Tereza Salgeiro: U Portugalu postoje dve vrste fada

Otkako se 2007. godine odlučila za solo karijeru, Tereza Salgeiro uspešno snima samostalne albume i nastavlja da nastupa po celom svetu kao ambasadorka portugalske kulture. Sarađivala je sa brojnim umetnicima među kojima su: Hoze Kareras, Kaetano Veloso, Žilberto Žil, Anđelo Branduardi, Zbignjev Preisner i mnogi drugi.

Tokom 2011. Tereza se povukla sa svojim muzičarima u manastir Arabida u Portugalu, gde je okružena veličanstvenom prirodom komponovala novi album O Mistério. Pevačica je upravo završila turneju po Belgiji, koju je nazvala Provavilmente Alegria, po naslovu jedne pesme čuvenog pisca Žozea Saramaga.

Prilikom koncerta u Briselu, srela sam se sa Terezom, koja je u neposrednom i srdačnom razgovoru sa velikim zadovoljstvom dala intervju za Danas, u nadi da će ponovo doći u našu zemlju.

Ispričajte nam nešto o vašem detinjstvu i emotivnoj vezi sa Lisabonom.

– Kada sam bila dete, u našoj kući je uvek bilo muzike; majka je stalno pevala što me je sigurno inspirisalo. Moji roditelji su slušali džez, klasičnu muziku, opere… Isto tako sam se sa decom iz porodice, koja su imala magnetofon, igrala muzičkih festivala. Ja sam uvek pevala i pobeđivala! Uzimala sam i časove klavira sa osam godina, ali nisam ni sanjala da bih mogla da se profesionalno bavim muzikom jednog dana.
Rođena sam u jednom malom gradu, tako da sam Lisabon upoznala tek kada sam sa šesnaest godina tu došla na školovanje. Bila sam fascinirana tim prelepim, misterioznim gradom u kome se meša mnogo različitih kultura. Kao tinejdžerka sam stalno izlazila sa prijateljima i pevala. Svi su me znali po tome. Najviše smo voleli kafe Martinho de Arcada u koji je nekada dolazio pesnik Fernando Pesoa i koji je osnovan još 1782. godine. Lisabon iz moje mladosti više nije isti, sve se promenilo, ali mislim da je zadržao svoju tajanstvenu stranu.

Kako je počela vaša muzička karijera?

– To se desilo iznenada. Učestvovala sam na audiciji za pevačicu u grupi Madredeuš i bila sam izabrana! Tada sam imala samo 17 godina, a sa 18 sam već snimila prvi album! Bila sam još uvek dete, nisam do tada nikuda putovala i to je promenilo potpuno moj život. Uspeh grupe je bio neverovatan! Prvo smo se pročuli u Portugalu, a onda je sve išlo vrlo brzo i za kratko vreme smo postali svetske zvezde.

Zašto ste napustili Madredeuš?

– Sa grupom sam provela dvadeset godina. Bio je to veoma intenzivan i fascinantan život. Neprestano smo putovali i bili na turnejama, što se odražavalo na porodični život članova. Kada smo posle tolikih godina odlučili da napravimo jednogodišnju pauzu, svi smo to prihvatili kao mogućnost da nešto promenimo u načinu rada. Zatim su me muzičari kontaktirali i predložili mi sedmogodišnji ekskluzivni ugovor ili ništa. Smatrala sam da je nepravedno što nemam nikakav izbor i jednostavno sam napustila bend, znajući da želim da nastavim da se bavim muzikom.

Da li se vaša solo karijera mnogo razlikuje od one koju ste imali sa Madredeuš?

– Naravno i to na više nivoa. Pre svega zato što nemam ni menadžera ni određenu izdavačku kuću za moje albume, to je već ogromna razlika! Sve je stvar izbora i to mi ne smeta. Inicijativa uvek dolazi s moje strane i pozivi su upućeni direktno meni, o tome više ne odlučuje grupa. To je veliki izazov, jer sada sama biram repertoar i muzičare za albume i koncerte, ili sama komponujem muziku. Moj prvi samostalni album O Misterio je izašao 2012, a O Horizonte 2016. Isto tako sam adaptirala neke meksičke i čileanske tradicionalne kompozicije koje sam stavila na sadašnji repertoar, jer volim španski jezik i kulturu tih zemalja.

Kako objašnjavate ogromni uspeh koji je fado muzika doživela širom sveta?

– U Portugalu postoje dve vrste fado muzike: fado iz grada Koimbra i fado iz Lisabona. To je tradicionalna muzika, ali veoma različita. Ako uprostimo stvari, lisabonski fado je postao vrlo popularan zahvaljujući jednoj od najvećih portugalskih pevačica, Amaliji Rodrigeš. Ona je napravila revoluciju u fado muzici, tako što je počela da peva popularne melodije, ali adaptirane za nju. Ona je isto tako uzimala reči nekih njoj omiljenih pesnika, koje su zatim obrađivane u fado stilu. Muzičari su bili veoma srećni kada je ona to promenila, jer su reči u tradicionalnom fadu uvek iste: o ljubavi, ljubomori, siromaštvu… Zahvaljujući njoj i mladi ljudi su počeli da se interesuju za tu vrstu muzike. Ali, moram da naglasim da Madredeuš nije bila fado grupa i da muzika kojoj sam se ja posle posvetila isto tako nije fado, već je samo inspirisana tom tradicionalnom portugalskom muzikom.

Vi ste kompozitorka, pišete i reči… recite nam odakle crpite inspiraciju?

– Inspiracija navire sama iz raznih životnih situacija. Uvek prvo pišem muziku, pa tek onda reči. Bitno je da imam melodije, posle sve proizilazi iz njih. Život sam po sebi je za mene ogromna inspiracija. Isto tako, kada sam okružena prirodom, ideje same dolaze. Mislim da smo privilegovani ukoliko imamo vremena da posmatramo more, lepotu drveća, zvezdano nebo… i sve ono što nas okružuje. LJudi i njihovi odnosi me često inspirišu; njihova krhkost, a sa druge starne ogromna snaga i potencijal u prevazilaženju najtežih situacija. Sloboda i poštovanje se isto tako često pojavljuju u mojim kompozicijama.

Kako ste živeli u ove dve poslednje godine i kako je pandemija uticala na vas?

– Bilo mi je jako teško, ali sigurno da nisam jedina. Mislim kao prvo na ljude koji su izgubili neku dragu osobu ili na one koji su dugo bili bolesni. Umetnici su imali mnogo poteškoća da se snađu u toj vanrednoj situaciji. Lično sam se osećala kao da sam zatvorena u neku vrstu unutrašnje tišine, ali sam ipak imala sreće da i pored svega dosta radim, pogotovo prošle godine. Posle izvesnog vremena, muzičari su se snašli i pronašli način da budu zajedno i da stvaraju na jedan nov način. Iz ove situacije moramo da naučimo da usporimo ritam i da stvorimo jedan potpuno različit način funkcionisanja. Živimo kao da nas je pogodio cunami, ali iz tog iskustva treba da izvučemo inteligentne zaključke, koji će nam omogućiti da preživimo.

Da li ste imali još iskustava kao glumica sem u filmu „Lisabonska priča“ Vima Vendersa?

– To iskustvo sa Vendersom je bilo fantastično i jedinstveno. Muzika je za mene suviše važna, tako da nisam imala vremena da se posvetim nečem drugom, kao što je gluma. Igrala sam u jednom portugalskom filmu, ali to se ne može uporediti sa mojom ulogom u „Lisabonskoj priči“.

Kakvi su vam planovi za budućnost? Da li radite na novom albumu?

– Još nisam počela da radim na novom projektu, ali imam neverovatno mnogo ideja i materijala. Moja trenutna želja je da nađem dovoljno vremena da ih sve skupim i rasporedim na pravi način. Bila sam neprestano na koncertima od septembra prošle godine. Sa mojim muzičarima sam radila na adaptaciji portugalskih tradicionalnih božićnih pesama, zatim sam bila u Dubaiju na Svetskoj izložbi gde sam pevala kao predstavnica portugalske kulture… Ali se nadam da ću se potpuno posvetiti radu na mom novom albumu čim se vratim sa ove turneje.