanskih sela i odvedeni „po kazni“ pravo na Cer. Gurnuli su ih u prve borbene linije, koje su unapred bile žrtvovane.“ Tokom naknadnih razgovora, saznao sam šta se još dogodilo… Jednom rečju, ratovi dolaze i odlaze, putuju Srbijom uzduž i popreko, smenjuju se kao godišnja doba. Zato, valjda, samo u Srbiji možete doživeti pet godišnjih doba: proleće, leto, jesen, zimu i rat“, reči su Dušana Kovačevića.

Snimanje filma odvijaće se u filmskom studiju na otvorenom, čitavom jednom selu sa kafanom i crkvom koje se gradi na prostoru Deliblatske peščare u Banatskom Brestovcu, kreacijom maga filmske scene Miljena Kreke-Kljakovića. To selo treba da evocira epohu uoči i na samom početku prvog svetskog rata kada se i odvija radnja filma, kao i Cersku bitku kao jedan od njegovih ključnih događaja, te, dakle prostor Mačve. A kako Mačva izgleda u Banatu imali su prilke da vide novinari u sredu na licu mesta. Osamdeset odsto filma snimaće se u tom prostoru na kome će selo najverovatnije ostati i nakon snimanja, nedelju dana u Bugarskoj i još dve u Republici Srpskoj. Biće to film od dva i po sata, rekao je Duško Kovačević, a paralelno snima se i serija od šest jednočasovnih epizoda za koju je potpisan ugovor sa RTS-om i koja će biti prikazana krajem 2008. kao sećanje na 90 godina od završetka Prvog svetskog rata. Posle „Marša na Drinu“ biće to prvi dugometražni igrani film koji se bavi tim periodom, dodao je Kovačević. Pored pomenutih, pokrovitelji su i ministarstva kulture obe zemlje, kao i Vlada Vojvodine.
Na kasting za razne uloge javilo se 250 glumaca, a samo za glavnu žensku ulogu – Katarinu, prijavilo se 85 glumica, rekao je Srđan Dragojević, što najbolje govori o tome kako je vitalno ovdašnje glumište. Odabir je trajao nekoliko meseci, a Dragojević je, kaže, dobio čast da radi sa nekima od najboljih – uloga Đorđa pripala je Lazaru Ristovskom, koji je i producent, Katarinu igra mlada Nataša Janjić (koju je ovdašnja publika imala prilike da vidi na jednom od festivala u bosansko-hrvatskom filmu Antonia Nuića „Sve džaba“), dok su u opciji za Gavrila dva mlada glumca čija imena do konačne odluke Dragojević nije želeo da saopšti.
Svaka nova uloga glumcu je na neki način i životna, rekao je Ristovski povodom filma, ali ono po čemu bi on voleo da film najpre bude upamćen je veliki rad koje je uložen u njega. Izazov je oživeti epohu i period kojim Srbija može da se ponosi. Nataša Janić dodala je da će ovo za nju biti veliki i jezički i glumački zadatak i da oseća strahopoštovanje od glumačkih giganata pred kojima se našla, teksta, kao i rada sa Dragojevićem. „Naslućujem veliki, antologijski film“, rekao je Bora Todorović sa najboljim od najboljih Duškovih tekstova koji je i ljubavna drama i ratni spektakl sa istorijskim aspektom koji govori o jednoj drugačijoj Srbiji od ove današnje kvazipatriotske i radikalske. Iako ranije nije sarađivao sa Dragojevićem, on je gledao njegove filmove i zaključio je da je on pravi reditelj za ovaj film koji je ambivalentan. Uz pomoć šminke, šaljivo je dodao, moći će da odigra i ulogu dede po prvi put na filmu, dede glavnog junaka i vlasnika kafane u kojoj se sve ključno odvija. Dragan Nikolić, svojevremeno, pre 20 godina, Gavrilo u predsatvi u Ateljeu 212, ovaj put je Sveštenik. Gavrilo je po njemu jedna od najlepše napisanih uloga u srpskoj literaturi uopšte čiji problem nije to što nema ruku, već čir koji ga iznutra razjeda i koji je gubitnik i autodestruktivac. Pored plejade ovdašnjih glumaca – Milene Dravić, Zorana Cvijanovića, Borisa Milivojevića, Mire Banjac, Dragana Mićanovića, Nebojše Glogovca, zaigraće i glumci i studenti akademije iz Banjaluke, a studenti režije i montaže dobiće priliku da asistiraju na stvaranju ovog filma. Kostimograf u filmu je Marina Medenica, kompozitor Aleksandar Saša Habić, direktor fotografije Dušan Joksimović, montažer Petar Marković.