Televizija je danas nadmoćnija od filma

Žanrovski pristup će biti raznovrstan, ali on u najvećoj meri zavisi od pisaca serija. Producent je tu da ih usmerava, sa njima radi i daje šansu najboljima – kaže u razgovoru za Danas novi glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS Nebojša Bradić, povodom nedavnog konkursa RTS za TV seriju od 12 epizoda povodom obeležavanja osam vekova od krunisanja kralja Stefana Prvovenčanog. To je takoreći prvi veći Bradićev potez od stupanja na novu dužnost na koju ga je 20. jula imenovao Upravni odbor RTS.

*Obećali ste da ćete od RTS napraviti Bi-Bi-Si. Da li već od ove priče iz doba Nemanjića, koja bi suštinski trebalo da govori o srpskoj srednjovekovnoj državnoj ideologiji, treba očekivati ostvarenje ravno britanskim standardima kada je reč o TV rekonstrukciji epohe?

– U renesansnoj eri televizije u svetu, trend je da se kaže da je danas TV nadmoćnija od filma. Zato je i naša obaveza da stvaramo programe koji imaju standard kvaliteta, koji može da se meri sa filmom: da ima zavodljivost, ambiciju i kompleksnost. Svesni smo da se takvi programi ne pojavljuju često, ali kada se pojave, osećamo da je mala slika na ekranu u stvari veliko platno. Istorijske, kostimirane drame već izvesno vreme „vladaju“ malim ekranima. U oktobru na Bi-Bi-Siju počinje prikazivanje „Poslednje kraljevine“ – serije koju produciraju kreatori „Opatije Daunton“. Radi se o zahvatima koji imaju velike budžete i koji svakim novim serijalom podižu standarde. Verujem da kod nas postoje stvaraoci koji su spremni da uđu u izazov epohe prve nemanjićke kraljevine, kao i da je publika nestrpljiva da vidi srpski „mračni srednji vek“. RTS će, uz podršku države i sponzora, obezbeđivati uslove da se takav susret dogodi.

*Pre dve godine jubilej devet vekova od rođenja velikog župana Stefana Nemanje, odlukom državnih i crkvenih vlasti u Srbiji, ostao je u potpunoj senci obeležavanja 1.700 godina Milanskog edikta. Sada se o 800. godišnjici krunisanja prvog kralja svih srpskih zemalja u Žiči 1217. razmišlja unapred. Odakle ova promena u pristupu, bar na RTS-u?

– Jubileji ove vrste predstavljaju povod za obeležavanje događaja na više nivoa i zbog toga je potrebno da pripreme počnu na vreme. Još se sećamo pokušaja koji su završavali neslavno, jer su planirani ishitreno, a realizovani bez jasnog cilja i bez dara. Kada se na vreme išlo u susret događajima, bilo je i rezultata. Zadatak je u prvom redu pred istoričarima da u svetlu novih rezultata sagledaju složene događaje koji su prethodili krunisanju, kao i pred scenaristima da stvore zanimljive narative. Konkurs za scenario je raspisan sa očekivanjem da nagrađeni rad bude poznat na proleće, produkcija tokom 2016/17, a emitovanje serije planiramo za jesen 2017. godine.

*Izjavili ste da ste na pitanje članova Upravnog odbora RTS da li ste za „Selo gori baba se češlja“ ili „Rođaka na selu“ odgovorili da niste ni za jednu od ovih serija. Šta je Vaš program i koncept kao urednika Kulturno-umetničkog programa RTS, koji bi trebalo da zameni „Babu“ i „Rođaka“, imajući u vidu i generacijsku, socijalnu, obrazovnu i svaku drugu različitost publike kojoj se RTS obraća?

– Moje trenutne ambicije usmerene su na odabir programa koji će biti ponuđeni TV sceni RTS i komparativno sagledavanje drugih TV scena, naročito onih iz kojih se može nešto novo i kvalitetno naučiti. Želimo da uvedemo više premijernih dana i sasvim je izvesno da će u nastupajućoj sezoni, u periodu do Božića 2016, televizijskom gledalištu biti ponuđen 31 premijerni termin. U odnosu na celu prošlogodišnju sezonu u kojoj je bilo 24 termina, broj novih naslova će biti više nego udvostručen. Imajući u vidu žanrovsku zastupljenost i kvalitete televizijskih serija, mini serija i televizijskih filmova, verujem da će gledaoci biti zadovoljni promenama koje su počele.

*Mnogi smatraju da se kvalitet umetničkog programa na Drugom kanalu RTS popravio poslednjih godina, ali i da dobre emisije ne idu u najgledanijim terminima. Da li i tu treba očekivati promene?

– Postoje programi koji, zahvaljujući interesovanjima najšire publike, u izvesnoj meri diktiraju programsku šemu i „ruše“ uspostavljene programske projekcije. Uveren sam da će bolje pozicioniranje igranog, dokumentarnog i programa za decu, kao i nove emisije u kulturi doprineti kvalitetnoj promeni „krvne slike“ RTS.

*Da li javni servis poput RTS može i treba da bude „alternativa privatno-kapitalističkom svetu televizije“?

– Digitalna tehnologija je simultano proširila oblast u kojoj se vodi medijska utakmica i istovremeno suzila polje na kojoj se ona odvija. Tako, dok ne postoji granica sadržajima koji mogu biti digitalno prenošeni, postoji suženi fokus njihovog korišćenja. RTS je sa kvalitetnim sadržajima svojih programa spreman za borbu sa svim provajderima u komercijalnom sektoru. RTS nije savršen, ali bez njega bi javni prostor Srbije izgledao sasvim drugačije.

*Kakve su šanse kvalitetnog TV programa u „utakmici“ sa rijaliti programima?

– Nije nikakvo iznenađenje zašto se komercijalni emiteri takmiče u proizvodnji što većeg broja „rijaliti“ programa. Njihov rezon je finansijski – sa malo, ili nimalo ulaganja, stižu do velikih zarada. Iznenađuje, međutim fenomen publike. On se može tumačiti kao plod siromaštva i želje za slavom. Efekti rijaliti programa su nemerljivi, a šteta nepopravljiva. Programi RTS, nemaju za cilj da se takmiče sa komercijalnim emiterima koji nude prostakluk i šund. Zadatak Kulturno umetničkog programa je da bude učitelj, vodič, filozof i prijatelj. On nudi mogućnost da svet vidimo drugim očima, omogućava prirodnu vezu sa svim umetnicima i umetničkim oblicima, pruža priliku da publika po prvi put vidi operu, izložbu ili pozorišnu predstavu, ukratko – daje novu dimenziju našim životima. Zbog toga je utakmica, svejedno na trenutni rezultat, uvek na strani kvalitetnog programa.

Sa druge strane ekrana

*Da li imate ranija televizijska iskustva i otkud Vi u ovoj RTS uredničkoj kombinaciji?

– Sa izuzetkom „ranih radova“, moja televizijska iskustva su većinom sa druge strane ekrana. To mi je omogućilo da sagledam ulogu televizije, koja iz godine u godinu postaje sve važnija i uticajnija. U vremenu digitalne revolucije RTS bi trebalo da ostvari dublji i dugoročniji cilj – da zadrži pažnju gledalaca, da ih zaintrigira, navede na razmišljanje i da kroz kontinuirani proces oblikuje njihov ukus i želje. Zadatak i obaveza Kulturno-umetničkog programa je da proizvodi pamćenje i stvara audiovizuelnu baštinu. Zbog toga verujem da će novom rukovodećem timu RTS biti potreban spoj reditelja, pisca, producenta, „kulturnjaka“ i novinara.

Teret „leđa“

*Iza sebe imate višedecenijsku umetničku karijeru pozorišnog reditelja, bili ste na čelu svih važnijih pozorišnih kuća u Srbiji i ministarstva kulture i informisanja u vladi Mirka Cvetkovića, kao član G17 plus. Da li posle iskustva rada u vladi mislite da su Vam i za urednički angažman na RTS-u potrebna stranačka „leđa“ i kakva?

– Za uspešan urednički rad je potreban dobar sastav redakcija, razumevanje produkcije i finansija, kao i utvrđeni hijerarhijski odnosi na nivou RTS. Što se tiče „leđa“, ona su uglavnom teško podnošljiv teret. Sa takvim iskustvom ulazim u nove poslove. Još samo da se naviknem na interpersonalne odnose i kilometarske hodnike.

Problem lokalnih medija

*Šta, kao bivši ministar kulture i informisanja, mislite o privatizaciji i gašenju lokalnih medija, posebno televizija? Kuda to vodi?

– Mnogi lokalni mediji već duže vremena preživljavaju uz simboličnu pomoć države i lokalne samouprave. Bez te podrške većina gradova u Srbiji bi ostala bez lokalnih vesti i tema od vitalnog značaja za život građana. Uloga lokalnih medija je uvek nosila odgovornosti koje daleko prevazilaze tržišne principe. U komercijalnoj utakmici lokalni mediji gube i to vodi ka njihovom gašenju ili promeni osnovne uloge