Tatjana Mandić Rigonat: U trenutku kada su glumci brutalno napadnuti, priznanje „Ljubomir Muci Draškić“ mi puno znači, jer me oni odlikuju

Priznanje koje nosi ime jednog od naših najznačajnijih pozorišnih reditelja i dugogodišnjeg upravnika Ateljea 212, Rigonat je dobila jednoglasnom odlukom žirija glumaca – Svetlane Cece Bojković (predsednica), Gorice Popović i Tihomira Tike Stanića.

Nagrada se sastoji od plakete sa likom Ljubomira Mucija Draškića, rad vajara Miroljuba Stamenkovića, unikatne diplome, rad slikara Ljube Milunovića i novčane nagrade, a dodeljuje se za izuzetan rediteljski pristup u radu sa glumcima i kreativno rediteljsko ostvarenje.

Kako je podsetila Tanja Mandić Rigonat primajući ovo priznanje iz ruku glumaca, članova žirija, ona nikada u životu nije imala kraći razgovor sa nekim upravnikom pozorišta, nego tada sa Mucijem Draškićem, dogovarajući se za svoju diplomsku predstavu.

– Predala sam eksplikaciju i kroz dve nedelje me je pozvao i rekao: Dete, radiš, traži ekipu i pravi podelu. Mislila sam da je to neko „zezanje“, s obzirom na Atelje 212 i duhovitost koju je uvek imao. Znamo da je Muci veliki čovek pozorišta, veliki reditelj, umetnik i graditelj. Ono što je uradio nije samo ova zgrada koja je obnovljena kada sam diplomirala, već je gradio međuljudske odnose bez kojih nema dobrog pozorišta – podsetila je Rigonat.

– Bez ansambla koji se voli, podržava i zajednički umetnički raste, nema dobre pozorišne kuće. Muci je primao mlade glumce, primao je reditelje, i značaj nagrade kao što je ova, ali i svaka druga, čini ime ličnosti koje nosi, kao i žiri koji potvrđuje veličinu nagrade. Meni je žiri velikana jugoslovenskog i srpskog glumišta dodelio ovu predivnu nagradu. Hvala im puno na tome. Za mene glumci nikada nisu bili marionete u službi moje rediteljske ideje, već pre svega ljudi puni mašte i dara, i jedan od najvrednijih segmenata našeg društva. U ovom trenutku kada su glumci posebno napadnuti na vrlo brutalan način, meni nagrada „Ljubomir Muci Draškić“ mnogo znači, jer me oni odlikuju, i hvala im još jednom na tome – istakla je Tanja Mandić Rigonat.

Rad na predstavi „Naš razred“ opisala je kao „baš specifičan“.

– Radila sam sa desetoro mladih ljudi, od kojih osmoro prethodno nisam poznavala. Ne znam ko je imao veću tremu, da li ja od njih ili oni od mene. Mislim da smo tu generacijsku tremu lako i uspešno prebrodili posle dva-tri dana i postali tim pun ljubavi i poštovanja. „Naš razred“ nije bilo lako ni u tematskom smislu raditi.  Ja sam neki svoj osećaj sveta i današnjeg vremena i trenutka ugradila punim srcem u ovu predstavu  i drago mi je što je ona voljena od strane publike, i nagrađena od ovog prestižnog žirija. Hvala ekipi ‘Našeg razreda’, svim glumcima, svim mojim saradnicima, jer pozorište je timski rad – rekla je Rigonat.

Kako je podsetila Ceca Bojković, Nagrada „Ljubomir Muci Draškić“ ustanovljena je 2005. godine, i karakteristična je po tome što je žiri uvek sastavljen od glumaca.

– Ona, zapravo, ima svoj „podnaslov“, zovemo je „Glumci svom reditelju – Nagrada za režiju Ljubomir Muci Draškić”. Tatjana Mandić Rigonat je deveti dobitnik ovog priznanja, a ovog puta nije bila naivna konkurencija. Napravili smo uži izbor, i lepo je reći koje su predstave i reditelji bili u konkurenciji, iako nisu nagrađeni, jer treba reći da su napravili dobru predstavu. A to su „Sitnice koje život znače“ u režiji Andreja Nosova, i „Očevi i oci“ u režiji Veljka Mićunovića, obe su iz Narodnog pozorišta, kao i nagrađena predstava „Naš razred“ – rekla je Bojković.

U predstavi „Naš razred“ pisca Tadeuša Slobođaneka, kako je žiri obrazložio svoju odluku, rediteljka Tanja Mandić Rigonat se hrabro uhvatila u koštac sa temom koja bolno i katarzično odjekuje u gledalištu.

„Priča je o progonu i ubijanju Jevreja od strane Poljaka u jednom malom poljskom mestu u vreme Drugog svetskog rata. Radnja se proteže od 1925. godine i traje do početka 21. veka… U predstavi pratimo jedan razred od polaska u školu 1925, u kome su zajendo poljska i jevrejska deca, koja se zajedno igraju, raduju, druže, zaljubljuju i preživljavaju sve ono što se dešava u detinstvu i tokom odrastanja“, zapisao je žiri.

Tokom rata, iz tog malog jezgra, tog razreda, jedni će postati progonitelji i dželati, a drugi njihove žrtve. U predstavi pratimo njihove sudbine, tragična stradanja žrtava, kao i životne priče izvršilaca zločina, zapravo školskih drugova …

„Tema postaje univerzalna, jer govori o rađanju i razvijanju zla u ljudima, o ponorima ljudskog duha, o onim dobrim i onim najmračnijim osobinama ljudi, o krivici, o iskupljenju, o nezamislivim zločinima koje je čovek u stanju da učini svom bliženjem. Rediteljka Tanja Mandić Rigonat je, pored režije, uradila i adaptaciju teksta i izbor muzike koja se uživo izvodi na sceni, sve to prati njenu rediteljski koncepciju koja je smela, snažna i bespoštedna“, saopštio je žiri.

Ceca Bojković, koja je pročitala ovu odluku žirija, istakla je da danas, u vreme u kome se zlo veoma vidljivo pomalja, preti svetu i sve nas uznemiruje, predstava „Naš razred“ bolno nas podseća na večitu temu borbe dobra i zla.

Gorica Popović: Ne plašimo se pretnji vlasti

Na pitanje Danasa koliko je šokantno i opasno što su u ovom trenutku u našem društvu ti progonjeni ljudi glumci, Gorica Popović kaže da joj je najpre drago što je ova nagrada pripala Tanji Mandić Rigonat za jednu sjajnu predstavu.

– „Naš razred“ ne govori samo o progonu Jevreja i Holokaustu, već mnogo šire, o ljudskom rodu, o zlu, o krivici, o praštanju, o pravdi, i to je prava predstava koja ima mnogo dodira sa današnjim dešavanjima. A taj nezapamćeni progon glumaca već i nama sada izlazi na „uši“, i te tema uopšte, ne bih volela da se ljudima „popnemo“ na glavu kuknjavom. Naravno da je ovoj vlasti najlakše da se ogluši o apele esnafa i kulturne javnosti da se prestane sa napadima na glumce, sve drugo je teško, posebno joj je teško da uvaži zahteve da se prestane sa tim progonima. Mi nismo uplašeni, radimo svoj posao, i ako svako samo pošteno radi svoj posao, sve će biti u redu u ovom društvu – ističe Gorica Popović.

Snažan poziv da preispitujemo savest

Prema rečima Tatjane Mandić Rigonat, „Naš razred“ prati sudbine desetoro drugarica i drugova, Poljaka i Jevreja, kroz decenije dvadesetog i dvadeset prvog veka.

– Ova drama inspirisana je konkretnim događajem – zločinom istrebljenja Jevreja u mestu Jedvabne 10. jula 1941. godine koji su počinili Poljaci. Ona je snažan umetnički oblik velike lepote i snage, a ne istorijska hronika. U vremenu u kojem živim drama je snažan poziv da preispitujemo savest, da razmišljamo o krivici i odgovornosti – rekla je Rigonat  pred premijeru ove predstave.

Uloge je poverila mladim, ali već dokazanim glumcima – Nini Nešković, Suzani Lukić, Jeleni Blagojević, Vučiću Peroviću, Nedimu Neziroviću, Petru Strugaru, Danilu Lončareviću, Draganu Sekuliću, Dušanu Matejiću i Jovanu Jovanoviću.

„Naš razred“ prevela je Biserka Rajčić, a u autorskom timu predstave su i scenograf Branko Hojnik, kostimografkinja Ivana Vasić, kompozitorka Irena Dragović, koreograf Igor Koruga, kao i Jelena Tvrdišić (video rad), i dr Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor).