Tahar Ben Želun: Moćnici su na putu da uprljaju i unište planetu

Ben Želun u Beograd stiže 27. oktobra i već će u 16 sati na Sajmu održati konferenciju za štampu, a potom će u 17.30 na štandu izdavačke kuće „Clio“ čitaocima potpisivati svoje knjige. „Clio“ je, naime, upravo objavio Ben Želunov roman „Brak iz zadovoljstva“ koji je sa francuskog na srpski jezik prevela LJiljana Mirković. U ovom delu pisac, rođen 1944. u Fesu, govori o tragičnim sudbinama ljudi u Maroku, koje su određene običajima i predrasudama protiv kojih je borba ne samo neravnopravna već često i izgubljena. Stoga su i retki oni koji se u tu borbu upuštaju, koji se ne plaše emocija, koji se iz petnih žila bore za dostojanstvo na koje, kao na glavnu pretpostavku ljudskog, imaju potpuno pravo.

Tahar Ben Želun jedan je i od najpopularnijih pisaca postkolonijalne Severne Afrike. U njegovoj biografiji stoji zapisano da je završio arapsko-francusku osnovnu školu, da je pohađao francusku srednju školu u Tanžeru, a da je na Univerzitetu „Mohamed V“ u Rabatu upisao studije filozofije. Sredinom 1960-ih bio je učesnik protesta protiv nasilnog ponašanja marokanske policije; uhapšen je, i kažnjen.

Ben Želun je iz Maroka otišao u Francusku, gde živi duže od 40 godina. Autor je više od dvadeset romana i pesničkih zbirki; iako mu je maternji jezik arapski, sva svoja dela napisao je isključivo na francuskom. Za roman „Sveta noć“ dobio je „Gonkurovu nagradu“; za roman „To zaslepljujuće odsustvo svetlosti“ primio je Međunarodnu književnu nagradu „IMPAC Dablin“; godine 2008. Nikola Sarkozi, tadašnji predsednik Francuske, dodelio mu je „Krst velikog oficira Legije časti“. Bio je i u najužem izboru za „Nobelovu nagradu za književnost“.

Tahar Ben Želun poznat je našim čitaocima. NJegov roman „Sveta noć“ objavljen je 2002. u izdanju „Narodne knjige / Alfa“. Pored romana „Brak iz zadovoljstva“ u izdanju „Clio“, izdavačka kuća „Laguna“ uoči ovogodišnjeg Sajma knjiga ponovila je „Svetu noć“ (prevela Nadežda Obradović), i objavila je Ben Želunov roman „Dete od peska“, u prevodu Gordane Breberine.

Tahar Ben Želun je izuzetno prijatan sagovornik. Iako je ovaj ekskluzivni intervju vođen posredstvom elektronske pošte, na molbu za razgovor za „Danas“ odgovorio je pozitivno u roku od desetak minuta. Zatim su, vrlo brzo, na pitanja usledili odgovori koji svedoče ne samo o Ben Želunovom odnosu prema književnosti, već i o jednom vrsnom, angažovanom intelektualcu koji na lestvici vrednosti kao najvažnije izdvaja slobodu, dijalog, poštovanje drugog… Jednom rečju, sve što naše živote čini vrednim življenja.

* U romanu „Brak iz zadovoljstva“ otvarate mnogo veoma važnih pitanja. Među njima je vidljivo, kao centralno, pitanje rasizma prema crncima u marokanskom društvu. Kako se može objasniti osećanje neprijateljstva? Odakle ta mržnja? Čini mi se da je taj virus danas zahvatio celi svet…

– U XIX i na početku XX veka, ropstvo je postojalo u tradiciji nekih zemalja. Kad su marokanski trgovci, beli i bogati, krenuli sa svojim poslovima u Africi, smatrali su normalnim da afričke žene iskorišćavaju do te mere da su ih odvodili sa sobom u Maroko, kako bi ih pretvorili u seksualne ropkinje ili u sluškinje. To je bilo „prirodno stanje stvari“, jer niko u to vreme ropstvo nije osporavao. Počevši od takvog činjeničnog stanja, rasizam se ustoličio i neprekidno traje do ovih dana.

Ta mržnja, stanje prezira prema biću koje se smatra nižim, nastavlja se i dalje. Zato moj roman „Brak iz zadovoljstva“ podseća na takvu nenormalnu situaciju i, koliko je meni poznato, ovo je prvi put da se jedan roman fikcija bavi tom temom i razvija je.

* S druge strane, govorite o ljubavi. Koje su najlepše reči za ljubav? Da li je ljubav osećanje koje se uvek želi, ali nikad ne ostvaruje?

– „Brak iz zadovoljstva“ je, takođe, roman o ljubavi. Beli trgovac je istinski zaljubljen u tu mladu ženu koju privremeno ženi dok je u Senegalu. U marokanskoj tradiciji o ljubavi se ne govori, ne koriste se reči. Iz stida. LJubav ostaje osećanje, zanos koji može biti proniknut, shvaćen, ili ignorisan. O ljubavi se obično priča kad ljubavi nedostaje, kad se pati posle odbacivanja ili posle raskida.

* Celi je svet svedok strašne imigracione drame. Siroti ljudi koji dolaze u druge zemlje prolaze kroz specifičnu fizičku i psihičku torturu. Posle svega toga, kako se mogu navići na novi život? Izbeglice su traumatizovane i njihova je sudbina krik na uzbunu protiv ksenofobije u državama Zapada. Da li je migraciona politika Evropske unije već doživela poraz?

– Imigracija je drama našeg doba. Sve je više ljudi koji su spremni i žele da pokušaju da odu u druge zemlje kako bi spasili svoje živote. Ali te zemlje, naročito Evropa, ne može da primi ceo svet. Zbog toga se rešenje nalazi u Africi, u kojoj bi Evropa morala da izvrši pritisak na vlade bogatih zemalja kao što su Nigerija, Gabon, Alžir, kako bi one osigurale da njihovo stanovništvo ne poželi da emigrira. Jer, čak i kada su dobro prihvaćeni, adaptacija imigranata jeste teška.

Slučaj izbeglica je drugačiji. LJudi i žene koji su pobegli pred masakrima koje Bašar el Asad vrši nad svojim narodom zahtevaju da im se pomogne da se vrate svojim domovima, i to da bi se borili protiv ubilačke politike Bašara el Asada kako bi povratili svoja ognjišta. Ali to se ne čini. Izgleda da je, uz pomoć Rusa i Iranaca, El Asad pobedio. To je pobeda varvarstva nad civilizacijom. El Asad bi morao da bude uhapšen, i da mu međunarodni tribunal sudi za zločine protiv čovečnosti. Ali on je dobro zaštićen.

* Kako je moguće da se demokratska civilizacija u 21. veku ponovo suočava sa radikalnom desnicom? Gde su nestala ljudska prava? Savest?

– Plemenite socijalističke ideje su propale. Političke partije levice nisu umele da pronađu odgovore na očekivanja naroda. Onda su se ljudi okrenuli prema desničarskim ekstremima, demagoškim populistima, prema rasistima. Takvo je ljudsko biće, kada se plaši, spremno je sve da učini.

* Zbog čega se kulturološke razlike ne bi iskoristile da se bolje čuje glas Drugog? Sigurna sam da većina ljudi misli da bi na taj način nestali predrasude i stereotipi?

– Kultura je najbolji način borbe protiv predrasude i glupih klišea. Ali kad desnica dođe na vlast, ona kulturi ukida subvencije. Građansko društvo je to koje je uvek veoma naklonjeno muzičarima koji dolaze iz dalekih zemalja, prevodnoj literaturi, pozorištu, itd. Ali ono nije većina.

* S druge strane, te predrasude i stereotipi dolaze iz neznanja. Mislite li da u sadašnjim globalnim okolnostima obrazovanje nije toliko važno? Da diktatorskim režimima, ali i zapadnim demokratskim društvima više odgovara da ljudi budu neobrazovani jer je onda mnogo lakše zadržati vlast?

– Obrazovanje je ključ celog sistema. Jer ono što ljude tera da glasaju za autoritarne partije jeste neznanje, praćeno strahom.

Pogledajte, na primer, slučaj Italije gde je jedno demokratsko glasanje dalo vlast u ruke Salviniju, pristaši zatvaranja granica koji predvodi nemilosrdnu borbu protiv migranata, i ponovo uvodi određene musolinijevske teme. U ovakvom zajedništvu, Evropa je na putu da promeni svoj pravac i da zaokrene ka najjačoj desnici. Videćete da će sledeći evropski izbori dati većinu partijama ekstremne desnice.

* Verujete li da se svet suočava sa sukobom civilizacija?

– Svet se oduvek suočavao sa onim što je uništavalo civilizaciju. Ali mi nismo u sukobu civilizacija, mi smo u sukobu sa neznanjem i strahovima.

* Vi ste pisac koji traži istinu. Vaša junakinja, Nabu, u romanu „Brak iz zadovoljstva“ živi u harmoniji sa prirodom, ona nije muslimanka, ona ne poznaje zakone vere, ona na život gleda kao na lepi san. Ali život je, videće, okrutan?

– U „Braku iz zadovoljstva“ Nabu je lik koji ja mnogo volim. Ona jeste u slozi sa prirodom, ona nema rasističke i seksualne predrasude, ona se voljno predaje bez neke zadnje misli. Ali ona ne zna da li će ljubav na koju joj se zavetovao njen „privremeni muž“ biti jača od ljudske okrutnosti. Ipak, ima dovoljno dostojanstva i inteligencije da se odupre zlu.

* Prošlo je dvadeset godina otkako ste objavili knjigu „Kako sam mojoj ćerki objasnio rasizam“. Da li se mladi danas manje boje islama?

– U Evropi se danas islam očituje kao potpuni stranac u odnosu na zapadnjački život. Terorizam je u ime te religije zaista iskrivio sliku islama; stvoren je amalgam, i sada je tu situaciju teško promeniti. Islamofobija progradira u celome svetu.

* Teroristički islamistički napadi su glavni odbojni faktor kada se govori o migrantima i izbeglicama. Da li mediji – i vi pišete za dnevne listove („Mond“ je jedan od njih…) mogu da izmene javno mnjenje, da objasne da ti napadi nemaju ništa sa islamom kao religijom? Religije nisu rasističke?

– Čovek je toliko ratova započeo u ime religija! Tekstovi i mišljenja koja objašnjavaju stvari su neophodni, ali ne i dovoljni. Treba krenuti po školama, pričati sa decom, i utuviti im u glave šta su rasistička mržnja i neznanje. Pogrešno shvaćene, religije podstiču ljude na rasizam. To nije novost. Islam slavi iste ljudske vrednosti kao i druge dve monoteističke religije. Ali čovek u to ne želi da poveruje.

* Jednom ste rekli „Zahtevam da se DŽordžu Bušu sudi pred međunarodnim tribunalom za zločine protiv čovečnosti. On je vodio ilegalni rat… On je odgovoran za stotine hiljada mrtvih…“ Da li je Buš jedini krivac?

– Suditi DŽ. V. Bušu bila bi normalna stvar, ali Amerika je moćna i zato izmiče pravdi. Suđeno je afričkim i jugoslovenskim krivcima, ali se nikad nije niko setio da oformi sud za onoga koji je započeo nepravedni rat, ilegalni rat, zasnovan na laži, i koji je prouzrokovao smrt i nesreću miliona Iračana. Nije on jedini krivac; Sadam je uhapšen, ponižen i obešen! Iako je i Buš kriv, kao on.

* Kritikujete radikalni islam ali, u isto vreme, i politiku Zapada. Kako vidite budućnost sveta?

– Budućnost sveta nije u verskom i političkom radikalizmu. Budućnost je u razumu, sporazumevanju, u dijalogu; pogledajte, na primer, šta se dešava u slučaju klime. Tramp odbija da se povinuje preporukama stotina država za spas planete. Brazilska ekstremna desnica, za koju postoji rizik da bude izabrana, protivi se borbi za čistu planetu. Dakle, moćnici su na putu da uprljaju i unište planetu.

* „Hiljadu i jedna noć“ i „Šeherezada“… One vas inspirišu, zar ne?

– „Hiljadu i jedna noć“ za mene su bili referentno delo za pisanje i pričanje o Maroku. To je pripovedačka tehnika koja je veoma važna.

* Suprotstavljate se tradicionalnim idejama kada je reč o položaju žene u muslimanskom društvu. Vidite li da se nešto u tome promenilo?

– Položaj žena u muslimanskim zemljama je vrlo zabrinjavajući. Stvari se menjaju polako. U Maroku je promenjen zakon o ličnom statusu, ali ne dovoljno da bi žena dobila sva prava koja joj pripadaju.

* Pišete prozu, ali i poeziju. Koje je od ta dva teže pisati?

– Poezija je glavna; to je moj omiljeni književni izraz. Poezija (lepota) je ta koja će spasiti svet.

* Jedan asteroid u glavnom asteroidnom pojasu je dobio ime po vama. Kako se osećate? Pomalo astralno? Božanski?

– Osećam se dobro, i istovremeno zabrinuto zbog budućnosti sveta. Pisac koji je zadovoljan jeste pisac koji je promašio svoju vokaciju. Pisac nije nikad zadovoljan, nikad u slozi sa autoritarnom političkom moći.