Tekst Borisa Dežulovića o heroju Tomi Buzovu jedan od najpotresnijih koje sam ikada pročitao: Producent filma „Čovjek koji nije mogao šutjeti“

Filmska priča nastala u produkciji Antitalent-a, producenata Katarine Prpić i Danijela Peka, u kojem glavnu ulogu ima Goran Bogdan koji igra Milana, svedoka tog strašnog događaja, putnika iz kupea koji je ćutao, odneo je u subotu Zlatnu palmu za najbolji kratki film na 77. filmskom festivalu u Kanu.

To je istorijski uspeh hrvatske kinematografije jer iako smo osvajali nagrade u Kanu, ovo je prva glavna nagrada na tom najprestižnijem svetskom filmskom festivalu za hrvatski film.

Radnja je za one kojima je dosad to promaklo bazirana na istinitom događaju koji se dogodio 27. februara 1993. na železničkoj stanici u Štrpcima u Bosni i Hercegovini.

Srpska paravojna jedinica u akciji etničkog čišćenja zaustavila je voz na liniji Beograd – Bar i počela da odvodi putnike koji su imali muslimanska imena.

Buzov se tome jedini od nekoliko stotina putnika suprotstavio i stradao.

Odveden je zajedno s još 18 civila, koji su svi pogubljeni nedugo nakon što su izvedeni iz voza.

– Javljam se iz Kana gde sam pre sat vremena dobio Zlatnu palmu i ne mogu biti sretniji! To je stvarno neverovatan doživljaj, popeti se na pozornicu, i to u večeri kada jedan Džorž Lukas prima nagradu za životno delo iz ruku Frensisa Forda Kopole. Još mi uvek to sve skupa zvuči malo nestvarno. Ali ono što je možda bitnije od toga jeste da sam ovu nagradu posvetio Tomi Buzovu, čoveku koji je inspirirao ovaj film i čija će priča, jako sam srećan zbog toga, zahvaljujući ovoj nagradi doći do velikog broja gledalaca, uključujući i hrvatske gledaoce koji uskoro mogu očekivati na hrvatskim festivalima premijeru filma – izjavio je vidno srećan Nebojša Slijepčević u kratkoj videoizjavi za Hrvatski audiovizualni centar.

Reč je o izuzetno važnom filmu, a još je važniji jer je dobio ovu veliku nagradu zbog koje će ga videti mnogo više ljudi i kod nas i u svetu.

Zahvalni smo što smo radili s Nebojšom, sa sjajnom ekipom koja je pomogla da ga napravimo. Bilo je dosta dugotrajno i dosta komplikovano izvesti ovaj film, ali zato je zadovoljstvo zbog nagrade još veće. I drago nam je što je to i veliko priznanje za hrvatski film. Nakon ‘Murine‘, koja je dobila Zlatnu kameru u Kanu 2021., ovo je druga nagrada iz Kana za hrvatski film u samo četiri godine, tako da verujem da smo u jako dobroj fazi s hrvatskim filmom – rekao je za “Jutarnji” dan posle Pek, koji je inače bio i jedan od producenata spomenute „Murine“. Ponos mu je zbog svega postignutog, sasvim razumljivo, time još i veći.

– Jako nam je drago da smo prepoznali priče i radili s autorima koji mogu ispričati priču na način koji je zanimljiv, ali i razumljiv u celom svetu. Teško mi je da opišem koliko sam sretan zbog svega – odgovara Pek.

Do ideje za „Čovjek koji nije mogao šutjeti“ Pek je došao nakon što je pročitao novinski članak Borisa Dežulovića „18 ruža za 19 žrtava“.

– Taj tekst bio je jedan od najpotresnijih koje sam ikada u životu pročitao. I dugo vremena ostao mi je u podsvesti, razmišljao sam o njemu, ali nije mi odmah bilo jasno šta napraviti s njim. No bilo mi je sasvim jasno da se ta priča mora ispričati. U jednom trenutku iskristaliziralo se da je to dobra ideja za kratki film. Zbog projekata koje je do tada radio, poput ‘Srbenke‘ koja je izuzetno snažan film, nazvao sam Nebojšu, to mu ispričao, poslao tekst i on je jednako brzo shvatio koliko je silno važna ta priča o Tomi Buzovu – otkriva Pek. Na filmu su počeli raditi pre pet godina. Do scenarija su došli vrlo brzo, već je prva verzija koju je Slijepčević napravio, dodaje Pek, bila sjajna. Međutim, sklapanje finansijske konstrukcije je sve usporilo, ispričao je između ostalog za Jutarnji list Danijel Pek.