Da li je nakon Diznija i Roalda Dala sledeći na redu za cenzuru bend The Prodigy?

Ona je umnogome odraz stvarnosti u kojoj je umetnik zamislio i ostvario svoje delo, te iako postoji koncept „vanvremenske umetnosti“, postoje i dela koja na ovaj ili onaj način zastarevaju.

Tu nije u pitanju fizičko propadanje, već promena okolnosti, društvenog uređanja, socijalnih konvencija i etički prihvaćenih koncepata koji s vremenom postaju svojevrsni anahronizmi.

Paralelno s tim, tu su oduvek bile prisutne teme koje nisu bile prikladne ili prijatne čak ni u vreme pojave samog dela, te je ono naišlo na ovu ili onu vrstu cenzure.

Poslednjih godina mnogo pričamo o konceptima „woke“ i „cancel“ kulture, gde iz ideje da niko ne treba da bude diskriminisan i da svako treba da bude odgovoran za poruku koju prenosi kroz svoje delo dolazi do neke vrste cenzure.

Cenzura nije ništa novo, dela su i ranije bila provokativna i potencijalno neprikladna, pa je tako iz Diznijevog animiranog filma „Fantazija“ iz 1940. godine izbačena scena sa dva kentaura tokom 1960-ih.

Razlog je bio očigledan rasizam, a Dizni je to uradio i sa voljenim „Aladinom“ iz 1992. godine, kada su izmenili početni stih pesme „Arapske noći“ iz istog razloga.

Legendarni film „Prohujalo s vihorom“ pojedini striming servisi prikazuju uz napomenu da prikazuje zastarela verovanja, ali da ne žele da ga cenzurišu zbog umetničke vrednosti.

Ova praksa prenela se i na književnost, pa tako nova izdanja knjiga Roalda Dala, Agate Kristi i Jana Fleminga dolaze u izmenjenim verzijama, sa izbačenim problematičnim opisima i rasnim diskriminacijama.

U jeku svega toga, čuveni bend The Prodigy imao je nastup u Londonu za vikend, tokom koga je, čini se, izostavio naslovni stih svoje popularne pesme „Smack My Bitch Up“.

Ljudi na društvenim mrežama započeli su analizu toga da li je zaista došlo do autocenzure nakon 26 godina, ili se svima samo učinilo, a to je pokrenulo širu priču.

Naime, ovaj hit je bio kontroverzan od svog pojavljivanja, kada su mnogi osuli paljbu po bendu, koji je tada morao da brani pesmu, uz objašnjenje da ih „niko ne razume“.

Bez obzira na to da li je do promene zaista došlo ciljano, što ne znamo jer bend nije odgovorio na upite stranih medija, ova pesma potpada pod izvesni kulturni „zeitgeist“ koji iz današnje perspektive deluje drugačije.

Iako verujemo da bend nije zaista hteo da promoviše nasilje nad ženama, kao što su mnogi zaključili, neka nova generacija sada tek otkriva njihovu muziku i gledaće to iz vizure „woke“ kulture.

Danas singl pod nazivom „Smack My Bitch Up“ sigurno ne bi mogao da ugleda svetlost dana tek tako, a da li to znači da smo više svesni, manje tolerantni ili da se lakše vređamo, ostavljamo vama na zaključak.