Prvi dan i njegovi utisci su nas vozili kroz ceo četvrtak, toliko da nismo ni shvatili da je vreme da se ponovo stane pred bina Arsenal Festa.
Rečnikom prosečnog fubalera nakon završene utakmice, ostaje žal za velikim stranim hedlajnerom prvog dana, ali zato se Arsenal pobrinuo za to da drugog dana teška artiljerija stranih gitara zapuca. I sa zapada i sa istoka.
Dok je sunce polako zalazilo, a iza nas su ostajali nastupi kako Vlatka Stefanovskog, tako i drugih manjih gitarskih bendova. Sve se pripremalo da Srbija po prvi put vidi kultni bend Clutch.
Ova ekipa bradonja u svojim prstima, gitarama i pedalama kriju magiju, grandž, stoner i hard rok, dok iz zvučnika udara grmljavina. Iznad tvrdih ritmova i melodija izdiže se pevač Nil Falon i njegov vokal, i dokazuje da samo dobri i grlati pevači mogu da se iskažu i bave ovim muzičkim žanrom. Svi ostali izgledaju jednostavno smešno.
Bend postoji jako dugo, i kroz decenije su menjali intezitet svog izraza, ali ono što je oduvek ostajalo isto je ta tvrda rokenrol zabava koju su nam pokazali, premijerno u Srbiji. Bend se na ovom nastupu ipak okrenuo pesmama koje su više okrenute južnjačkom roku, kojima je jedina mana to što ako niste bliski ovom zvuku, neće vas mnogo osvojiti ni kad ga uživo čujete prvi put.
View this post on Instagram
Clutch bi možda i bio naintrigantnije i najbolje ime večeri (a i festivala) da se nije na Garden bini pojavila suluda četvorka iz Sankt Petersburga, koja se odaziva na ime Shortparis. Zbog situacije koja nam je svima poznata, koncerata ruskih bendova ima više nego ikada u našoj zemlji, pa smo ovu ekipu imali prilke već dva put u Beogradu da gledamo i svaki put deluje da su igru i svoj nastup podizali za stepenik više. Melodije i pravoslavno pojanje preko elektro pop i tehno ritmova, stav kao u najbolje doba Lajbaha, a opet i scenski pokret i moderni balet, sve to ukršteno samo do pola opisuje kakav mračni tango su zaigrali ovi Rusi ispred nas. I publika je kao u transu prihvatila sve ono što nam je ovaj genijalni bend ponudio.
The Cult su legende koje uvek treba pogledati, ispoštovati, otpevati sa njima one njihove velike hitove, koje svakako imaju, ali bilo je jako teško uskočiti u ovaj nostalgični 80‘s voz nakon furioznih Rusa koji žive, dišu i izbacuju sve ono iz sebe što im 2023. utrpava u glavu, telo i misli.
View this post on Instagram
Sa druge strane, i velika količina ljudi se pojavila koja je isto tako želela da čuje ovaj čuveni bend, tako da smo njihove najveće hitove čuli jako, jako daleko od bine.
Na „Gardenu“ su jedna za drugim mlade nade reginaonalnog repa i trapa pokazle da mlađa publika itekako ceni ovaj moderni zvuk. Prvo Rouzi, a nakon njega i Hiljson Mendela, solo ali i sa par hitova svog matičnog Kukusa za pojasom, naterali su publiku da skaču i viču refrene koji su previše bezobrazni da bi ih ponovili. A kad smo već kod bezobrazuka i psovanja…
„Šč“ euforija se završila, pa sad možemo na miru da se vratimo regularnom obožavanju riječkih legendi, Let 3. Oni su zatvorili glavnu binu uz pregled svoje karijere, i svih onih velikih hitova. Od njih se uvek očekuje pre svega originalan scenski izgled i nastup i to smo ovog puta na neki način dobili. Umesto ženskih haljina i golotinje, Riječani su bili obučeni u odela, a glavni vokal Prlja je imao i lažne brkove pa je podsećao na Srećka Šojića koji peva alternativni rok.
Na drugoj strani Kneževog Arsenala, nešto malo sporije, ali na isti način katarzično, započinjao je Nikola Vranjković svoju klasičnu propoved o mračnim borbama protiv demona, svojih, ali i tuđih, i pobedama nad njima. Vranjković i njegov bend su toliko usvirani i naštimovani da svaka sekunda uvlači duboko u pesmu, i ne preostaje vam ništa već samo da se prepustite, da li kroz mirno praćenje ritma ili pevanje i vrištanje.
Drugi dan je privukao mnogo veći broj ljudi i večeras je Arsenal ličio na one stare dane kad se tražila karta više dok su mladi i stariji uživali u dobroj gitarskoj svirci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.