Tatjana Mandić povodom odlaska Pitera Bruka: On je za mene filozof, pesnik, mag, čudotvorac, veliki putnik

– Piter Bruk, kakav život, kakva potraga za suštinom pozorišta za njegovom inicijacijskom snagom! Njegova umetnost, knjige o pozorištu i iskustvima rada na predstavama neiscrpna su inspiracija za mene i poziv na razmišljanje. Brukov biograf biograf J.C Trewin tvrdi da je Brukov život jedan produženi peripatetički eksperiment. On je za mene filozof, pesnik, mag, čudotvorac, veliki putnik, onaj koji je putovao do cilja a cilj je bio: Susret s tkivom života. Govorio je: Kad u nekom afričkom selu, pripovedač dođe do kraja priče, dlanom pritisne zemlju i kaže: Moju priču spuštam tu. Potom nakon kratkog ćutanja, dodaje: Da bi je, jednog dana, neko drugi preuzeo. Knjige Prazan prostor, Niti vremena- memoari, Otvorena vrata, ostaju kao priča spuštena,da nadahne nove priče o pozorištu, nova traganja. Pisao je: Pozorište ne sme da bude dosadno. Ne sme da bude konvencionalno. Ono mora da bude neočekivano. Pozorište nas do istine vodi iznenađenjem, uzbuđenjem, igrama, radošću – navela je Tanja Rigonat.

Piter Bruk, jedan od najuticajnijih pozorišnih reditelja 20. veka, umro je u 98. godini. Rođen je u Velikoj Britaniji ali veliki deo svoje karijere proveo je u Francuskoj, gde je na čelu svog pariskog teatra Le Buf di Nor (Les Bouffes du Nord) preispitivao teatarsku formu.

Krajem 1960-ih posle desetine uspešnih režija, među kojima i postavki brojnih komada Šekspira, i rada sa velikanima od Lorensa Olivijea do Orsona Velsa odlučio je da dođe u Francusku, gde je počeo svoj eksperimentalni period obeležen teorijom „praznog prostora“.

Kultni umetnik, koji je režirao više od 100 komada i razvio teoriju o praznom prostoru kako bi publici ostavio mašti na volju, smatra se ikonom avangardnog pozorišta. U Francuskoj je postavio monumentalne komade, sa glumcima iz raznih kultura.

Njegov najpoznatiji komad je „Mahabharata“ po indijskom epu od devet sati (1985), adaptiran za film 1989. godine.

Tokom 1990-ih kada je trijumfovao u Velikoj Britaniji sa komadom Samjuela Beketa „Divni dani“, kritičari su ga pozdravili kao najboljeg reditelja kojeg je London imao.

Posle avanture od više od 35 godina u teatru „Buf di Nor“ Piter Bruk je napustio čelo teatra 2010. godine sa 85 godina, ali je donedavno nastavio da režira.

Reditelj je odbijao etiketu da se bavi angažovanim pozorištem, već je uvek ponavljao da su njegovi komadi namenjeni samorefleksiji i razvoju duhovnosti.