Tanja Mandić Rigonat: Živimo u vremenu novog totalitarizma

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ilija Čvorović je žrtva kojoj se velika većina smejala, jer nije uspeo da se prilagodi, a nije, jer nije mogao protiv prirode i uverenja ili je, pak kazna bila surova da je sebi postao kadija. Da je bio strpljiviji i dočekao vreme kada je njegovo uverenje postalo prihvatljivo (npr. devedesete), Ilija bi postao kadija drugima, zarad slobode u slobodnoj zemlji. Mislilo se da je Čvorović u manjini, ali nije, bio je glasniji nego što je trebalo (ono, uz vetar).
   Tatjana kaže, prošli smo most (1983 – 2018) i u očima drugih postali Čvorovići. Preturamo po podrumima, tavanima i tražimo mladost.
   Ipak, simulacija je realnost, jer ljudi ni danas ne žele Čvoroviće, te su, ili botovi ili Jakovljevići, ili pak, nešto sasvim treće.

2. “ političke paranoje, kao vreme svakodnevne proizvodnje novih i novih neprijatelja i teorija zavera. “ Gospođo Tatjana Mandić Rigonat to je esencija vladanja u svakoj „despotiji“ (počev od prve države u Sumerana…). Suprotnost od despotske kulturne matrice (vladavina MANAMA) je građanska kulturna matrica (vladavina VRLINAMA). Samo dva primer moći građanske kulturne matrice. Svi znaju da su zatvorenici (lopovi, kriminalci, ubice….) iz velike Britanije (vekovnog građanskog društva) raseljavani po SAD, Kanadi, Australiji… Eto čak i ti kriminalci iako su bili kriminalci su bili i građani i gle, šta bi, učestvoali su u stvaranju moćnih – super uspešnih – društva i država. A to je tako davno u antici zaisao još Herodot u svojoj „Istoriji“. On je tu kristalno jasno opisao razliku — u mentalitetu i razmišljanju — jednog roba i jednog slobodnog građanina. Naime, opisujući putovanje dvojice spartanskih poslanika ka Suzi, Herodot stavlja akcenat na njihov susret sa visokim persijskim činovnikom Hidarnom. Persijanac nudi Spartancima da napuste svoju zemlju i da se stave u službu persijskog despota, obećavajući im velike materijalne privilegije; Herodot brižljivo beleži odgovor dvojice Grka (jer, za Grke je istorija bila učiteljica života): „Hidarno“, kažu ovi, „jednostran je savet što nam ga daješ. Jedno si iskusio i savetuješ nam, ali drugo ne poznaješ. Sasvim razumeš biti rob, ali slobodu nisi okusio je li slatka ili nije. Oh, da si je okusio, savetovao bi nam da se za nju borimo ne samo mačem nego i ratnom sekirom“.