Svi imaju heroje poput Gavrila Principa

Planirano je da film bude snimljen ove godine, povodom jednog veka od tog događaja. Međutim, to nije izvesno jer je izostala novčana podrška ministarstava kulture Srbije i Republike Srpske, koja je obećana u maju prošle godine. Ipak, Koljević, koji je bio član žirija Sedmog međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Kustendorf na Mokroj gori, u razgovoru za Danas rekao je da se nada toj podršci. Sudbina istoimene drame, koja je nastala iz adaptiranog filmskog scenarija, trebalo bi da bude izvesnija, pošto je premijera najavljena za 28. jun ove godine u Andrićgradu Emira Kusturice.

Glavni junak je advokat Rudolf Cistler, koji je po službenoj dužnosti zastupao Gavrila Principa i ostale pripadnike Mlade Bosne pred austrougarskim sudom u Sarajevu, i uspeo, pravno, da ih oslobodi optužnice.

– Time je on rizikovao život, jer su ga ispred suda čekali austrijski oficiri sa sabljama, pa je sproveden na sporedni izlaz, a pretili su mu i vojnim sudom, samo zato što je svoju dužnost obavljao časno i pošteno. To je priča o moralno uzvišenom čoveku u okruženju koje je potpuno drugačije – objašnjava Koljević i dodaje da mu je cilj da ispriča istorijski utemeljenu istinu.

• Otkud ideja da u filmskoj priči o istorijskom događaju, u čijem je epicentru bio Gavrilo Princip, glavni lik postane njegov advokat?

– Važno mi je da se ona ispriča na način koji nije samo naše viđenje Sarajevskog atentata, već i viđenje advokata, koji je polu-Austrijanac i polu-Hrvat, da se ceo događaj sagleda iz perspektive publike izvan naše zemlje. Dramaturgija sudskog procesa je veoma uzbudljiva i dobar je način da ljudi svuda u svetu, koji o tome ne znaju ništa ili poseduju površno znanje, sve to sagledaju.

• Koliko je vaša filmska priča istorijski utemeljena?

– Stenogrami sa suđenja su okosnica filma. Iz njih se vidi da su pripadnici Mlade Bosne dobili šansu da ekspliciraju svoje stavove i motive, a otkriva se i pozadina Sarajevskog atentata. Stenograme nisam menjao, samo sam ih kondenzovao, tako da će film biti apsolutno na osnovu istorijskih izvora. Osim tog dokumentarističkog pristupa, važan deo su i emocije jer imam dnevnik advokata Cistlera, koji je sačuvan, i otuda njegova razmišljanja, emotivni put koji je prošao od početka do kraja sudskog postupka. U aristotelovskom smislu, lik advokata Cistlera daje mogućnost prodora publike u celu priču, a to je način i da se prevaziđu moguće predrasude i kod nas, a posebno u inostranstvu.

• Šta želite da saopštite filmom i dramom?

– Namera mi je da se Sarajevski atentat sagleda iz ugla nekoga ko dolazi sa strane, da se postavi u istorijski kontekst. Lik advokata korespondira i sa današnjim vremenom, jer se priča bazira na individualnoj hrabrosti i moralnom integritetu. Kada bi danas bilo više ljudi kao što je bio Rudolf Cistler, stvari bi bile drugačije.

• Na koji način ste portretisali Gavrila Principa?

– On je jedan iz cele generacije mladobosanaca koja je bila deo jugoslovenske omladine. Praktično, sva napredna omladina u to vreme je „disala“ istim idealima – slobode, socijalnog i nacionalnog oslobođenja. Posebno je zanimljiv socijalni aspekt atentata. Pre atentata, Princip je šetao sa sinom državnog tužioca, koji će zastupati optužnicu. Kasnije, taj mladić je svedočio da je sa Principom šetao i da su od uličnih svirača naručili Marseljezu. Ta scena mi je veoma važna jer bi u njoj cela demokratska Evropa trebalo da prepozna ko je ko u toj priči. Na jednoj strani imamo retrogradnu monarhiju, a na drugoj su procesi socijalnog i nacionalnog oslobađanja sa kojima mogu da se identifikuju i gledaoci u inostranstvu.

• Da li je Gavrilo Princip terorista?

– Apsolutno ne. On je bio borac za slobodu. Svi imaju heroje poput Gavrila Principa. Svi mali narodi imaju atentatore, borce koji su se žrtvovali za slobodu, a koje su kolonijalne sile i carevine doživljavale kao negativne istorijske ličnosti.

Mladobosanci su baštinili tradiciju italijanskih i nemačkih pokreta za oslobođenje. Model za nastanak Mlade Bosne bila je Mlada Italija, Mancinijevo udruženje za oslobođenje Italije od Austrougarske i za njeno ujedinjenje.

• Otkud današnja dilema o tome da li je on terorista ili heroj?

– To je posledica kakofonije, površnih tumačenja i senzacionalizama, ali mislim da ogromna većina ljudi ipak zna istorijski kontekst tog događaja. Ne treba zaboraviti da je to jedan u seriji atentata koji je počeo Žerajićevim atentatom u Sarajevu, nastavljen nizom od četiri atentata u Zagrebu u koji su bili umešani svi intelektualci tog vremena poput Tina Ujevića čiji stan je bio sklonište atentatora Luke Jukića… U stranoj štampi danas se Princip predstavlja kao srpski nacionalista, iako je to bio jugoslovenski pokret u kome su učestvovali pripadnici svih jugoslovenskog naroda.

Ivo Andrić

– Sedmicu pre atentata, u Sarajevu je održana dobrotvorna priredba Jugoslovenske nacionalno-napredne omladine, da bi se prikupili prilozi za hrvatske škole u Trstu, kojoj su prisustvovali i Princip i Ivo Andrić, koji su se poznavali. Princip je rekao Andriću da će mu doneti svoje pesme da ih pogleda, kao iskusniji književnik. Ipak, Princip ne donosi svoje pesme jer ih je spalio i Andriću rekao da se treba boriti drugim sredstvima. Njihovi ideali bili su isti, samo su se razlikovala sredstva.

Moralni kompas

– Atentat je podrazumevao i žrtvovanje sopstvenog života, što je moralna cena za čin koji se čini iz ideala, a pokojni Stojan Cerović, na najlepši način je o tome rekao da su taj atentat i savremeni atentati na suprotnoj strani moralnog kompasa.