Svojom muzikom ostaće zauvek u sećanju: Kolege i saradnici opraštaju se od kompozitora Zorana Erića

Od Erića su se oprostili i Beogradska filharmonija i reditelj Nebojša Bradić.

BGF saopštila je da će se Zorana Erića „muzikom zauvek sećati“ i da „duboko žali što on neće biti prisutan na ‘Kolarcu’ 2. februara, kad će Filhamonija u okviru jubilarne 100. sezone, na svoj program ponovo staviti njegovih ‘Šest scena-komentara’, kao delo je koje je obeležilo noviju istoriju ovog orkestra“.

„Već je prva saradnja BGF sa mladim kompozitorom Zoranom Erićem 1975. pokazala da se radi o velikom talentu. Tada je Filharmonija sa uspehom izvela njegovo prvo orkestarsko delo, koreografsku sliku za orkestar ‘Iza sunčevih vrata’, koju je naredne godine predstavila i na Dubrovačkim letnjim igrama, a iste godine i na šest koncerata na turneji po Nemačkoj. Međunarodnu promociju Erićevih dela, Filharmonija je nastavila sa ostvarenjem ‘Cartoon u Moskvi’ 1995, a naročito sa ‘Šest-scena komentara za tri violine i orkestar’ koje su izvedene na sedam koncerata švedske turneje 2006. godine. Zoran Erić je bio rezidencijalni kompozitor sezone 2003-2004, a BGF mu je u sezoni 2016-2017. poručila delo ‘Spisak br. 2’”, podsetili su iz BGF povodom odlaska sa životne i muzičke scene Zorana Erića, koji je u novijoj istoriji srpske muzike ostavio trag ne samo kao stvaralac savremene klasične već i uspešni kompozitor pozorišne i filmske muzike, selektor BEMUS-a i profesor FMU.

Pozorišni reditelj Nebojša Bradić u autorskom tekstu objavljenom na sajtu nedeljnika Vreme naveo je detalje poslednje od 15 pozorišnih saradnji sa Zoran Erićem.

Zapravo, do saradnje na predstavi „Mama“ po tekstu Morgan Lojd Malkom, u Bradićevoj režiji, premijerno izvedenoj sredinom prošlog decembra u Ateljeu 212, nije ni došlo.

Zbog pogoršanja Erićevog zdravstvenog stanja muziku je, uz njegov blagoslov, komponovala jedna od njegovih nekadašnjih studentkinja Aleksandra Vrebalov.

Nebojša Bradić ističe da je Erić bio dragocen muzički saradnik od kog je uvek stizala „inspirativna, zanimljiva i tačna muzika koja pokreće, podržava i komentariše radnju, ali i podstiče na uzbudljivu pozorišnu avanturu”.

“Što više razmišljamo o Zoranu Eriću, iznova shvatamo zašto je on bio toliko voljen: kao umetnik, kao saradnik, kao čovek… Kada bi na probe doneo svoju muziku, bio je to praznik za sve. Strepnja i neizvesnost brzo bi nestajale, uspostavljao bi se novi dijalog i učvršćivalo staro poverenje. Voleo je pozorište i glumce, a rediteljsku ideju je sa razumevanjem pratio do kraja. U svemu je bio vrhunski, u svemu je ostajao dosledan svojim principima. Bio je na velikim svetskim pozornicama, ali se radovao da putuje u Gračanicu ili Viroviticu, Kruševac ili Šabac, gde su nam bile premijere… Zoran bi uvek imao preciznu dijagnozu naše kulturne scene i dobar uvid u njene aktere. Umeo je da govori o manama društva, da kudi lenjivce, ali je više od toga voleo da hvali talentovane, obrazovane i pametne. Svaki dobar predlog ili ideju Zoran bi prihvatao usklikom: ‘Fantastično!’. Pritom, pohvale koje su bile upućene njemu i njegovom radu prihvatao bi veoma skrupulozno, želeći da što pre pređe na neku anegdotu iz svakodnevnog života. I uvek bi pominjao svoju porodicu, koju je beskrajno voleo”, svedoči Nebojša Bradić, ističući da je Zoran Erić “ostao najveći” iako nije postao akademik.

Zoran Erić (1950-2024) preminuo je 20. januara u Beogradu u kom se rodio, školovao, živeo i stvarao.