Tarot i Dostojevski

Iako je reč o na prvi pogled potpuno različtim temama i autorima koji dodirnih tačaka nemaju, reč je o naslovima za koje je dobro da su objavljeni.

Tumačenje Tarota

Knjiga “Tarot koju je sa francuskog prevela Ivana Krgović Hodorovski na svoj prepoznatljiv način višeznačan, otkriva zabavan i uzbudljiv svet Tarota koji se sastoji od Velikih i Malih arkana – živopisnih likova sa kostimima i gestovima koji čine jedan simbolički, beskrajno mnogoznačan jezik koji čeka odvažne pojedince da ga dešifruju.

Alehandro Hodorovski, u svom prepoznatljivom psihomagičnom stilu, Tarot koristi kao alat koji nam omogućava da spoznamo sebe.
Svaka karta je ogledalo koje reflektuje naše trenutno psihološko stanje.
Tumačenje Tarota je zamišljeno kao složeni sistem veza između karata koji teži da se poveže u jednu veliku mandalu – sliku koja dovodi do prosvetljenja.
Više od pola veka, Hodorovski organizuje radionice, vodi kurseve, predavanja i besplatno tumači karte restauriranog Marsejskog tarota. U uvodu knjige piše kako je sve počelo.

“Odlučio sam da preduzmem terapeutsku akciju koristeći psiho – magiju. Ako je očeva smrt prekinula veze koje su sina povezivale sa svetom, da bih ih obnovio, morao sam da povežem Filipa sa porodičnom tradicijom. Zbog toga sam predložio da zajedno restauriramo Marsejski tarot… Tada mi se činilo da se ovaj zadatak sastoji samo od uklanjanja sitnih detalja koje je dodao Pol Marto i, možda, prečiš ćavanja nekih crteža koji su vremenom, od kopije do kopije, postajali sve nejasniji… Filip je sa oduševljenjem prihvatio moj predlog. Shvatio je da je to razlog zbog kog je došao da me traži. Razgovarao sam sa njegovom majkom i zamolio je za pomoć. Pošto je ona, posle smrti svog supruga, poklonila pozamašnu ko lekciju tarota raznim muzejima, napisala nam je pisma preporuke. Uvek smo bili lepo primljeni i dozvoljeno nam je da dobijemo fotografske dijapozitive bilo kojih karata koje su bile korisne za našu pretragu. I gospođa Kamoan je, takođe, čuvala važnu kolekciju štamparskih ploča koja datira iz osamnaestog veka. Posle godinu dana istraživanja, shvatili smo obimnost zadatka koji nas očekuje. Nije se radilo samo o promeni nekolicine detalja ili razjašnjavanju nekoliko redova, bilo je potrebno restaurirati čitav Tarot, vratiti mu prvobitne boje, ručno oslikane, i crteže koje su potonji kopirači izbrisali”, piše Hodorovski.
Uz srpsko izdanje knjige “Tarot”, čitaoci dobijaju i karte originalnog Marsejskog tarota koje su redizajnirali Filip Kamoan i Alehandro Hodorovski.

Dostojevski viđen očima Andrea Žida.

Andre Žid se u studiji “Dostojevski” koju je sa francuskog prevela Đurđina Toporaš Dragić, ne bavi samo analizom književnih dela slavnog pisca, već i važnim događajima koji su oblikovali njegovu dušu i inspirisali ga da stvori neke od najkompleksnijih likova svetske književnosti.
Govoreći o životu i delu Dostojevkog, Žid osvetljava ono u čoveku i svetu što je stvorilo pisca. A to je, nesumnjivo, neutaživ apetit za čitanjem i bezgranično čovekoljublje.

“Ako Dostojevski i danas sporo privlači čitaoce i među specijalnom elitom, ako odbija ne samo široku, polukulturnu, poluozbiljnu, poludobronamernu publiku, koju, istina ništa više ne privlače drame Ibzena, ali koja ume da oseti „Anu Karenjinu”, ili čak i „Rat i mir”, ako još uvek ne privlači onu drugu, manje blagonaklonu publiku koja gubi dah pred „Zaratustrom”, bilo bi prilično neozbiljno smatrati gospodina de Vogijea odgovornim za to. Za to nalazim dosta suptilne razloge koje će nam uglavnom analiza piščeve prepiske dozvoliti da shvatimo. Takođe mi nimalo nije namera da govorim o celokupnom delu Dostojevskog, nego jednostavno o ovoj poslednjoj knjizi koja se februara 1908. pojavila u Mercure de France”, poručuje čitaocima Žid
Podsetimo, Andre Žid (1869–1951) je bio francuski književnik, poznat po romanima Imoralist, Uska vrata, Podrumi Vatikana, Kovači lažnog novca, zbirci eseja Koridon, kao i po svom višetomnom dnevniku.
Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost.
Zbog svojih pogleda na moral, religiju i društvo, predstavlja jednu od najkontroverznijih pojava u književnosti dvadesetog veka.
Godinu dana nakon njegove smrti Vatikan je čitav njegov opus stavio na spisak zabranjenih knjiga. Godinama je bio glavni urednik Francuske nove revije.