Tanja Šljivar: Svet kakav smo izgradili zasnovan je na nepodnošljivim razlikama

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Сви примећују фамозне разлике у исходима, али нико не жели да помене разлике у улагањима у те исходе.
   Сећа ли се ико како су се неки другари преслишавали пред час, док су други користили ту прилику да оду иза школе да запале цигару? Да ли се неко зачудио што је по правилу постојала упадљива разлика у просечним оценама ових првих и оних других?! Ово исто још више важи ван школе…
   Молим плиткоумне што папагајишу егалитаристичке мантре да заћуте. Можда неће добити онолико лајкова као сада, али ће макар постојати сумња да нису празноглавци…

2. Dok sam 2008. godine završavao priču o prvom susretu Josifa i Marije, stigoše crne slutnje da smo na pragu nove svetske tragedije u kojoj će stradati, kao i uvek, oni za koje su se Jovan i Isus žrtvovali. Nečasna gospoda koja živi od brojanja tuđih para u svojim bankama, koje im je država dala da eksploatišu, prevarila je američki narod zbog čega su porodice izgubile svoje domove i počele da žive pod šatorima.
   Sa svih strana stižu povici za spas čovečanstva. Kao da je 21. vek zabasao u tunel u koji su nas uvukli vampiri, a ne politički lažovi koji su krajem prethodnog veka najavlјivali mir i razbibrigu širom sveta samo da prihvatimo demokratiju kao njihov idealan sistem. Oni koji lažu i naveliko kradu, glume da su vernici. Iako ne veruju u Boga, većina od njih su hrišćani, svi su kršteni a posetili su i Vatikan. Neki su poljubili ruke papi, zahvalni što Crkva ćuti i ne osuđuje njihovu amoralnost. Znaju oni da nema ništa od onoga što piše u Starom zavetu – „Ko se boji Boga, izbaviće se od svega.“ Takvi su uvereni da mogu i samog Boga da kupe. Ne, oni nikada neće znati niti osetiti božansku ljubav, jer se takva ljubav ne kupuje. Parama se može ublažiti nesigurnost, strah od života, no ne može se kupiti ljudska duša.
   Filozofi, kao i svi oni koji razmišljaju, pitaju se kako dalje: da li umesto kapitalizma treba tražiti neki drugi sistem? No, nikako da kažu istinu – da je prema Isusovom moralnom načelu kapitalizam đavolska težnja ka imanju što više materijalnog, što je sasvim suprotno od težnji ka produhovljenju, oboženju. Uоstalom, kapitalizam počiva na sedam smrtnih grehova, što je suprotno od deset Božjih zapovesti. Jedan od grehova je pohlepa kao pokretačka sila kapitalizma. A pohlepa je sociopatološka kategorija. A kada postane opsesija, to je psihijatrijski problem. Evo kako je stručno opisano stanje pohlepe: „To je osećaj praznine koju ne možete ničim da popunite, osećaj velikog nezadovoljstva. Pohlepu možete da doživite i kao osećaj da niste kompletni. To je potraga za celinom i manifestuje se kao potraga za uspehom, slavom, pažnjom, potvrđivanjem od strane drugih. Možda tragate za sudbinskom vezom, uspešnijom karijerom ili kupujete nove igračke. U svakom slučaju, to što pokušavate nikad neće doneti zadovoljavajuće rezultate. Ako opet pokušate, možda kupite drugi auto jer mislite da je bolji, možda promenite partnera jer mislite da vas sadašnji nije dostojan. Ova potraga je beskonačna i postoji samo jedno rešenje. Žudnja i pohlepa nastaju samo onda kad vas je Ego obuzeo i kada ste odsečeni od Višeg Ja. Uredu što tražite, ali nikada nećete naći rešenje osim u sebi. Okrenite se ka unutra, vaš put je blokiran Egom. On onemogućava jasnu viziju i treba ga odstraniti ako želite da budete kompletni. Kompletni ste samo kada ste povezani sa Višim Ja. Ova veza je korak na putu ka Bogu. Jedina ljubav i potvrda za kojima tragate dolaze iznutra. Kada ih pronađete u sebi imaćete ih i spolja.“
   Isus je mogao svojom nadarenošću i znanjem da postane vodeća duhovna ličnost u jerusalimskom svetilištu, da vremenom zameni na dužnosti Kajafu, naručioca njegovog raspeća na krstači. No, Jovan i Isus su se žrtvovali da bi drugimа život bio ugodan.

   1. Каква папазјанија! Лесковачка мућкалица, море!…
      Покретач капитализма није, како Ви плитко мислите, похлепа – него необјективни оптимизам, а зашто је то тако пронаћићете у „Мислити брзо и споро“ Данијела Канемана, доктора прихологије који ономад доби нобелову награду за економију.