Teror u Etiopiji i „kafkijanska potraga za smislom života“

u vreme brutalnog režima Hajle Marijama Mengistua, tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Pošto ne može da na pravi način iskoristi svoje sposobnosti glavni junak zapada u krizu identiteta koja se produbljuje zbog njegovog prelaska iz modernog sveta u seosko okruženje. Priča se kreće skokovito, između različitih vremenskih tokova, ali se u svakom glavni junak bori kako bi se uklopio – bez obzira na to da li je u rodnoj Etiopiji ili u Nemačkoj.

Rediteljski debi Portmanove

Glumica Natali Portman (27) pretstavila je, u okviru ovogodišnje Mostre, svoj rediteljski prvenac – kratki film „Eve“, o mladoj ženi koja se našla sa svojom bakom na njenom romantičnom izlasku. Film nije prikazan u takmičarskoj kategoriji, a u njemu glume holivudski veterani, Loren Bekol i Ben Gazara, kao baka i udovac koji je izvodi na večeru. Prvi utisci koje je ostavio film su pozitivni, Portmanova kaže da je uvek bila fascinirana starijom generacijom, a da je inspiraciju dobila upravo od svoje bake. Takođe je napomenula kako ona i njene prijateljice sve više definišu sebe u vezama i akcijama nalik svojim majkama i bakama. Portmanova, koja je glumačku karijeru započela kao devojčica (u poslu je već 16 godina), kaže da je odavno želela da bude „s druge strane kamere“, a svoj drugi kratki film će predstaviti na festivalu u Torontu koji počinje ove nedelje.

„Teza“ je jedan od dva afrička filma u takmičarskoj selekciji koji se nadmeću za Zlatnog lava – drugi je „Gabble“ Alžirca Tarika Tegije, koji govori o zemlji koja je 90-ih izašla iz građanskog rata.
U utorak je ruski reditelj Aleksej German predstavio „Papirnog vojnika“, odgovor na sovjetske napore da pošalju prvog čoveka u kosmos 1961. godine – Jurija Gagarina. Film se fokusira na glavnog doktora celog tima koji vodi računa o kosmonautu, a uglavnom se odvija u udaljenom Kazahstanu, ali daleko od kontrolnog centra i lansirne rampe. „Papirni vojnik“ prikazuje šta se odvijalo u pozadini prvog čovekovog leta u svemir i prikazuje scene koje postaju parabola za sovjetski nacionalizam. „Film govori o generaciji mojih roditelja, njihovom idealizmu i kako su se vremena dramatično promenila. Oni su imali svoju poeziju, knjige, sve što ih je povezivalo sa prošlošću – jedan raj koji je izgubljen“, kaže Merab Ninidže, koji glumi doktora.
Treći film prikazan u utorak – „Nuit De Chien“ nemačkog reditelja Vernera Šrotera, kako sam autor kaže, „nije smešten u određeno vreme i prostor“, a prikazuje „uništenje društva u kome utopija nije moguća“. Naime, glavni junak, doktor i potencijalni politički lider, „želi da bude pošten u društvu gde je to nemoguće“, naglašava Šroter. Scenario za film napisao je Žil Turnar, zajedno sa Šroterom, i to na osnovu romana urugvajskog pisca Huana Karlosa Onetija. On za film kaže da je reč o „kafkijanskoja potrazi za smislom života“.