Foto: Everett Collection / Everett / ProfimediaVikend pred nama donosi nam dodelu Oskara, a iako je Mišel Jeo istaknuta kao prva Azijatkinja koja je nominovana za najbolju glavnu žensku ulogu, to je ipak bila Merl Oberon.
U čemu je onda tačno problem? Mišel Jeo je prva osoba „koja se otvoreno identifikuje kao Azijatkinja“ koja je nominovana za ovu nagradu, dok je Merl Oberon krila svoje poreklo i izjašnjavala se kao belkinja.
Naime, Merl Oberon je 1936. godine nominovana za najbolju žensku ulogu u filmu The Dark Angel i tako zauzela svoje mesto pored velikih imena poput Ketrin Hepbern i Bet Dejvis, koja je na kraju i pobedila u ovoj kategoriji.
Rođena je kao Estel Merl O’Brajen Tompson u Bombaju i, kako je imala malo svetlije lice od svojih sugrađana, rešila je da to iskoristi kao kartu za ulazak na velika vrata i ujedno sakrije činjenicu da je rođena nakon silovanja.
Kao dete mešovitog porekla, nije baš nailazila na razumevanje u Indiji i čak je morala da odustane od stipendije u jednoj od najboljih ženskih škola u zemlji.
Filmovi i pretvaranje postali su joj izlaz iz svakodnevice, te je počela da uvežbava drugačiji naglasak i da dodatno izbeljuje lice kremama punim opasnih supstanci.
Preselila se u Francusku, pa potom u Englesku, gde je radila pod imenom Kvini O’Brajen, a glumačka karijera joj je ubrzana kada je ušla u vezu sa rediteljem Aleksandrom Kordom.
Proslavila se filmom The Private Life of Henry VIII, nakon koga je morala da laže ljude da je rođena u Tasmaniji i da su podaci o njenom rođenju uništeni u požaru.
Ulogu njene majke igrala je njena biološka baba, znatno tamnije kože od njene, a nju je predstavljala kao svoju sluškinju, dok se predstavljala kao Merl Oberon.
Ni nominacija za Oskara nije joj donela željenu slavu, ali je nastavila da snima mnoge filmove, među kojima su The Scarlet Pimpernel, Wuthering Heights, Affair in Monte Carlo i The Oscar.
Imala je četiri braka i tri razvoda, nastavila je da se krije iza svoje maske i da koristi opasne supstance uprkos veoma lošem učinku koje su imale na njeno lice, zbog čega su pojedini reditelji koristili posebno svetlo kada je snimala svoje scene.
Preminula je 1979. u 69. godini, ali se istina o njenom poreklu saznala tek nekoliko decenija kasnije i predstavljena je u dokumentarcu The Trouble with Merle iz 2002. godine.
Izvor: The Guardiant
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
