Teatrolog koji je pratio vreme: Poslednji pozdrav prof. dr Rašku V. Jovanoviću

Kao umetnički direktor i dramaturg delovao je u Beogradskom dramskom pozorištu i Narodnom pozorištu Beograd.

Strasno je obožavao evropsku muziku i o njoj izuzetno kompetentno pisao.

Bio je pozorišni kritičar koji je biranim rečima znao promovisati karijere čitavog niza glumaca, režisera, scenografa, kostimografa, majstora scenskog pokreta, koreografa.

Esejističkim radovima kao i teatrološkim knjigama Raško V. Jovanović je napravio ozbiljne korake prema valorizaciji dramskih opusa Ive Vojnovića i Branislava Nušića, sve teatrološko-kritičkom aparaturom, koja je primerena vremenu pratila i promene u vremenu.

Kao predani istraživač bogatog komediografskog opusa Branislava Nušića obavljao je i dužnost predsednika Umetničkog saveta Nušićeve fondacije.

Jovanović je bio i naučni savetnik Instituta za novinarstvo.

Kao sekretar uredničkog odbora časopisa „Scena“, te na poslovima glavnog i odgovornog urednika časopisa „Pozorišna kultura“ doprineo je visokom kvaltetu praćenja i popularisanja scenske umetnosti.

Pedagoški rad dr Raška Jovanovića karakterisala je neverovatna širina u pogledu tumačenja drame i pozorišta i njihovog kontekstiranja u svet savremenih medija.

Pozorišne kritike s posebnim gospodskim rafinmanom prof. Jovanović je godinama ispisivao na stranicama listova i časopisa, a u poslednje vreme posebno u nedeljniku „Pečat“.

Njegov kritički rakurs bio je usredsređen posebno na umetnost glume, ali ne manje i čarolije režiserskih moći.

Nakon velikih pozorišnih kritičara Fincija, Pervića, Stamenkovića, Pašića, nažalost, teatarska umetnost ostaje uskraćena za analitički ali i poetičan pristup umetnosti glume, režije, scenografije, kostimografije i muzike kritičara, teatrologa i autora radio dramskih tekstova Raška V. Jovanovića.

Nikada ne mogu zaboraviti doprinos ovog dobronamernog kritičara manifestaciji “Krleža, hotel Evropa, Stari grad“ u Sarajevu.

Odlazak Jovanovića sa životne scene i iz našeg teatarskog sveta ostavlja prazninu u književnosti i pozorištu, koju ćemo moći teško popuniti.

I lično sam bio svedok teatrološke i kritičke kompetentnosti ovog stvaraoca velike energije i poetike koja imponuje.

Zato, velika hvala profesoru za sve što je učinio za srpski teatar i književnost.