To vreme čuva dobrotu i ljubav kojih više nema

A bilo je uništeno četiri metra živice i dve mladice iako je bilo toliko ljudi. Sad se naprave demonstracije ‘Ne damo Kosovo’ a opljačka se i sruši Knez Mihailova“, kaže za Danas novinar i rok kritičar Petar Peca Popović, tek poređenja radi ovog i prošlog vremena. Pecina izložba Zaustavljenost – Rok memorabilije u Galeriji Atrijum Biblioteke grada, upravo kroz njegove lične predmete predstavlja pripovest jednog vremena i to iz jedne krajnje autentične vizure.

„Mene je majka rodila, a ploče, strane novine, radio-emisije su me formirale. Tim redosledom sam i išao sklapajući postavku za ovu izložbu – od prvih ploča, prvih novina, preko prvog teksta, preko najvažnijeg čoveka koji je meni dao šansu Nikole Karaklajića, tada urednika Radio Beograda, prvog urednika Džuboksa i prvog urednika TV emisije Koncert za mladi ludi svet, što je bio presedan u kulturi na ovim prostorima. On je u toj mojoj radoznalosti nešto prepoznao“, priseša se Peca dodajući da sve što čini, radi zbog ljudi kakvi su Nikola Karaklajić, Duško Radović, koji je dosledno branio rokenrol kao deo kulture 20. veka, zatim Duško Trifunović, zbog ljudi kao što su Arsen Dedić, Bogdan Tirnanić, Milan Vlajčić…

„Zbog ljudi kulturnih kapaciteta, koji su umeli da prepoznaju da se u muzici šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka krije mnogo više od nekoliko strofa. Koji su videli da iz toga nastaje nešto što je stvarno autentično. Ne zaboravite, svi najznačajniji umetnici 20. veka su opečeni rokenrolom a sad vidimo da su i svi političari koji danas vladaju svetom izašli iz tog ambijenta“, konstatuje Peca Popović.

On kaže da izložba polazi od početaka, prvog teksta koji je objavio za honorar 1967. godine za list Gong, pa sve do filma „Zarobljeno vreme“ iz 2017. godine koji će premijerno biti prikazan iduće nedelje. Poslednji eksponat je nagrada koju je, što je zanimljivo, dobio od organizacije festivala BUNT, koji nema nikakve veze sa rokenrolom, nego je festival Beogradske umetničke nove teritorije posvećen vrednostima klasične muzike.

Upitan da izdvoji memorabilije kod kojih je možda zastao, rekao „o, bože“, Peca odgovara: „Evo, recimo, našao sam moj dnevnik rukom pisan sa Ostrva Vajt 1970. To je najveši festival svih vremena – Vudstok je najslavniji ali je Ostrvo Vajt najveći po broju gledalaca i po veličini učesnika. To sam šest dana rukom pisao. Našao sam isto rukom pisan izveštaj iz 1971, za emisiju Veče uz radio, u kome pišem kako sam bio na dobrotvornom humanitarnom koncertu u Petrinji i da sam tu upoznao mog druga Karla Metikoša sa mojom drugaricom Josipom Lisac. Oni se nisu poznavali, a igrom slučaja sam ih ja u autobusu upoznao. Postali su jedan od velikih kreativnih tandema sedamdesetih godina koji su napravili tu revolucionarnu ploču ‘Dnevnik jedne ljubavi’ i kasnije se venčali. Našao sam ulaznice sa mojih koncerata iz Engleske iz 1966 /67. godine. Našao sam ulaznicu i katalog za premijeru mjuzikla ‘Kosa’ na Edinburškom festivalu u avgustu 1968. Našao sam pismo Džon Lenona koje je on pisao rukom a povodom otvaranja jugoslovenskog fan kluba Bitlsa, i to pismo koje su potpisala sva četvorica, što ima veliku kulturološku, a, da se ne lažemo, i finansijsku vrednost. Imam jednu od poslednje četiri fotografije koje su sva četvorica člana Bitlsa potpisali. Imam novčanicu od jednog dolara na kojoj su Bitlsi a koja je bila u zvaničnom prometu u Americi. Izložio sam i dokumenta koja nekom mogu biti interesantna o zabranjenom koncertu Riblje čorbe 1988. ispred Crkve Svetog Save. Bio je dogovor da se na tom mestu održi humanitarni koncert za skupljanje priloga za završetak radova na kojem je trebalo da sviraju Riblja čorba, Piloti i Ekatarina Velika. Zahtev za koncert smo napisali uz blagoslov patrijarha Germana i poslali policiji, međutim, ona je taj nastup zabranila uz obrazloženje da bi time mogao da se ugrozi saobraćaj ispred crkve. Našao sam crtež Jadranke Stojaković, koja me je nacrtala. Imam prvo izdanje koje smo objavili Džonijeve ‘Ilijade’, deset komada u kožnom povezu… I imam nešto što je od neprocenjive vrednosti. Margita Stefanović je na patosu moje dnevne sobe napisala reči pesme ‘Samo par godina za nas'“, nabraja Peca Popović.

Ideja za izložbu nastala je u vreme objave knjige „Biti rokenrol“, kada je Mihajlo Pantić, putujući s Pecom po Srbiji i Crnoj Gori i slušajući njegove priče, pitao da li ima nešto od ličnih memorabilija. Peca mu je tada odgovorio da ima na tavanu i u garaži a već posle nekoliko meseci i direktorka biblioteke je bila oduševljena idejom da se u ovom zdanju napravi izložba tog tipa.

Upitan na kraju razgovora koje zapravo vrednosti čuva to „zarobljeno vreme“, Peca Popović je odgovorio: „Čuva ljubav i dobrotu koje danas nema.“