Tihomir Stanić: Ovde se umetnici tretiraju kao propagandno i politikantsko oruđe

Tako ja, kao glumac kome je ponuđena ova uloga, razmišljam i nadam se da bi taj lik, koji bismo stvorili, mogao asocirati na mnoge iz stvarnog života – u prošlosti i u budućnosti, ne samo ovdašnje, nego i evropske i svetske – kaže za Danas Tihomir Tika Stanić, producent novog filma Gorana Markovića, koji bi trebalo da igra i naslovnu ulogu.

Zanimljivo je da je scenario “Doktor D”, u obrazloženju komisije koja je na prvom konkursu Filmskog centra Srbije za eminetne reditelje preporučila ovom filmu podršku od 24 miliona dinara, opisan kao priča čija je velika vrednost suptilni humor, i da bi Marković čak još više trebalo da razradi i da pojača te potencijalno duhovite situacije.

“U svakom slučaju, ako je inspiracija za ovaj film doktor Džekil i mister Hajd, glasajmo za obojicu, jer nema čoveka bez svoje senke”, zapisala je komisija, navodeći i da “Doktor D” ima veliki festivalski potencijal koji će ostvariti angažovanom temom i učešćem eminentnih glumaca.

Nažalost, i uprkos ovim dobrim preporukama, sudbina Markovićevog novog filma je neizvesna, i ko zna koliko će morati da čeka na početak snimanja (ako do njega i dođe), jer je Upravni odbor FCS na čelu sa predsednicom Jelenom Trivan doneo odluku da poništi prvi konkurs na koji je pozvao eminetne reditelje.

Ovaj skandal i posle dve nedelje od objavljivanja rezultata i dalje se prati u svim našim medijima (u međuvremenu su četiri člana UO dala ostavke), pismima upućenim Ministarstvu kulture protiv poništavanja konkursa čiji su učesnici bili i Želimir Žilnik i Srđan Dragojević, zvanično su reagovali Asocijacija filmskih reditelja i Udruženje filmskih producenata, a Trivan je u javnosti otvorila ratište, jer je pobunjeni filmski poslenici optužuju i za mnoge druge afere u FCS…

Kroz sve to, u prodržavnim medijima koji „brane“ nacionalne „interese“ provlače se i optužbe da Goran Marković hoće da snimi film o Radovanu Karadžiću.

Prema rečima Tihomira Stanića, ova konfuzna i nezdrava situacija samo je proizvod naše celokupne društvene klime.

– Naravno da će se o filmu “Doktor D” unapred tako govoriti, jer vulgarizacija i estradizacija javnog i kulturnog prostora dovodi do mogućnosti da se umetnički čin, scenario ili završen film klasifikuju i tretiraju kao propagandno ili politikantsko oruđe, a samim tim i umetnici koji ga stvaraju – smatra Stanić, koji s Markovićem ima dugogodišnju saradnju i kao glumac, i kao producent njegovih ostvarenja “Turneja“ i “Falsifikator”.

Celom ovom „slučaju“, kako objašnjava, prethodio je telefonski poziv Jelene Trivan, a na naše pitanje (s obzirom da to nije regularno, jer je konkurs za eminentne reditelje još bio u toku), da li je taj poziv možda bio u privatnoj formi, i da li je glavni „remetilački“ faktor filma „Doktor D“ ta asocijacija na Karadžića, Stanić kaže:

– Ako predsednica Upravnog odbora zove producenta filma koji je konkursna komisija odobrila, uoči donošenja odluke da se taj konkurs poništi, i kaže mu da je čula da on hoće da odustane od filma, to je onda toliko očigledan pokušaj da se pronađe „rešenje“. Zapravo, da se uskrati mogućnost da Goran Marković snimi film, i ne može se tretirati kao privatan razgovor. Ali, ja verujem da će članovi UO koji su glasali za ovakvu odluku, i članovi komisije čije su obrazložene odluke poništene, objasniti i obavestiti javnost šta ih je rukovodilo i da li su radili po savesti. Jer, u toj složenoj kombinatorici ne može biti odgovorna samo jedna osoba iako je, svojom funkcijom, istaknuta u prvi plan – smatra popularni glumac, a na naše pitanje šta mu je ponudila Trivan preko svojih “kurira” ako odustane od ovog filma, o čemu takođe imamo saznanja, on kaže:

– Nije pristojno pričati o nepristojnim ponudama! Ovde je najvažnije što je toliko očigledno da je odluka UO o poništenju konkursa skandalozna, ali, nažalost, za nas je tako nešto bilo i očekivano, jer smo na konkursima FCS već nekoliko puta odbijani i sa drugim scanarijem, ponekad uz obrazloženje da bi tako značajan autor kao što je Goran Marković morao na nekom pozivnom konkursu da dobije podršku. I sačekali smo i taj konkurs, koji je UO oborio – bez obrazloženja! – objašnjava Stanić, dodajući da iskreno veruje da će viša instanca poništiti ovu odluku UO, i da će im ta inicijalna sredstva za film biti odobrena.

– A to je tek trećina budžeta neophodnog za snimanje, predstoji nam bitka i potraga za partnerima koji bi omogućili realizaciju ovog filma.

O činjenici da ovo nije jedini skandal u FCS koji se stavlja „na dušu“ Jelene Trivan (tu je i velika afera s rediteljem Balšom Đogom, koji je prošao na konkursu i započeo snimanje filma „Košare“, ali mu je posle brojnih napada, prekidanja snimanja i medijacija oteta režija i „ustupljena“ reditelju Miroslavu Lekiću, članu UO), Stanić kaže:

– Možda se odgovor na to pitanje nalazi u činjenici da su na mnogim funkcijama u državi apsolutno nekompetentni ljudi, i da je pripadnost ili podrška partiji na vlasti njihov najveći atribut. Otud nastaju problemi, skandali i afere u mnogo većem obimu i učestalije nego inače.

A šta filmski stvaraoci mogu da urade u ovom „zlatnom“ dobu u kojem i dalje nema Zakona o kinematografiji (zakon po ugledu na evropske, koji je donet u vreme demokrata, ova vlast je poništila pre deset godina, i od tada neprestano „radi“ na „boljoj“ verziji zakona), dok nam konkursi i snimanje filmova neprestano izgledaju kao „lov u mutnom“, jer „bara je mala, a mnogo krokodila“?

– Odsustvo solidarnosti, profesionalne i ljudske, osnovni je problem našeg društva, i mnogo veća odgovornost leži na struci nego na nekom koji je struci nametnut. Pristajanje na kolaboraciju se na kraju ispostavlja kao pogubno. Jer, dometi takvih umetnika i u ovom „zlatnom“ dobu kinematografije neće nadživeti ovu vlast, i ako se već sami ne stide – stideće ih se neko njihov – ističe jedan od naših najznačajnijih pozorišnih i filmskih glumaca, koji je na javnoj sceni stekao poštovanje i ugled i kao vrlo angažovani aktivista.

Odgovor Ministarstva kulture da nije „ispoštovana procedura“

Ministarstvo kulture nije reagovalo na žalbu protiv poništenja konkursa za eminentne reditelje koju su, shodno pravnom leku po Statutu FCS uputili Želimir Žilnik, Goran Marković i Srđan Dragojević.

Umesto toga stiglo je obrazloženje da nije “ispoštovana procedura”.

Pozivajući se na Zakon o opštem pravnom postupku, rečeno je da se žalba prvo predaje prvostepenom organu (u ovom slučaju FCS), koji ima rok od osam dana od prijema žalbe da prvo utvrdi da li je ona blagovremena, uredna i ovlašćena, a zatim da pristupi oceni svih žalbenih navoda i osnovanosti istih.

Neistine i zablude

Povodom izjava Jelene Trivan da je zahvaljujući FCS ovo „zlatno doba naše kinematografije“, da danas više od 40 odsto publike gleda domaće filmove, da mnogi od njih osvajaju priznanja na svetskim festivalima i važne nominacije, poput filma “Oaza” reditelja Ivana Ikića, koji je srpski kandidat za ovogodišnji Oskar, što je dokaz kakve je filmove birao ovaj UO FCS, oglasio se i producent filma “Oaza” sa istinitim čnjenicama.

“Želimo da istaknemo da je produkcija filma ‘Oaza’ podržana od strane FCS u periodu mandata prethodnog saziva UO, pre učešća Jelene Trivan, i da je njena ocena da je ‘Oaza’ proglašen među 25 najboljih ostvarenja u trci za Oskar nepotpuna i dovodi u zabludu. U pitanju su godišnje top liste i predviđanja relevantnih filmskih magazina. Ne slažemo se ni sa načinom na koji Jelena Trivan prisvaja uspeh ovog filma, jer je njegovu kampanju u takmičenju za Oskar FCS podržao nedovoljnim iznosom, i da su zahvaljujući našoj upornosti i razumevanju Ministarstva kulture obezbeđena dodatna sredstva koja su ‘Oazu’ učinila konkurentnom. Takođe, nije tačno da je film ‘Oaza’ izabran pod istim okolnostima kao prošlogodišnji kandidat. Za razliku od prošlogodišnjeg, ovogodišnji izbor nacionalnog kandidata za nagradu Oskar napravila je nezavisna komisija, bez upliva politike. Želimo da istaknemo, takođe, da pružamo punu podršku kolegama Želimiru Žilniku, Goranu Markoviću i Srđanu Dragojeviću, čiji su filmovi oštećeni kada je UO FCS poništio predlog sopstvene konkursne komisije. Za kraj, podsećamo gospođu Trivan da mi ne dobijamo filmove od FCS, već ih mi stvaramo uz podršku FCS i velikog broja drugih evropskih fondova”, saopštili su predstavnici producentske kuće „Sense Production“.