Svi smo mi žrtve dolara i rublje

On je dodao da je Čerčil, nakon prve popularnosti, u Dandiju bio prilično nepopularan lik kod birača, naročito kada je zaveo vojni režim prema radničkoj klasi.

– Sećam se da mi je ujak ispričao jednu zanimljivu priču o tome. Naime, u vreme predsedničke kampanje Čerčil je bio veoma bolestan i nekoliko ljudi ga je nosilo u stolici. Kad je moj ujak to video, pitao je radnike koliko su plaćeni za taj posao a oni su mu odgovorili – funtu. „Daću vam dve da ga ispustite!“ poručio im je. Ali, kako je Čerčil bio jedina opozicija Hitleru, čak je i moj ujak na kraju zaključio „ne bismo dobili rat bez njega“. Koks je ispričao da mu je za oživljavanje Čerčilovog lika bilo važno i to što je znao da on sam sebi daje lekove i da ih meša sa alkoholom.

– Čerčil bi za doručak pio šampanjac, za ručak vino i džin, večerao bi još više šampanjca i viskija, a brendi je voleo da popije pred spavanje. Bio je, dakle, priličan alkoholičar, a opijanje mu je pomagalo da izdrži teška stanja manične depresije od koje je bolovao i koju je nazivao „crni pas“ – kazao je Koks. Govoreći o tome s kojim rediteljima najviše voli da sarađuje, Koks je odgovorio da su najbolji oni koji razumeju tekst.

– Bilo da su to pisci koji su postali reditelji, bilo da je reč o glumcima kao što je Mel Gibson. Ima reditelja koji imaju neverovatne vizije i uspevaju da divno slikaju film. To su predivne slike ali, ako nema dobre priče, ne uspeva. Tako da je za mene dobar reditelj onaj koji se razume u sam narativ – konstatovao je ovaj izuzetan glumac.

Prema njegovoj oceni, Šekspir je pisac za sva vremena i svaki njegov komad relevantan je za bilo koje doba pa i ovo sada. Zamoljen da ipak izdvoji neko delo koje bi odgovaralo aktuelnom trenutku ili koje bi voleo da bude preneto na veliko platno Koks je skrenuo pažnju da u HBO seriji „Naslednici“ igra medijskog mogula koji na početku gubi svoje carstvo, ali kako priča ide dalje uspeva da ga vrati.

– To su sve elementi „Kralja Lira“. Tako da Šekspirov Kralj Lir najviše referiše na aktuelnu klimu – elaborirao je Koks. On je primetio da je danas najveći problem to što nema političkog vođstva i političke hrabrosti, a na pitanje kakvi su nam lideri sada potrebni, brzo je uzvratio: – Potreban nam je jedan koji nije korumpiran. Prema njegovim rečima, današnji lider bi pored te osnovne stavke trebalo da ima viziju. – Ne znam kako stvari stoje ovde u Srbiji, ali mogu da primetim da politički lideri u ostalim delovima sveta, pre svega u Americi i u Rusiji, isključivo i samo brinu o sebi i svojim finansijama. Znate, ideja da Putin reprezentuje socijalnu demokratiju je apsurdna, a isto tako da je na čelu takozvanog slobodnog sveta – Tramp. Ja ga inače nazivam fetus-Tramp zato što mislim da nije dosegao ni nivo bebe. Naravno, nije sve ni njegova krivica, nego svih onih koji su organski doprineli da nam se ovakvi lideri dese – ispričao je Koks. On je rekao da veruje da još uvek postoji britanski film i da je moguće praviti filmove o malim ljudima nasuprot spektakularnim blokbasterima.

– Takvi filmovi čine kulturu živom – smatra Koks, koji prezire multipleks sistem bioskopa kao i filmove koji se u njima prikazuju. Prema njegovom mišljenju, takav sistem bioskopa je alegorija „ispraznosti društva u kojem živimo“.

– Zato su festivali kao što je ovaj na Paliću veoma važni jer se oni bore protiv sinematske apatije… Svi smo na neki način žrtve dolara, ali i rublje uskoro – zaključio je Brajan Koks.