Autobiografija i monografija „Aleksandar Đorđević: Uvek ispočetka“ kroz sećanja reditelja kultnih ostvarenja – „Otpisani“, „Vruć vetar“, „Balkan ekspres 2“, „Bolji život“…, predstavlja istoriju ne samo televizije, već i države, društva i kulture. O radu sa Aleksandrom Đorđevićem pisalo je više od 30 glumaca, reditelja i kritičara.
– Aca je kao čovek bio jedinstven, tako što je imao totalno drugačiji pristup koji je bio daleko ispred vremena u kome je živeo. On je mnogo gledao, pratio, znao i imao je dobru volju da to sa nama podeli. Ja ću ovu knjigu ostaviti istoriji, jer je ona pisana da traje i nadam se da će jednom, kad nas ne bude, neko zaviriti u nju da se podseti, jer ne verujem da će se baš zaboraviti, kakav je to bio izvanredan čovek, kako je to bilo veliko delo i kako je to bila značajna televizija – to je na predstavljanju autobiografije i monografije „Aleksandar Đorđević: Uvek ispočetka“ kazala teatrološkinja Dragana Bošković, priređivač ove knjige RTS Izdavaštva, danas u RTS Klubu.
– I da nisam ništa drugo radila, da sklonimo sve te serije, Aca je za mene nezaboravan zato što je vezan za moj početak na televiziji. Prva moja pojava bila je u drami „Jednog dana, moj Jamele“, koju je pisao Filip David, a Jamela igra Miša Janketić. Ja sam se tu zapravo samo pojavila, to je bila uloga bez teksta, njegova pokojna verenica koja mu se priviđa. Tu sam kao mlada glumica prvi put bila uslikana, nekoliko krupnih kadrova, i znam da je Aca govorio „slikaj je, slikaj je“, valjda sam bila novo lice, a valjda sam bila i lepa. To je bio moj početak na televiziji, samo fotografisanje sa unutarnjom radnjom – prisetila se glumica Svetlana Bojković i dodala da je Đorđević bio izuzetan reditelj, pa da su mnogi televizijski zanat sticali ugledajući se na njega i uz njega.
Kao njegov poseban kvalitet istakla je to što je on bio i pozorišni reditelj.
– Pristupao je jako temeljno poslu, mi glumci smo uvek imali ozbiljne probe pre ulaska u snimak, spremni, uvežbani, usvajajući njegove primedbe, tako da je rad bio veoma prijatan, lep i lak. Bio je on i duhovit čovek tako nas je nekako osvežavao svojim humorom. Bio je i strog, to je normalno i potrebno. Umeo je da ceni kada vidi da je glumac ozbiljan u pristupu poslu, to je prepoznavao i podržavao – primetila je Bojković.
Glumica Zlata Numanagić istakla je da je Aleksandar Đorđević imao talenat da prepozna mlade glumce.
– Uvek je imao pravu reč za glumca, da pripomogne, ali nikada na očigled ekipe, nego nas odvede malo na stranu i da nam to što mi glumci zovemo „zrnce“, tako da je uvek na dikretan način vodio, pa sam zahvaljujući njemu postala „razmažena glumica“ oslanjajući se na reditelja, a nekada to nije bilo dobro, jer nisu svi Aca Đorđević – kazala je Numanagić i objasnila da je „zrnce“ ključ za lik koji se tumači.
I ona je primetila da je Đorđević dragoceno iskustvo poneo iz pozorišta.
– Radio je na megaserijama koje retko koji reditelj može da iznese. Bio je izvanredan jer je umeo da se našali i na svoj i na naš račun, ali na jedan obziran i kulturan način. Veličanstvena ličnost – zaključila je Numanagić.
Dramaturg Dimitrije Vojnov zapazio je da je u svetskim okvirima delo Aleksandra Đorđevića unikatno, jer nema mnogo reditelja koji rade na televiziji, a da su prepoznati kao reditelji sa vrlo autentičnim autorskim pečatom, kakav je ostavio Aleksandar Đorđević na našoj televiziji.
On je kao zanimljivost istakao i pomenuto preplitanje pozorišta, filma i televizije.
– Radeći u pozorištu imao je iskustvo rada sa glumcima na dnevnom nivou i zato je mogao u svim tim formama da se izrazi. Kod njega se prepliću filmski i televizijski opus – primetio je Vojnov.
Dramaturg i filmski kritičar istakao je i Đorđevićevu lakoću izlaganja likova, koji vrlo brzo uspostavljaju identifikaciju sa publikom, lakoću izlaganja priče, koja je jasna, a likovi sugestivni, kao i vizuelnu dinamičnost, ne misleći samo na brzinu izlaganja priče, već i snimanje.
On je konstatovao i to da je „Acino delo“ i danas veoma živo i da će biti i za buduće generacije, koje će davati svoja viđenja njegovog rada.
Reditelj Marko Misirača ukazao je da je Đorđević ne samo otkrio niz mladih glumaca, već je i kod glumačkih veličina tokom rada uspevao da otkrije nešto novo. Kao još jednu Đorđevićevu zaslugu on primećuje to što je uvek insistirao da se dovedu glumci iz Kragujevca, Niša, Šapca, Novog Sada i drugih sredina i prikažu publici, pa su tako mnogi napravili karijeru radeći na televiziji i filmu zahvaljujući njemu.
Dragana Bošković istakla je i to da očekuje da će se sada neki ozbiljni istraživači zabaviti svakim segmentom Đorđevićevog stvaralaštva, jer je, kako kaže, svaki izvanredan i kvalitetan toliko da zahteva dublje istraživanje.
Šta se dešavalo na snimanju „Otpisanih“
O radu sa Aleksandrom Đorđevićem pisalo je u knjizi više od 30 glumaca, reditelja i kritičara, među kojima su: LJubiša Samardžić, Vojislav Brajović, Gordan Mihić, LJubomir Ubavkić Pendula, Marko Nikolić, Zlata Numanagić, Svetlana Bojković, Boris Miljković, Branislava Džunov, Božidar Zečević, Goran Marković, Siniša Pavić…
Knjiga je podeljena na sedam poglavlja koja hronološki prate Đorđevićev rad: Uvod; Pozorište; Televizija; Raditi sa Acom; Film; Reč kritike i Režije Aleksandra Đorđevića.
Leksikonski je predstavljen popis svih pozorišnih, televizijskih i filmskih režija sa podelom na pozorišta u kojima su pretstave izvedene, televizijske drame, serije, program za decu i mlade, sa datumom premijere/premijernog emitovanja, ulogama i saradnicima u radu. Na 100 datiranih i potpisanih fotografija iz predstava, sa snimanja, festivala i druženja koje prate perod od 1945. do 2005. godine, predstavljen je Đorđevićev opus, a čitaocu omogućava da „zaviri“ na snimanja i vidi šta se dešavalo tokom rada na seriji „Otpisani“, u pauzi serije „Povratak otpisanih“, na teniskom turniru tokom Filmskog festivala u Puli, zašto je LJubiši Samardžiću u svakoj epizodi serije „Vruć vetar“ šešir bio nakrivljen na istu stranu…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
