Odanost vlasti, a ne esnafu: Ko je Svetislav Bule Goncić, glumac i upravnik NP koji je napustio Udruženje dramskih umetnika

Glumac i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu koji kaže da nikada nije bio politički aktivista, ipak, je aktivno učestvovao u gotovo svim predizbornim kampanjama Srpske napredne stranke – bio je član Nadzornog odbora koji je u toku izbornih aktivnosti decembra prošle godine obavljao opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, podnosilaca izbornih lista, kandidata za narodne poslanike i javnih medijskih servisa, on i njegova supruga, dramaturškinja Gordana Goncić, od septembra ove godine upravnica Ateljea 212, bili su na spisku od 2.000 ličnosti koje su na ovim izborima podržale listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, a „spisak“ podrške organizovan je i u nacionalnom teatru.

Zbog te „preporuke“ da je poželjno staviti potpis za AV, bariton Nikola Mijailović dao je ostavku na mesto direktora Opere, i janura ove godine  javno je govorio o „spisku“ koji je kružio pozorištem, ali Goncić to nije hteo da komentariše.

Sada je bračni par Goncić iznenadio kulturnu javnost – na sopstveni zahtev, pre tri dana istupio je iz Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Razlog za napuštanje esnafa čiji su članovi već decenijama je neslaganje sa čitanjem javnih saopštenja UDUS na beogradskim scenama posle predstava.

U ovim apelima njihove kolege izražavaju solidarnost prema porodicama petnaestoro ljudi koji su zbog neodgovornosti vlasti poginuli na Železničkoj stanici u Novom Sadu, i pridružuju se protestu dela kulturne javnosti zbog hapšenja reditelja Nikole Končarevića i studenta novosadske Akademije umetnosti Relje Stanojevića, prebijanja studenta Nikole Terzića tokom protesta u blizini zgrade Fakulteta dramskih umetnosti…, posebno naglašavajući da se distanciraju od svake političke opcije.

Goncić je čitanje ovih saopštenja nazvao „sramnim, i zloupotrebom resursa i kapaciteta nacionalnog teatra za jednostrano izražavanje političkih stavova“, ističući da je to na sceni NP sprovedeno bez dozvole Uprave, te predstavlja očigledno kršenje pravnog okvira radnog procesa.

„Sramota je da se to radi u nacionalnoj kući, jer se na taj način ova kulturna institucija instrumentalizuje, uvodi u politizaciju i postaje platforma za promociju partikularnih političkih stavova što nije ni cilj ni zadatak ove pozorišne kuće“, rekao je Goncić, potpomognut i reagovanjem Sekretarke za kulturu Grada Beograda Nataša Mihailović – Vacić, koja je izjavila da „kulturne ustanove nisu i ne bi smele biti platforme za političku agitaciju“.

Podsećanja radi, glumac koji nije politički aktivista bio je predsednik UDUS u doba Miloševića, od 1996. do 1998, kada su na svim beogradskim scenama takođe čitana javna saopštenja u kojima su umetnici protestovali protiv prebijanja i hapšenja građana tokom uličnih demonstracija 1996/97. zbog izborne krađe režima.

Može se, dakle, naslutiti da je represivno vreme Miloševića, ipak, bilo malo „mekanije“ prema protestima umetnika nego  doba AV, i da SNS zahteva vojničku disciplinu i apsolutnu pokornost od svih svojih kadrova, pa i onim koji su u kulturnim ustanovama.

„Imam jasan politički i ideološki stav, ali ljudi su često isključivi u stavu, što ne mislim da pripada intelektualcima“, izjavio je Goncić u jednom od svojih poslednjih intervjua, a onda je, istupajući iz UDUS izabrao da dokaže lojalnost vlasti i svojoj političkoj ideologiji, a ne svojim kolegama i profesiji.

U biografiji popularnog glumca beleži se da je rođen u Kladovu 1960, diplomirao je na FDU 1982. u klasi profesora Minje Dedića, a prvi put je stao na scenu kad je imao sedam godina, u predstavi „Nagrada“ Bojana Stupice.

Tokom višedecenijske karijere igrao je u oko 50 predstava, u svom matičnom pozorištu, Ateljeu 212, kao i na drugim beogradskim scenama (u Pozorištu na Terazijama više od trideset godina igrao je u kultnoj predstavi „Neki to vole vruće“).

Na televiziji i filmu ostvario je oko 70 uloga, igrajući u najpopularnijim serijama („Kamiondžije“, „Salaš u Malom Ritu“,“Srećni ljudi“, „Porodično blago“,“Selo gori, a baba se češlja“, „Na slovo, na slovo“, „Istine i laži“…).

Na velikom platnu Buleta Goncića gledali smo u filmovima „Živeti kao sav normalan svet“,  „Kako sam sistematski uništen od idiota“, „Šećerna vodica“, „Una“, „Život je lep“,  „Oktoberfest“, „Buđenje iz mrtvih“, „Cirkus Columbia“…

Režirao je i nekoliko dokumentaraca, a među nagradama ima Gran pri Filmskih susreta u Nišu 1981, nagradu Zlatni ćuran na Danima komedije u Jagodini 1991, za ulogu Dafne u „Neki to vole vruće“.

U braku sa suprugom Gordanom ima dve ćerke, Isidoru, koja je pozorišna rediteljka i Aleksandru, koja je psihološkinja.