„Probio rupu u svakodnevnom životu da bi otkrio tračak nečeg beskrajnog“: Njujork Tajms podseća na biografiju Čarlsa Simića

Njujork Tajms podseća na njegovu uzbudljivu biografiju, kao i da da je autor čiji su stihovi ostavljali utisak da je „probio rupu u svakodnevnom životu da bi otkrio tračak nečeg beskrajnog“ .

Čarls Simić je, kako podseća ovaj list, skoro do samog kraja života bio vitalan i pun duha, pa tako i u svojim kasnijim delima, kao u knjizi pesama „Ludak“ (2015).

„Činilo se da ga ideja starosti i smrti uopšte ne muči. Prolećni dan ga je toliko obradovao, napisao je, da bi se, čak i kada bi morao da se suoči sa streljačkim vodom, ‘Nasmejao kao frizer / Dajući Kameron Dijaz šampon’.“

Čarls Simić rođen je kao Dušan Simić u Beogradu 9. maja 1938. Sa početkom Drugog svetskog rata i okupacijom Jugoslavije, njegov otac, inženjer elektrotehnike, pobegao je u Italiju 1944. godine nakon što je nekoliko puta bio hapšen.

Njujork Tajms podseća da je Simićev otac na kraju otišao u Sjedinjene Države, ali da njegova porodica nije mogla da mu se pridruži sve do 1954. Čarls Simić će kasnije primetiti: „Moji putnički agenti su bili Hitler i Staljin.“ Porodica se nastanila u Čikagu, gde je Čarls po dolasku promenio ime.

Naučio je engleski i postao posvećen čitalac. Prisećajući se fakulteta u srednjoj školi Oak Park u predgrađu Čikaga, gde je proveo završnu godinu, rekao je gospodinu Brukneru iz Tajmsa: „Sve vreme su vas podsećali da je ovo srednja škola Ernesta Hemingveja, i to vas je navelo da se zapitate ko ste vi. Ali ako su otkrili da ste zainteresovani za čitanje, samo su vam davali knjige.”

Simićevi roditelji nisu mogli da priušte da ga pošalju na koledž, ali je pohađao noćne časove na Univerzitetu u Čikagu dok je radio kao lektor i kancelarijski dečak za The Chicago Sun-Times. U Njujork se preselio 1958. godine, gde je radio povremene poslove dok je noću pisao poeziju. „Uvek sam pisao na engleskom“, rekao je, „pošto sam želeo da moji prijatelji i devojke u koje sam bio zaljubljen razumeju moje pesme.“

Njegove prve dve pesme koje su se pojavile u štampanom izdanju bile su u The Chicago Revievu u zimskom broju 1959. godine, kada je imao 21 godinu. Regrutovan je u vojsku 1961. i proveo je dve godine kao vojni policajac u Nemačkoj i Francuskoj. Svoj glas je, kako je rekao, pronašao po povratku. „Pre vojske sam bio previše književno zakopčan, u tvidu, pušeći lulu, sve to“, rekao je.

„Posle vojske imao sam mnogo skromniji pogled na sebe. Počeo sam da razmišljam o primedbi slikara Pola Klea, da mladić, ako želi nešto da postigne, mora da pronađe nešto zaista svoje. Pa, imao sam neku vrstu minimalističkog poriva, pa sam počeo da pišem pesme o najjednostavnijim stvarima. Predmeti za domaćinstvo: nož, viljuška, kašika, moje cipele.”

Godine 1964. oženio se sa Helen Dubin, modnom dizajnerkom, koja ga je nadživela. Iza sebe je ostavio i ćerku Anu Simić, sina Filipa, brata Milana Simića i dvoje unučadi.

Čarls Simić je pohađao Univerzitet u Njujorku, radeći noću da bi platio školarinu. Diplomirao je 1966. Njegova prva knjiga pesama „Šta kaže trava“ objavljena je sledeće godine. Univerzitet u Nju Hempširu ponudio je Simiću zvanje vanrednog profesora 1973. godine. Predavao je na fakultetu više od tri decenije i objavio je više od 30 knjiga pesama.