Gledao sam “The Apprentice”, film koji je Donald Tramp probao da zabrani, a imao je i dobar razlog što

Reč, dve o klikbejtu iz naslova…

Među onima koji nisu njegovi simpatizeri i pristalice, Tramp je često okarakterisan kao negativac. A već godinama su popularni upravo filmovi u kojima gledamo priče kako su neki popkulturni bad guys postali istinski loši. Odnosno, kako to nisu oduvek bili. Džoker prvi pada na pamet, ali imali smo i Kruelu de Vil kao i vešticu Grdanu. Takvim radovima, pokušali bi da pronađemo način da razumemo odakle se rodila ta gramzivost i zloba.

Naravno, ne moramo da naglašavamo da Tramp nije fan ovog filma, i da je probao da ga na svaki mogući način zabrani, ali neuspešno. Pored toga što je ovo film u kom se raskrinkava njegov biznis plan preko kog je postao bogat i slavan, u “The Apprentice” postoji scena u kojoj on siluje svoju prvu ženu Ivanu. Podatak o silovanju, scenarista Gabrijel Šerman je izvukao iz svedočenja Ivane Tramp za vreme brakorazvodne parnice, koje je ona nekoliko decenija kasnije opovrgla.

Kakav je Sebastijan Stan kao Donald Tramp?

Kako je već napisano na sajtu Oblakoder, nikad nije bilo bolje vreme za to da se predstavi “The Apprentice”, film o Trampovom nastajanju, pogotovo sad kad ponovo postaje predsednik Amerike. A samoj temi su odgovorili i dobra produkcija, odabir glumaca, ali i reditelja.

Glumačka podela je prvenstveno zanimljiva, jer ovo je konačno ta prilika za Sebastijana Stena, koju je čekao strpljivo, glumeći u Marvel filmovima, dok Džeremiju Strongu treba mesnatih uloga nakon Succession-a. Kad već pominjemo Succession, zbog priče o uspehu, biznisu, i intrigama, sam film često će se, kako izborom glumaca, tako i temama, očešati o popularnu seriju koju su svi voleli.

Tu je i Marija Bakalova, koje se sećamo kao Boratove ćerke, u ulozi Ivane Tramp. Interesantno je kako ova devojka uspeva da već nekoliko godina glumi u Holivudu ne napuštajući naglasak istočne Evrope. Vidiš ti šta ti je inkluzivnost… I ljude koji su pratili dosadašnji rad danskog reditelja iranskog porekla Alija Abasija (Border, Holy Spider), obradovala je vest da je rešio da se oproba u Holivudu, i to u zanimljivom projektu koji mu pruža šansu da se autorski izrazi. Njemu politčke teme nisu do sad uopšte bile strane.

A sama priča će možda najviše značiti onima (nama) koji ne znaju mnogo o tome kako je Tramp postao Tramp, odnosno šta se sve dešavalo pre nego se pojavio u filmu Sam u kući 2, kao i rijalitiju The Apprentice. Naravno, sve u ovom filmu koliko je istina, toliko i nije. Scenarista je Gabrijel Šerman, politčki novinar koji je istraživao priču prateći izbore 2016, i crpeo je sve iz onoga što je saznao kroz izjave ljudi oko Trampa.

U filmu pratimo mladog Donalda, koji nije ni T od ovog današnjeg Trampa, već je klinac kog svi ćuškaju u stranu, sve dok ne krene da se približava advokatu Roju Konu, koji je… pa, realno, đavo koji hoda zemljom. Ona vrsta advokata za koje ne verujete da stvarno postoje i mislite da su ih američki filmovi izmislili. Oni tipovi koji bi i rođenu majku tužili za poslednji dolar. On oslobađa Donalda, ali i celu porodicu Tramp, optužbi da nisu davali crnačkim porodicama da žive u njihovim zgradama, a onda kreće da ga uči životu, i to na onaj krvožedan način, kakav samo u kapitalizmu na tim visinama može da postoji. Pravi američki, naravno.

Mali Donald će se malo plašiti, malo shvatati da to što radi nije baš dobro, a onda će postati ta zver koju je Kon oduvek hteo da napravi. Naravno, učenik će vrlo brzo nadmašiti profesora, kao i u svakoj priči ovog tipa.

Sebastijan Sten je imao đavolski težak posao. U vremenu u kom svaka budala koja se smatra komičarem imitira Trampa, zadatak da glumi ovog narandžastog tipa, a da ne ispadne karikatura ili zlikovac iz crtanog filma, je gotovo neizvodljiv. Otud je Sten gotovo i izveo čudo, uz, pretpostavljam, vođenje reditelja Abasija. On nam kroz film pokazuje kako je Tramp od klinca pod uticajem postao ovaj samoživi klovn kakav danas jeste.

Sten ne imitira, koristi tek po koju grimasu da bi nam pokazao da je to zaista bivši predsednik Amerike, ali kako film odmiče, tako se sve više pojavljuje kreveljenje (koje je neophodno, jer pravi Tramp to stvarno radi), boja kose i lica, ali i pravila, sve ono što je preuzeo od svog duhovnog oca, Kona.

Stan je jedino pogrešio što nije na sva zvona alarmirao svet koliko se ugojio za potrebe filma. Do mene, na primer, nije došla ta vest, morao sam da guglam da li se gojio ili je nosio fat suit. Ovo bi bio Oskar ko vrata za njega, samo kada bismo imali situaciju u kojoj on ne silazi sa naslovnih strana sa pričom o svojoj antidijeti. Ovako – ne znam, dobar je on, ali kampanja je kampanja.

Džeremi Strong, iako počne kao da smo u 5. sezoni Succession-a, razvija svoj lik i tone u toj apsolutnoj tami koju šalje oko sebe, ali i koja ga guta i koju on kao i đavo i advokat nosi sa sobom. Svakako još jedan pokazatalj da je Strong jedno ozbiljno glumačko ime.
Ipak, bez obzira na sjajne uloge, Ali Abasi je možda ovde najviše pomogao samom filmu da ode nekoliko koraka dalje nego što mu je predviđeno. Realno, brat bratu, ovde ima radnje za maksimalno 35 minuta filma. Ništa se ne desi osim onoga što sam već ispričao. Gledamo samo transformaciju i nastanak ovog čoveka koji je ponovo postao predsednik Amerike. I da, film mnogo puta zakaska sa tempom i radnjom jer ovo je koliko-toliko istinita priča (barem oni koji stoje iza scenarija tako tvrde), i ne nosi sa sobom neke velike preokrete.

Međutim, Abasi strpljivo gradi dva glavna lika na brižljiv način, polako, bez parodije i nipodaštavanja. Sa stavom, ali ne i sa zauzetom stranom, i sa maksimumom objektivnosti i pokušaja razumevanja lika sa čijim se životnim pogledima i politikom i te kako ne slaže. I sve se to vidi. I to, ali i svaka konekcija koju je probao da ostvari, kako sa Velsovim Građaninom Kejnom, tako i sa Majklom Korleoneom iz Kuma, s tim što je naš „junak” onakav kum i mastermind medija i zločina kakva su i vremena u kojima živi. Blještava, silikonska, šljaštećih neonskih svetala, ali i sa velikom prazninom ispod svega. Tramp jednostavno kao lik nije kapacitet da ima svoj rosebud momenat, i te teorije se ovaj film drži.

Ali da, postoji ta mana filma koja će svakako mnoge odbiti, a to je što se u ovom filmu zaista malo toga desi i što on zaista i nije neka ispričana filmska priča. Samo je lik i ideja, pa ko voli…
Kako je na kraju zakljućeno na Oblakoderu, ovo je američki san baš onakav kakav su te sve vredne i predane ruke gradile, Abasi je uspeo da kao stranac koji ga posmatra sa strane (kao i mnogi drugi Evropljani pre njega) prikaže na pravi način. Trampu i njegovima se ovaj film svakako neće dopasti. Siguran sam da će i u taboru Trampovih protivnika ovaj film biti problematičan jer glavni lik nije SNL-ovska karikatura. Kad se te dve zaraćene strane slože oko nečega, to uglavnom znači da si uradio nešto dobro.