Svi snimamo filmove o herojima

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Sa svakim novim naslovom od „Policija, pridev“, „Kad se noć spusti na Bukurešt ili Metabolizam“ do poslednjeg „Blago“, za koji je nagrađen priznanjem Izvestan talenat prošle godine u Kanu, menjao je pristup, ne dozvoljavajući kritičarima da ga stave u određeni kalup, za njih definisan kinematografijom iz koje potiče. „Blago“ je moderna priča o potrazi za zakopanim blagom, o herojima u vremenu stambenih kredita… Jedne večeri Kosti komšija poverava tajnu o zakopanom blagu u dvorištu dedine kuće i traži od njega da mu pomogne da iznajme detektor metala kako bi ga pronašli.

* „Blago“ je stilski drugačiji film od karakteristične moderne rumunske kinematografije, ali i u odnosu na vaše prethodne filmove. Ovaj put ima mnogo manje ironije, a više humora…

– Mislim da svaki put kada snimam film počinjem na osnovu nečeg što se događa oko mene. Ovde sam imao takvu priču, kojoj sam hteo da dam življe boje, da je načinim prijemčivijom.

* Ali i dalje se bavite istorijom koja utiče na savremeno društvo, iako to nije tako vidljivo na prvi pogled.

– Moji junaci su izgubljeni u savremenom društvu. Vrlo je haotično. Oni dolaze iz haotične istorije. Film je prvobitno trebalo da bude dokumentarac o potrazi za blagom u bašti. Ali tokom rada, kada nismo našli pravo blago, osetio sam se izgubljenim. Hteo sam da prenesem taj osećaj i na film. Kako se ljudi osećaju u našoj savremenosti koja je određena svim onim što se dešavalo u prošlosti.

* Film je prvobitno trebalo da bude dokumentarac i to vašeg prijatelja i glumca u filmu, Adrijana Purkareskua…

– To je bio drugi projekat. Adrijan je radio je na dokumentarcu koji nikada nije završio o blagu svoga dede, koje se nalazi u njegovom dvorištu. Hteo sam da mu pomognem da završi svoj film. Počeli smo da popunjavamo delove koje nikada nije snimio. Onda smo otišli u to dvorište i potražili blago. Nismo ništa našli, ali je to dvorište za mene dobilo mnogo veći značaj, zbog svoje istorije, kao na filmu, često je menjalo svoje vlasnike i kuće su služile za razne svrhe… Od obdaništa do striptiz bara. Imao sam osećaj da moram da napravim film, koji će biti samo polazište za razgovor o istoriji. Nakon toga osmislio sam glavnog junaka Kostija i njegov deo te priče o istoriji. Osmislio sam njegov put do te bašte.

* Kosti želi da bude heroj za svog sina, kao Robin Hud o kojem mu priča priče. Izjavili ste jednom da je Robin Hud prvi socijalista…

– Šalio sam se. Ali, da, deca su za nas jako važna. Posvećujemo im mnogo vremena. Kosti je napet na poslu, nervira se i u životu zbog kredita i banke. Ali je prema sinu drugačiji. Ali svi mi želimo da budemo heroji. I svi mi snimamo filmove o herojima.

* Vaš film pokazuje da je to možda i moguće…

– Da, na neki način.

* Zakon je vaša omiljena tema. Tako je i u ovom filmu…

– Na neki način mislim da bi zakon trebalo da predstavlja određenu vrstu slobode. Ali u svim mojim filmovima postoji napetost između zakona i mojih junaka. Ne znam zašto je to tako. Možda zato što dolazim iz generacije koja je prošla revoluciju i imala onaj osećaj da sloboda postoji. A zakoni ne dozvoljavaju da taj osećaj ponovo doživimo.

* U istočnoevropskim zemljama svi mi imamo probleme u toj praznini između zakonodavaca i običnih ljudi…

– Da, u svim našim zemljama postoji taj prazan prostor između naroda i države. Zakon nije osmišljen zbog naroda. Već suprotno – vlasti. Birokratija postaje mehanizam koji nije živ, već je kao neki izumrli dinosaurus koji se ne prilagođava običnim ljudima nego očekuje da se oni prilagode njemu. Što nije uvek moguće.

* Vaši filmovi su politički…

– Svi filmovi su politički.

* Kako izgleda snimati političke filmove državnim novcem? Imate li problema?

– Imamo sistem kao u Francuskoj. Prijavljujemo se na konkurse i na taj način možemo dobiti novac. Najveći problem je budžet. Nemate dovoljno novca za snimanje filma. Rumunija ima mnogo finansijskih problema. Samim tim, kultura i umetnost su prve koje stradaju. Ali istovremeno to nas uslovljava da radimo na filmovima koji ne moraju da imaju visoke budžete. Zanimljivo je zato što industrija na neki način tera kinematografiju da se razvija drugim putem, ne kroz novac.

* U razgovoru sa Kristijem Puiuem pre nekoliko godina rekao mi je da u vašoj domovini ljudi ne poznaju dovoljno dobro domaću kinematografiju, dok su rumunski filmovi, kao što je svima poznato, u inostranstvu jako cenjeni i nagrađivani. Šta je uzrok tome?

– Ima mnogo problema. Prvi problem je obrazovanje. Drugi to što ljudi ne idu u bioskope i što ih nema mnogo. Tu je internet, DVD-ijevi, a mnogi mladi ljudi idu u bioskope samo da bi gledali američke filmove. LJude najviše zanima zabava. Bioskopi u Rumuniji deo su ideologije brze hrane. Konzumiraju se filmovi kao pice i koka kola. Teško je doći do publike. Ali, istovremeno, neverovatno je kako je, bez obzira na to, film postao veoma produktivan i kako se razvija već godinama. Na sreću, dobro su prihvaćeni u inostranstvu.

* Kažete da u Rumuniji većina ljudi gleda američke filmove. Vaš film „Blago“ ima matricu vesterna. Ovaj žanr je jako popularan u poslednje vreme…

– Generalno mi se svidela ideja potrage za blagom koja postoji u klasičnim vesternima. Ali u tim filmovima junaci obično otkrivaju novo mesto, dok kod mene nije poenta u nekom dalekom putovanju, već junaci ponovo posećuju već viđen prostor. Što se vesterna generalno tiče, mislim da svaki put tražimo neki novi žanr koji će nam pomoći da bolje ispričamo našu priču. U nekom trenutku to je bila naučna fantastika. Ona je autorima bila najbolje sredstvo za njihove savremene teme. Sada je to vestern jer je to nešto novo i neobično u odnosu na ranije filmove.

* Pripremate novi film…

– Završio sam scenario. Jako sam srećan. To je ljubavna priča. Ne mogu ništa više da kažem osim da je jedan od junaka policajac, opet (smeh). Pokušaću da dobijem novac od Rumunskog filmskog fonda. Moraću da tražim koproducente iz inostranstva, jer će ovo biti dosta skuplji film od svega što sam do sada radio.

Lajbah kao filmska muzika

*Kako je došlo do toga da pesma Lajbaha „Life is Life“ zatvori film „Blago“?

– Volim tu pesmu. Dok sam pisao scenario slušao sam je veoma često. Nekako je postala deo tog filma. Želeo sam da imam kraj kao u vesternu – kamera koja se udaljava sa zemlje i na kraju ide ka suncu. Ta pesma je postala savršena za kraj, jer je slici dala drugo značenje. Dala je ton ironije kraju.