Tim Rot: Trampa je lako pročitati

S druge strane se dešavalo da se na snimanju pojave glumci koji nemaju pojma ali su prolazili na audicijama – rekao je Tim Rot, dobitnik Počasnog srca Sarajeva 25. SFF-a, započevši priču o svojoj karijeri. NJegov masterklas je održan u publikom krcatom bioskopu Mitingpointa i bio je nalik tok-šou u kojem se ovaj umetnik potrudio da nas podseti na svoje karakteristične uloge u svakom pogledu.

Ustajao je sa stolice, pričao s mnogo gestikulacije, šalio se na sopstveni račun, a iz većeg dela njegove priče se moglo zaključiti da je dobar deo uloga dobio zato što se našao na pravom mestu u pravom trenutku. Izdvojio je nekoliko bitnih prekretnica u svojoj karijeri, a jedna od njih je i film „Skam“.

– Gledao sam glumca Reja Vinstona i rekao sebi „hoću da budem kao on“. Ako on može da uspe, mogu i ja, jer dolazimo iz istog okruženja. Napustio sam tada Akademiju, što je bila dobra stvar za svet umetnosti, i prijavio sam se na biro za nezaposlene. U formularu sam upisao – glumac. Ubrzo, pukla mi je guma na biciklu ispred pozorišta u kome se upravo odvijala audicija za TV dramu i vrlo brzo sam ušao u uži izbor, pa još uži i uži. U finalnom krugu mi je palo na pamet da pre same audicije izvedem improvizaciju u parku jer sam znao da na njega gleda prozor prostorije u kojoj su sedeli reditelj, producent i pisac. Dakle, ljudi pred kojima treba da se održi ta finalna audicija. Znao sam će me primetiti… Došao sam, naravno, sat pre početka i desilo se da mi priđe panker, s velikom čirokanom, koga sam znao od ranije, a potom i policija koja se namerila da nas uhapsi, što je bilo uzrokovano našom improvizacijom. Naravno, iščupao sam se iz toga – ispričao je Rot.

Prema njegovim rečima, čim je ušao u prostoriju gde je trebalo da ima audiciju, rekli su mu – to je to, dovoljno je. Reditelj te TV drame ga je posle završenog snimanja poslao kod Majkla Lija, a potom je radio sa Stivenom Frirsom. Osvrnuvši se na saradnju sa Robertom Altmanom na filmu „Vinsent & Teo“, Rot je ispričao:

– Bob baš voli da improvizuje. Recimo, kad smo već duboko zagazili u snimanje, počeo je da nam donosi scenario s rečima: „Ovo je scena koju sutra snimate. Idite i popravite je.“ A kad se snimanje završavalo, pitao nas je: „Gde hoćete da postavim kameru?“ – ispričao je Rot. On je dodao da ne bismo mogli da poverujemo koliko velikih reditelja nažalost ima rigidan odnos prema scenariju i glumcima. – Većina takvih autora je same sebe uništila – konstatovao je on.

Preko Altmana, kako je ispričao Rot, jedno vreme je radio u Americi, a zatim se ponovo vratio u London i to vreme pamti po vladavini Margaret Tačer.

– Za vreme njene vlasti nezaposlenost je bila sveprisutna. Takođe, ona i njena vlada su uništavali umetnost. To im je bio metod – želeli su da odstrane bilo kakav potencijalno loš publicitet. Bukvalno su ukidali finansije svakoj umetničkoj instituciji – rekao je Rot, što je bio šlagvort da se pomene i njegovo producentsko angažovanje.

– Pomažemo meksičkim autorima koji žele da snime filmove u Americi, ali ne volimo mnogo o tome da pričamo. Par puta sam stavio svoje ime na špicu zato što je to moglo da pomogne. Ono što volim kod produciranja jeste kada je ono u službi nečeg dobrog. Na taj način stvarate prostor za reditelja i glumca u kojem oni mogu da rade. Zato mislim da je to izazovan i fascinantan posao – konstatovao je Rot.

On je ispričao i da je bio ubeđen da će ga, dok je radio na filmu „Rob Roy“, otpustiti jer preglumljuje. – Ali reditelj me je terao da gazim jače i za to zaslužuje pohvale – istakao je Rot.

– Kada vas odbiju, oni su ti koji greše, ko ih j… – oni nisu bili prava osoba za vas – nastaviš dalje. To je glavna stvar. Da uvek, uvek, uvek guraš dalje i ako je loš film. Svako mora da plati kiriju. Samo nastaviš dalje… – poručio je Rot, kome je ovakav stav i zlatno životno pravilo.

Govoreći o saradnji s Tarantinom kazao je da je dobivši scenario za „Ulične pse“ odmah primetio na njemu i beleške koje ga usmeravaju na mister Pinka i mister Blonda, međutim, Rot je sebe odmah video kao gospodina Orandža.

– Zato što sam Englez koji igra američkog policajca, a koji je zapravo kriminalac – rekao je Rot dodajući da mu se svidelo posebno to što u toj jednoj ulozi postoji više njih. On je objasnio da se i u pripremama za taj projekat držao dugo svog starog pravila da ne ide na audicije, što je celu ekipu mnogo nerviralo. – U jednom trenutku i posle mnogo tura piva Tarantino je počeo da mi piše scene na salvetama i podmetačima. I tako smo se dugo zabavljali da bismo na kraju otišli u Tarantinov stan i tu prošli kroz sve likove scenarija – ispričao je Rot.

On je zanimljivo govorio i o svojoj ulozi u seriji „Laži me“ gde igra ljudsku varijantu poligrafa. Glumci koji igraju u seriji su mogli, ukoliko žele, da nauče da čitaju laganje iz neverbalnih gestova i mimike od stručnog konsultanta, ali je Rot to odbio.

– Nisam hteo da znam kada me moja deca lažu. Uz to, sećam se i da je Mišel Obama ubrzo nakon inauguracije održala govor na koji su ljudi uglavnom reagovali skeptično a naš stručnjak za laganje je ocenio da je sve 100 odsto istina.

Na opasku šta bi konsultant rekao za Trampa Rot je odgovorio – Za Trampa vam nisu potrebni nikakva tehnologija i znanje da biste ga pročitali.

Iznervirao sam mnogo ljudi

Govoreći o tome zašto je počeo da režira, a pitan je o tome zbog svog filma „Ratna zona“ Rot je kazao – Iznervirao sam mnogo ljudi. Puno reditelja je umelo da mi zbog toga kaže: „Idi pa sam režiraj.“ Nisam nastavio jer vas plaćaju manje nego kad ste glumac i naročito ako vas zanimaju teške teme. Uz to, deca su bila mala, morao sam da brinem o njima. Sada više ne moram, jer su porasli, tako da je sad opet došao moj trenutak – kazao je Rot.

Čovek kod Tarantina

Pošto je na trenutak izgubio koncentraciju Rot je kazao – Hajde da pričamo o „Sepu Blateru“ – 980 dolara na blagajni – uzviknuo je pobedonosno našalivši se na račun sopstvenog debakla. Takođe je rekao da Tarantino ne podnosi mobilne telefone na snimanjima i da ima čoveka koji ih pre početka pokupi, a vlasnike nakon seta očekuju spremni i napunjeni telefoni.