Fot: M.K./ATAImagesRediteljka Tatjana Mandić Rigonat, govoreći o studentskim blokadama i tišini tokom protesta na Slaviji i za Novu godinu na Studentskom trgu, kaže da „pametan čovek sluša tišinu“.
„To ćutanje na Slaviji i ćutanje ispred rektorata na Studentskom trgu je zapravo poruka za budućnost – dosta je više laži, dosta je više prevara. Dolazi vreme kad zapravo pravda mora konačno da progovori i zakoni da počnu da važe za sve građane ove zemlje“, ocenjuje ona u Novom danu na TV N1.
Ističe da su poruke studenata pametne, a zahtevi logični.
„To su zahtevi koji zapravo brane smisao postojanja zakona i opšte ideje pravde i ideje pravosuđa. Sve što oni traže potpuno je normalno i logično, a oni koji se protive tome, zapravo su za haos i anarhiju, i za ovu kakistokratiju, jer mi živimo u vremenu vladavine najgorih“, navodi.
Dodaje da „neko ko želi da izađe na crtu ovoj pametnoj omladini mora da bude podjednako mudar i podjednako pametan, i ne samo to, nego da bude čestit, da bi mogao da im parira u dijalogu, jer oni su postavili veoma, veoma visoku lestvicu i ja im se iskreno divim“.
Povodom negativne propagande protiv studenata iz vrha vlasti i u tabloidima, i objavljivanja njihovih ličnih podataka, Mandić Rigonat kaže da je „to sve smišljeno, to je racionalno, tu nisu u pitanju emocije ili poremećena percepcija stvarnosti, nego smišljena propaganda“.
„Ali, ta propaganda u ovom trenutku radi protiv onih koji su je smislili i sve njihove propagandne šeme, svi njihovi spinovi zapravo im se vraćaju kao bumerang. Niko im ništa više ne veruje, jer ovi studenti imaju svoje roditelje, imaju svoje porodice i naravno da će svako više da voli da veruje svom rođenom detetu, nego čikama iz novina i sa ekrana, koji govore jako ružne stvari o njima. Dakle, ovoj vlasti se vraća i oni su po meni vrlo, vrlo oslabljeni“, ukazuje.
O objavljivanju ličnih podataka iz pasoša braće Lazara i Luke Stojakovića naglašava da je to kriminalni čin.
„A onda kriminalizacija Krajišnika, (poslanik SNS Vladimir Đukanović objavio je da su Krajišnici u najvećem broju ‘saradnici hrvatske službe’), mislim, to je nadrealno, to je tema Balkanskog špijuna. Samo što ovi ljudi koji proganjaju, oni nisu Ilija Čvorović, jer Ilija Čvorović u našoj predstavi je čovek koji voli svoju zemlju i jako pati što se Jugoslavija raspala, pa se sad plaši da i Srbiju neko ne rasturi i on je žrtva upravo medija, domaćih medija koji raspiruju tu društvenu paranoju, a društveni paranoik je opasna pojava, zato što misli da čini nešto dobro, proganjajući druge ljude“, ocenjuje.
Događaji koji potresaju Srbiju, posebno od 1. novembra 2024. kada se srušila nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu, usmrtivši 15, a teško povredivši dve osobe, i protesti koji su usledili zbog korupcije, osećanja nepravde i svakodnevnog nasilja, vodeći su i motivi njene predstave „Razbijeni krčag“, koju je nedavno, u Narodnom pozorištu Republike Srpske, režirala.
Početak rada na predstavi poklopio se i sa spomenutom tragedijom.
Mandić Rigonat kaže da je rad na njoj započela krajem oktobra, i onda se desio taj 1. novembar.
Ističe da pad nadstrešnice jeste pojačao samu temu, „ali, mislim da je aktuelnost teme već bila ugrađena i pre tragedije i zločina u Novom Sadu“.
O simbolu studentskih blokada – krvavim rukama, koje upućuju na vlast, odnosno da su im ruke krvave zbog tragedije u Novom Sadu, navodi da se one pojavljuju i u njenoj predstavi „Jelena Anžujska“, čija premijera je bila u Budvi 7. septembra, 8. oktobra u Kragujevcu, a u Beogradu su gostovali 5. novembra.
„Da, postoje krvave ruke, odnosno ja sam radila tu predstavu kao rituale između ostalog zla i ubijanja zarad vlasti, zarad krune. Jelena Andžujska je bila udata za kralja Uroša, majka je Dragutina i Milutina, a znamo šta se sve dešavalo u toj porodici i na koji način su se obračunavali sinovi i očevi. Da, i na sceni postoje dve posude, u jednoj je voda, u drugoj je scenska krv i kad kreću boj jedan protiv drugog, otac i sin u jednoj ruci visoko drže mač, a drugu ruku, dlan umaču u tu krv i onda sa tim raširenim krvavim dlanom jurišaju jedan na drugog“, kaže i poručije da je nju zanimao znak, „jedan jak scenski simbol tog zla, vlastohleplja, koje je kružilo našom dinastijom“.
Za to što se krvava šaka pojavljuje pre tragedije u Novom Sadu, kaže da to potpuno potvrđuje nešto u šta duboko veruje – “ da se ništa u stvarnosti nije dogodilo što već u mašti i fantaziji nije zaživelo kod nekog umetnika ili nekog futuriste, tako da mislim da to ima i tog nekog tačnog čitanja naše stvarnosti“.
Zato, tvrdi da su nebuloze da je taj krvavi dlan uvezen simbol.
„Ne, ja mislim da je to izvorno, da je to nekome jednostavno tako palo na pamet, kao što je i meni palo na pamet da na taj način označim zlo koje prati potrebu i koje zapravo je imanentno potrebi da se na silu osvaja vlast“, ističe.
„Ja sam bila na probi, bila je neka pauza u probanju i pogledala sam vesti i videla sam šta se dogodilo u Novom Sadu. To je zločin. Tragedija u ličnom smislu za roditelje i prijatelje stradalih, ali u širem društvenom smislu to je zapravo zločin. Zločin proistekao iz korupcije koju je ova politika dozvolila da se u toj meri razmaše, da postane opasna po život i da ljudi stradaju. Samo je slučaj odredio da tog dana toliko bude stradalih. Da je padala kiša, da časovi nisu bili skraćeni, moglo je da bude i 300 i ko zna koliko mrtvih i povređenih. I svaki od nas je mogao da bude tamo. Dakle, moja reakcija bila je ljudska reakcija, a nisam pravila tog trenutka direktnu poveznicu sa temom, zato što je tema Razbijenog krčaga nešto što je toliko aktuelno već godinama da jednostavno postoji 1001 razlog da taj komad radim. I on ima jednu univerzalnu vrednost. To je komad koji je napisan pre 200 godina i koji spaja na jedan veoma zanimljiv način dve teme. Jedna je korupcija u sudstvu, a druga je naravno povezana sa tim – predatorski odnos čoveka na poziciji moći, odnosno sudije, prema mladoj devojci. Dakle, dve teme koje su goruće teme našeg savremenog trenutka, a to je napisao Klajst pre 200 godina i taj njegov specifični književni stil i sposobnost da duboko uroni u ljudsku psihu, motive ponašanja i pre svega taj njegov originalni svet koji je tako bio inspirativan i za Franca Kafku. Verovatno u tome i leži razlog zašto se taj komad igra kao neizostavan i važan na svim svetskim scenama i čija modernost je neupitna“, navodi Tatjana Mandić Rigonat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
