Bolje sam rešavala uloge koje su dalje od mog karaktera

… koji ju je nazvao „gospodarom uloge i gospodarom na sceni“. Upitana čime se rukovodi kada bira ulogu, Svetlana Bojković je odgovorila da joj je bitno da ima motiv.

– Važno mi je da lik nudi neku svoju tajnu, zagonetku koju treba rešiti i otkriti. To je ta, što bismo nazvali, potraga za istinom i ja, zaista, izjednačavam glumačku umetnost sa potragom za ljuskom istinom. Svi ti likovi koje tumačimo su ljudska bića koji imaju svoju sudbinu, odnose sa drugim ljudima i ukoliko su komplikovaniji to je nama glumcima zanimljivije. Mi u svakom liku treba da odbranimo ono što je ljudsko u njemu, makar igrali i Medeju – konstatovala je Bojković.

Ona je primetila da joj je uvek bilo teže i da je imala veću odgovornost kada je trebalo da tumači ličnosti koje su postojale, kao što su Elizabeta od Engleske, Žanka Stokić, Milunka Savić, Nadežda Petrović, ali i da je ove uloge bolje rešavala.

– Iz iskustva sam videla da sam uvek bolje uradila te glumačke zadatke nego one koje sam mislila da mi više leže. Upravo zbog toga što se u tim situacijama ceo organizam, mentalni sklop i intuicija angažuju. Obično sam bolje rešavala uloge koji su dalje od mog karaktera – primetila je.

Govoreći o filmu „Pas koji je voleo vozove“, gde je igrala Miku za koju je dobila Zlatnu arenu na Filmskom festivalu u Puli, kazala je da je bila iznenađena što je dobila tu ulogu jer se to desilo u trenutku kada je već 10 godina bila glumica i u periodu kad je mnogo igrala na televiziji a u pozorištu iza sebe imala uglavnom repertoar heroina.

– Igrala sam devojke ili mlade žene u kostimima sa šeširima s kraja 19. i početka 20. veka. I zbog toga sam bila iznenađena da me je Goran Paskaljević zvao za ovaj film, a i sama sam sumnjala da li ja to mogu. Ali, posle probnog snimanja sam shvatila da ja to mogu i onda mi je bilo svejedno da li ću dobiti ulogu ili neću – našalila se Bojković.

Ona je dodala i da su tada „filmski krugovi kod nas bili, a nažalost su i danas ostali, prilično zatvoreni za ostale glumce“.

– Kada su me pitali da li mi je žao što nisam više igrala na filmu rekla sam stvarno iskreno „ne“. Zato što ta tehnologija rada ne odgovara mom senzibilitetu. Bilo mi je malo dosadno zbog tog čekanja. Sad se to osavremenilo, a tu su i te serije koje konkurišu filmovima. Imala sam običaj da izjavim vrlo neskromno i sad ću to ponoviti: „To što me nije bilo više na filmu je više škodilo našem filmu nego meni“ – zaključila je Svetlana Ceca Bojković.

Izložba „Umetnost glume ili traganje za istinom“, koja je otvorena u nedelju u Otvorenom univerzitetu u Subotici, upriličena je povodom 50 godina umetničkog rada Svetlane Bojković i Sterijine nagrade za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture koju je dobila 2019. godine.

Mira Banjac o Ceci Bojković – „Veliki borac za glumce“

Glumica Mira Banjac javila se za reč na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekavši da mora da skrene pažnju na društveno angažovanje Cece Bojković i na neprocenjivi deo njene ličnosti, a to je da je ona veliki borac.

– Pored nesumnjivo blistave pozorišne, televizijske i filmske karijere Ceca Bojković je veliki borac. Ona ulazi u velike borbe sa sistemima u interesu glumca. Ona će naći pare tamo gde niko neće naći, po vrlo skupoj ceni za nju samu. Ona zna koje pozorište u zemlji ima problema, ne samo u Beogradu. To su i njeni problemi. Mislim da će joj glumački svet biti veoma zahvalan za sve što je uradila za njih zato što nema mnogo takvih boraca pogotovo u ovom trenutku kada su oni neophodni. Neka bude u zdravlje Ceci, da i dalje stoji ispred svojih glumaca i bori se koliko god može da u ovom sistemu očuva kulturu kojoj pripada – poručila je Mira Banjac, čije su reči pozdravljene velikim aplauzom.