„Tačke pre zasićenja“, oda klabingu i pozorišni rejv

U predstavi igraju Željko Maksimović, Milena Predić, Mihaela Stamenković/Mira Janjetović, Milica Stefanović, Lazar Maksić, Boba Stojimirović / Aleksandar Trmčić, Tamara Pjević, Ana Ignjatović, Nataša Gvozdenović, Dušan Bajčetić, Jelena Bulatović, Staša Ivanović.

U autorskoj ekipi su i dramaturškinja Mina Ćirić, koreografkinja Tamara Pjević, kostimografkinja Milica Kolarić. Prostor i video radove potpusuje Miroslav Sretenović (Izvanredni Bob), a muziku Draško Adžić

Projekat  pod nazivom „Tačka pre zasićenja“ predstavlja pokušaj da se internacionalni kulturni fenomen zvan klabing poveže sa teatrom i drugim umetnostima kako bi nastao hibrid koji bi privukao upravo onu publiku koja često ide u klabing a u manjoj meri posećuje kulturne događaje.

Kako ističe reditelj Srevan Bodroža, u vremenu u kom digitalna stvarnost odnosi prevagu nad pravom stvarnošću, a određeni teoretičati medija i sociolozi postavljaju pitanje da li prava stvarnost uopšte više i postoji ili je realitet upravo ono o čemu imamo određenu predstavu generisanu medijima, stotine hiljada ljudi odlaze u klubove gde slušaju različite vrste muzike i opuštaju se nakon vremena provedenog na poslu ili fakultetu.

– Stvarnost oksidentalnog čoveka, kojoj mi u Srbiji ipak pripadamo uprkos našoj problematičnoj ekonomiji, jeste  stvarnost ograničena i definisana obavezama i borbom za dolazak do novca. Postoji jako malo ritualnih prostora i događaja gde savremeni čovek može da se opusti, stupi u kontakt sa unutrašnjim homo ludens-om, zaboravi na dnevne obaveze. Ovakvi „prostori“ oduvek su bili mesta kolektivnog čišćenja, predaha, katarze u kojima se čovek oslobađa dnevnih frustracija i stupa u kontakt sa izvornim unutrašnjim energijama – energijama u kojima se nalaze sinestetički odgovori na pitanja: Zašto živimo? Šta želimo od sopstvenog postojanja? Gde se u nama nalazi životni polet i radost samog postojanja? – kaže Bodroža.

On podseća da je na počecima zapadne civilizacije, u Staroj Grčkoj, upravo pozorište obavljalo tu i ritualnu i kolektivno introspektivnu funkciju, i bilo mesto pročišćenja i katarze.

– Danas je ono u većoj meri jedna visoko elitistička i u mnogo čemu muzejska forma a ritualne funkcije u društvu preuzeli su sportski događaji, ponekad nepoštedna arena politike i na posletku klabing. Ovaj projekat želi da spajajući klabing sa teatrom klabingu da veću i odgovorniju društvenu ulogu a teatru vrati njegovu ritualnu moć.

U 2018. su tehno klubovi Berghain i Trezor (Berlin) označeni kao mesta koja promovišu „visoku kulturu”, dok je u Detroitu uvedena Nedelja tehno kulture. Predstava „Tačka pre zasićenja” pretvorila bi prostor Bitef teatra u „tehno katedralu”. U tom prostoru odvijaće se agonijska i ekstatička noć nekoliko klabera na putu ka iskupljenju, u potrazi za Bogom i sopstvenim identitetom. Tekst je za potrebe ove predstave napisao Goran Milenković, mladi dramski pisac koji se već u nekoliko svojih drama bavi naizgled nepomirljivim antagonizmom duhovnosti i cajtgajsta savremenog doba – navodi Bodroža najavljujući premijeru predstave “Tri tačke pre zasićenja”.

Zbog religiozne note u ovom tekstu, predstava će biti procesijska, po ugledu na srednjovekovne liturgijske drame, te koristiti prostor Bitef teatra tako da publika  kroz njega prati aktere i bira ugao iz kog će posmatrati  određene segmente izvedbe.

Predstava će kombinovati savremeni ples, dramski tekst, tehno muziku, svetlosne efekte i višekanalne videoinstalacije sa namerom da „visoku kulturu” preplete sa fenomenom klabinga i tehno muzike, istražujući religiozni odnos izgubljenih generacija prema mraku disko kluba, poslednjem utočištu metropolitizma u duhovno i materijalno osiromašenom srpskom društvu.

Namera da se poveže „visoka kulturu” sa klabingom kao autentičnim ritualom, dodatno se sprovodi i spajanjem arhaične (sveće, laterna magika, slajd projekcije…) sa savremenim tehnologijama (laseri, led trake, muving hedovi, video projekcije…) u dizajnu scenskog prostora.

Ova „tehno misa“ će biti pozorišni rejv i oda klabingu,  predstavu će izvoditi pet glumaca i šest plesača, a pred glumce je stavljen izazov da plešu u predstavi barem približno kako će to raditi plesači.

Plesači su izabrani iz redova trupe Bitef dance company-a, a koreograf predstave je Tamara Pjević.