Tajna grobnice u Brestoviku: Zaslužuje da se nađe u udžbenicima, a otkrio je srpski seljak kada je hteo da zasadi šljivu

Brestovik, malo mesto u beogradskoj opštini Grocka, poznato je po grožđu i drugom voću.

No malo nas zna za rimsku grobnicu u Brestoviku.

Vodiči u ovoj istraživačkoj ekspediciji su mi arheolog Rade Milić i istoričarka umetnosti Zorica Atić, koje je rimska grobnica i upoznala i kumovala njihovom prijateljstvu, jer godinama rade na istraživanju tog zaštićenog spomenika kulture od velikog značaja za Srbiju.

„Kasnorimska grobnica u Brestoviku jedna je od najzanimljivijih lokacija beogradskog podzemlja, tj. antičkog Singidunuma jer potiče iz 3. veka naše ere i pripadala je izuzetno bogatom građaninu starog Beograda – imućnom Rimljaninu koji je ovde imao letnjikovac u kom je živeo, a verovatno radio kao visoki zvaničnik rimskog casrtva u Singidunumu“, priča mi Zorica Atić, direktorka lokalnog Centra za kulturu Grocka, koji brižno prikuplja sve podatke o grobnici i sarađuje sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koji brinu o ovom vrednom kulturnom dobru.

Ovuda je prolazio čuveni antički vojni put Via Militaris, kojim su Rimljani iz današnje Grocke išli na posao u Singudunum, baš kao i Gročani u 21. veku u centar grada.

Taj znameniti čovek Rimljanin, koji je ovde imao i grobnicu i vilu rustiku i vinograd imanje i čitavu plejadu robova, u to ne sumnjamo, živeo je raskošnim životim bogatog veleposednika u svom letnjikovcu, nadomak grada u kome je poslovao“, priča mi Zorica Atić.

Ovaj sjajno očuvani rimski mauzolej dokazuje koliko je ovo beogradsko tlo bogato neotkrivenim podzemnim prostorima, o čemu svedoče i mnogi putopisci.

Grobnica svojom monumentalnošću zaista zaslužuje da se nađe u arheološkim udžbenicima!

Rimska grobnica u Brestoviku predstavlja izuzetno delo aničke umetnosti i pravi je biser Beograda.

Kad su arholozi još krajem 19. veka prvi put došli na teren da je iskopaju, bili su oduševljeni onim što su  zatekli u njoj“, priča mi poznati beogradski arheolog Rade Milić iz Centra za urbani razvoj.

Do velikog arheološkog otkrića možda nikad ne bi došlo da srpski seljak Vukašin Milosavljević daleke 1895. godine nije počeo da kopa kako bi zasadio šljivu i propao u grobnicu sa lavovima.

Grobnica je i danas na privatnom imanju njegovih potomaka.

Zamislite filmsku scenu: srpskog seljaka s kraja 19.veka koji kopa, iznenada propada, u grobnicu sa kamenim lavovima.

Ne čudi što je preneražen, pričaju mi danas njegovi potomci, odmah pozvao lokalne žandare, a oni čuvenog Mihaila Valtrovića, prvog profesora arheologije na Beogradskom univerzitetu i utemeljivača srpske arheologije.

Mihailo Valtrović obznanjuje da se radi o značajnom arheološkom otkriću rimskoj grobnici s kraja 3. veka, te iskopano blago pakuje na tri volovske zaprege pa pravac Narodni muzej.

Kad prilazite grobnici, kad vidite ostatke monumentalnih stubova, autentične rimske opeke, kad siđete niz stepenice u deo u kom su se prinosile žrtve bogovima ili uđete u kriptu bogato dekorisanu antičkim freskama, zaista se vratite poput vremeplova 2.000 god unazad.

U jednoj od niša pronađen je spomenik vlasnika grobnice u prirodnoj veličini.

Na osnovu njegove raskošne odeće, fibule i opasača, “arheološki foto robot” rekonstruisao je bogatog Rimljanina iz višeg staleža.

„Na osnovu statue vlasnika grobnice možemo da zaključimo da je u pitanju imučni činovnik iz rimskog establišmenta koji je radio u Singidunumu, a ovde živeo u tišičnoj rimskoj vili rustici.  Za svoju porodicu želeo je monumentalnu grobnicu kao poseban vid privilegije sahranjivanja“, pojasnila mi je profesorka Arhitektonskog fakulteta dr Gordana Milošević Jeftić, kad smo zajedno prvi put obišle grobnicu pre nekih desetak godina.

U toj i danas sačuvanoj prostoriji sa tri niše poput trolista, prinosile su se žrtve rimskim bogovima pred skulpturom vlasnika grobnice koja je pronađena u prirodnoj veličini.

To je vreme najvećeg uspona u arhitekturi kasne antike na tlu Srbije,  zahvaljujujći rimskim imperatorima sa ovih prostora, Galeriju i u 4. v Konstantinu Velikom.

„Rimljani su beton pravili od posebnog pepela sa Vezuva, pa je brodovima taj pepeo dovožen dovde da bi bio ugrađen u grobnicu u Brestoviku“, priča mi arheolog Rade Milić, koji mi je pre desetak godina grobnicu i otkrio.

Danas je najmisteriozniji deo grobnice kripta u kojoj je sahranjena porodica bogatog rimskog veleposednika.

„Kada se ulazilo u samu grobnicu najvažniji deo je bila njena kripta koju su čuvala dva lava, tri sarkofaga su našena unutra“, dočarava mi izgled grobnica pre dve hiljade godina arheolog Milić.

U sarkofazima su sahranjeni vlasnik grobince, njegova žena i dete.

Pored skeleta, ako grobni pirlozi pronađeni su nakit, fibule, tj. kopče kojima su Rimljani kačili toge.

Na zidovima kripte sačuvane su bogato dekorisane freske.

No kako je rekonstrukcija rađena 60-ih godina prošlog veka, vlaga ih sve više nagriza.

To su najstarije sačuvane rimske freske na području Beograda, naglašava arheolog.

Misteriju grobnice u Brestoviku razvejava legenda da su tu počivale mošti najstarijih poznatih hrišćanskih mučenika u Singidunumu –  Svetog Ermila i Stratonika, koji su stradali u odmazdama rimskih careva, te su meštani, u nedostatku mesne crkve, rimsku grobnicu pretvorili u hrišćansku bogomolju.

„Svi arheološki nalazi pokazuju da je ovo paganska grobnica iz prethrićanskog perioda, nijedan hrišćanin ne bi stavio lavove ispred kripte grobnice „ objašnjava mi arheolog.

Neverovatno je da većina Beograđana ne zna za postojanje ove grobnice, premda je reč o zaštićenom spomeniku kulture od velikog značaja, koji je prvorazredni turistički raritet i ekskluzivitet.

„ Da se ova rimska grobnica nalazi u belom svetu, zasigurno bi bila izuzetna turistička atrakcija. Gradske institucije i opština Grocka ulažu napore da se grobnica vrati na tu trasu i da postane ono što zaslužuje, jedna od svetskih, hodočasničkih turističkih lokacija“,  ističe Zorica Atić, istoričarka umetnosti, direktorka Centra za kulturu Grocka.

Samo još da mi sami saznamo za nju.

Autorka teksta je  autorka i urednica naučno-popularnih serijala „Beograd za početnike“ i „Srbija za početnike“