Svetsko praizvođenje novog komada Jasmine Reze ”Džejms Braun je nosio papilotnu” u minhenskom Rezidencteatru: Tragična komika u maniru teatra apsurda

Filip Štelcl, proslavljeni režiser nemačkih govornih i muzičkih pozorišta, po izričitoj želji autorke je bio režiser ovog praizvođenja u Minhenu.

Štelcl kroz virtuozni pastiš kontekstualizuje Rene Magrita, Antoana Sent-Egziperija, Tima Bartona, inscenirajući ih sa šarmom, elegantnošću i očaravajućom lakoćom.

Siže novog komada Jasmine Reze duhovitog naslova – „Džejms Braun je nosio papilotnu“, jednostavan je i socijalno politički razoran.

Bračni par Paskalin i Lionel Hutner su očajni: njihov sin Jakov je umislio da je Selin Dion.

Kada mu je bilo pet godina, čuo je prvi put jednu pesmu kanadske pevačice i superstara i od tada je počela njegova transformacija.

Jakov tu papilotnu nosi iskošeno, sa strane, na perici duge kose, kao što je sve nahereno u ovom komadu u kome sve glatko teče, iako dve figure u njemu svoju sudbinu teško podnose.

Jakov sada perfektno vlada repertoarom i priprema se na svetsku turneju „Road to South“ sa novim songovima.

Na psihijatrijskoj klinici jedne terapeutkinje, koja je i sama, eufemistički rečeno, nekonvencionalnog ophođenja, trebalo bi da Jakov bude ”isceljen”.

Ali na njihovo još dublje razočarenje terapeutkinja savetuje roditeljima da ”sklope mir” sa novim identitetom svoga sina.

Tim pre što je Jakov prvi put u svome životu sklopio prijateljstvo sa srodnom dušom, sa mladim Filipom, koji, iako bele kože, umišlja da je crne puti.

Takođe ni Jakovljevi roditelji ne znaju ko su zapravo.

Ovaj komad je kratak tekst za pet dramatis personae u kojima ne vlada razarajuće neprijateljstvo kao u Rezinim satiričnim komedijama društva, a koje su postali svetski hitovi na internacionalnim binama.

Umesto toga – zagonetke i nesporazumi dominiraju u njihovim odnosima.

„Džejms Braun je nosio papilotnu“ je suptilna konstrukcija u kojoj se postavljaju mnoga pitanja, ali na njih nema jednoznačnih odgovora.

Tipični za Rezu su zvuk njenog jezika i metrika njene fraze koja indirektno imitira muziku koja je za autorku ”najveća od svih umetnosti”, kako ona eksplicitno tvrdi.

U komadima Jasmine Reze su uočljivi izvesni repetitivni elementi: sve glavne figure, protagonisti, potiču iz građanskog jevrejskog miljea sa izričitim afinitetom za umetnosti.

U ovom slučaju je reč o muzici – već naslovom u kome figurira Džejms Braun, kao i Selin Dion, koja je zacelo, kao alterego Jakova, protagonistkinja komada.

Jasmina Reza ispituje ljudsko ponašanje i pokušava da prodre u tajnu nepoznatog.

Ona nas sučeljava sa licima, ne samo mladim, koja su ”poremećena”.

Jakovljev otac Lionel Hutner pokazuje ”poremećenost” u najvišoj meri.

Njemu ne polazi za rukom da u kupalištu zamoli za ležaljku i on sam sa sobom debatuje o tome koliku bi napojnicu trebalo da da svome frizeru.

Ni njegova žena mu u tome ne može pomoći.

Ali ni sa njom stvari ne stoje najbolje.

Da li doktorka psihijatar veruje da je ona zdrava?

Izvesno je da ona kao vozač u saobraćaju ugrožava druge učesnike u saobraćaju kao teroristkinja.

Ona vozi ekstremno polako da bi izbegla da koči.

Čini se da je figura Jakova Rezina dramska simpatija.

To ime na hebrejskom znači ”onaj koga Bog čuva”.

Jakov – poremećeni mladić, na drugi način je vrlo zdrav i vidovit.

Na pitanje roditeljima ”Kako ste?”, otac odgovara ”I te kakao dobro!”, a majka ga obmanjuje u superlativu ”Sasvim čarobno!”.

Jakov zna da mu oni ne saopštavaju istinu.

Jedan minhenski kritičar podseća na rani komad Jasmine Reze u kome je ona tematizovala mističnu jevrejsku poslovicu iz hasidskog predanja koja asocira na temu krhkosti identiteta: Pita otac sina ”Zašto hoćeš glavom kroz zid?” – ”Ja tražim Boga“, odgovara mladić – ”Ali nije li Bog sveprisutan i svuda on isti?”, ”Jeste, oče, ali ja nisam svuda isti”.

Scenografija minhenskog praizvođenja je kongenijalna: dve zavese, jedna preko druge sačinjavaju sliku pozornice: leva je narandžaste boje nad kojom u vazduhu ”plovi” ogromna pastrmka, koja perforira desnu, tamnozelenu zavesu.

Ovim su vizualizovani prodori u druge identitete, polove, interagirajuća lica i sfere.

Iz klavira koji svira sam izbijaju džez melodije i ritmovi i svaka figura na sceni ima sopstveni groove u telu.

Jedan je boogie, drugi sasvim nežan i fragilan.

Ulogu Filipa je igrao Johanes Nusbaum, Lionela Hutnera je bravurozno tumačio Mihael Goldberg, Paskalinu Hutner proslavljena nemačka pozorišna i filmska glumica Julijane Keler, ulogu doktorke psihijatra Liza Vagner, a Jakova je glumio Vinsenta cur Linden.

Scenografija je bila poverena Franciski Harm, kostimi Kati Maurer, muzika Ingo Ludvigu Frencelu, osvetljenje Geritu Jurdi, koreografija Paulini Alpen i dramaturgija Almut Vagner.

Kritika je gotovo unisono pozitivno ocenila premijeru novog komada slavne francuske autorke.

Kristine Desel, pozorišna kritičarka minhenskog dnevnika Süddeutschen Zeitung, piše da ovaj komad prepliće komiku sa melanholijom, izvesnost za neizvesnošću, identitet i razlike.

Ovde je društvena satira lišena oštrice.

Rešenje je u prihvatanju svega onakvim kako jeste, dok ne postoje stvarni odgovori.

To je možda kao dijagnoza vremena deziluzionirajuće, ali takve fantazije funkcionišu u pozorištu.

Tragična komika koja čini srž Rezinog teksta je našla izraz u slepstiku, virtuoznoj telesnosti, ekspresivnoj mimici, strategijskim pauzama i iznenađujućim poentama.

Možda je ovo praizvođenje u Rezidencteatru u Minhenu o simpatično uvrnutim personama neka vrsta blagog sasecanja oštrica provokantnog teksta komada.

Ovaj komad je nekakva suptilna bajka prožeta melanholijom o dubokim problemima razumevanja među generacijama u kojoj je za mlade generacije samoodređenje individue najviši princip slobode.

Režiser Štelcl ublažava oštrice i potencijale ”podlosti” komada, preobrazivši život u beskrajni radosni ples.

Komadi Jasmine Reze seciraju duboko tragično koje je u prirodi ljudskih odnosa sa mnogo humora i velikom voljom da se tragici ne prepusti poslednja reč.

Funkcija humora je da tragičnost učini lakšom.

Ovako bi mogla da glasi maksima i poetički princip najigranije savremene autorke svetskog teatra.

Ko je Jasmina Reza?

Autorka je rođena 1. maja 1959. u Parizu.

Nakon studija teatrologije i sociologije, kao i glume, dobila je 1987. «Prix Molière» za komad ”Razgovori posle sahrane”.

Sledile su nagrade za komad ”Putovanje u zimu” 1989. a potom i drugi komadi sa ogromnim internacionalnim uspehom kao što su: ”Čovek slučaja”, ”Tri puta život”, ”Španski život”, „Njen način igre”, ”Bella Figura”, ”Bog masakra”, koji je igran na nebrojeno bina u i koji je Roman Polanski snimio kao film.

Reza je i autor proze koja je prevođena na mnoge jezike.

Ona je najčešće igrana dramska autorka savremenog teatra.