Tito u Africi ili gde je solidarnost danas?

Izložba je deo velikog međunarodnog projekta Socialism Goes Global koji ima za cilj da prepozna i reafirmiše društvene vrednosti solidarnosti i antikolonijalizma koje su obeležile odnose između afričkih zemalja i Jugoslavije. Izložba se sastoji od sedam međusobno povezanih temata koji počinje odeljkom „Lideri, Lideri“ a završava se celinom „Tragovi“, kaže za Danas kustoskinja i teoretičarka umetnosti Ana Sladojević i skreće pažnju da se postavka oslanja na fond Muzeja. U tom smislu su naročito zanimljive fotografije koje kada pogledamo danas, što je paradoksalno, imaju kolonijalni podtekst.

„One imaju određeni vizuelni aparat koji potiče iz diplomatije – državničkih fotografija s rigidnim protokolarnim setom i scenografijom što dovodi do paradoksa – da se era antikolonijalizma i povezivanja sada doživljava kao kolonijalni vizuelni aparat.“ Na opasku da je to možda još vidljivije u susretima Tita sa ljudima Afrike i da su ti snimci slični fotografijama iz kasnijeg opusa Leni Rifenštal kada je slikala muškarce plemena Nuba, naša sagovornica se slaže i ukazuje da je tim ljudi koji je radio na izložbi najviše razmatrao na koji bi, zapravo, način mogle da se predstave vrednosti koje su bile apsolutno diskurzivno prisutne, a koje se danas ne iščitavaju jasno. U tom smislu su posebno zanimljive fotografije na kojima recimo Jovanka nosi haljinu Kente u Gani ili slika na kojoj Tito nosi etiopsko oglavlje sa grivom lava u Etiopiji.

„Kod protokolarnih susreta uvek postoji poklon, a zanimljivo je kako se on čita“, kaže Ana Sladojević i dodaje kako bi po savremenim teorijama aproprijacija elemenata druge kulture, kao na pomenutim fotografijama, mogla da se tumači kao kolonijalna reprezentacija. Međutim, kada počnemo da čitamo ove fotografije, vidimo da je posredi nešto sasvim drugo, da te poklone prate priče i konteksti, posle kojih iste fotografije ostavljaju sasvim suprotan utisak od pređašnjeg. „One su antikolonijalne u svojoj suštini“, naglašava Sladojević i pojašnjava da je tkanina Kente, koja će biti predstavljena na izložbi, poklon koji su Tito i Jovanka dobili od Kvame Nukrumaha, predsednika Gane.

 „Tkanina je zapravo od kraljevske tkanine naroda Ašanti postala simbol panafrikanizma, a samim tim solidarnosti i antikolonijalizma. Tako da, kada Jovanka nosi tkaninu Kente na sebi, ona nosi poruku jedinstva, a kada Tito nosi etiopsko oglavlje na mestu bitke kod Adue u Etiopiji, gde je izvojevana pobeda nad Italijanima i etiopski narod se usprotivio kolonijalnoj moći, prisustvujemo činu solidarnosti sa Etiopijom i drugim zemljama protiv kolonijalizma“, ukazuje naša sagovornica. O tome zašto ove fotografije danas percipiramo kao kolonijalne i iz kojih preuzetih odnosa moći su to slike, Ana Sladojević kaže da se hegemonija sprovodi kroz različite nivoe pa tako i vizuelne, diplomatske i kulturne. U zemljama Afrike, koje su bile vrlo bliske zemljama metropole, to jest, bivših kolonizatora, obrasci su se prenosili kroz obrazovanje, državni sistem, kulturne manifestacije…

„Ti obrasci su napravljeni po modelu kolonijalizatora, oni se prisvajaju i jako je teško iskoračiti iz tog saznajnog okvira. Taj model se sprovodi i kroz protokole i diplomatiju. Ona ima korene u 19. veku baš zato što sadrži elemente spektakla kroz koje se pokazuje moć. Upravo zato i danas imamo kolonijalne obrasce koji perpetuiraju kroz određene forme reprezentacije. Diplomatija je par ekselans kodificirani sistem reprezentacije koji stalno perpetuira kolonijalnu sliku“, zaključuje Ana Sladojević. Ona je skrenula pažnju i na poslednji temat postavke „Tragovi“ u kome se razmatra nasleđe ideje nesvrstanih, Titove velike turneje po afričkim zemljama i prijateljstva koja su tada ostvarena, da li možemo da naučimo nešto od toga, koliko se sećamo a šta smo zaboravili. Šta nam danas znače toponimi kao što su Dom studenata Patrisa Lumumbe, zbog čijeg su ubistva u Beogradu 1961. i širom sveta bile demonstracije, šta nam znači Ulica Augustina Neta ili Park prijateljstva? O tome i drugim pitanjima su Šaponja i Čavić razgovarali sa građanima, a rezultati ovog istraživanja biće projektovani u sklopu izložbe. Njeni, kao i autori i autorke knjige čija promocija tek treba da usledi su istoričarka Radina Vučetić, istoričar sa Univerziteta Oksford Pol Bets i kustosi Muzeja Jugoslavije Radovan Cukić i Mirjana Slavković.

Ograde umesto mostova

Izložba „Tito u Africi – Slike solidarnosti“ je nastala u saradnji s međunarodnim projektom Socialism Goes Global, koji prema rečima Pola Betsa, istoričara sa Univerziteta u Oksfordu, pokušava da ispita nasleđe saradnje manjih država u vreme hladnoratovske podele. „Živimo u eri nacionalizama i ograda, a kroz ovaj projekat pričamo o internacionalizmu i izgradnji mostova. U ovom projektu učestvuje devet zemalja, mnogo stručnjaka i zajedno smo pokušali da pružimo drugačiji pogled na Hladni rat. Fokus neće biti na velikim silama nego na malim državama koje su se povezivale u vojnom, ekonomskom i kulturnom smislu, koje su međusobno gradile mostove. Jugoslavija i Tito su u širem smislu imali veliku ulogu u tome i izgradili mnogo veza kroz spoljnu politiku prema afričkim zemljama. Mi to nasleđe želimo da reafirmišemo“, konstatovao je Bets u kratkoj izjavi za Danas.

Eksponati

Postavka obuhvata 130 fotografija, filmske zapise, predmete, to jest poklone koje su Tito i Jovanka dobili od najviših državnika afričkih zemalja tokom svojih putovanja, izvode iz pisanja afričke štampe o njihovim posetama. Eksponati su iz muzejskog fonda, ali i materijal iz privatnih kolekcija porodica Dušana Lalevića i Mirka Lovrića, kao i iz Muzeja afričke umetnosti – zbirke Vede i dr Zdravka Pečara, Arhiva Jugoslavije i filmskih novosti.