To vreme čuva dobrotu i ljubav kojih više nema

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovo je fini i pristojan čovek. Ne pripisuje sebi zasluge i ne izmišlja. Koliko se sećam bio je uključen u poslove oko koncerta i ne samo to, bio je aktivan u omladinskoj organizaciji na Dedinju, kao i mnogi, da ne kažem gomila nas. Za razliku od Popovića, Robert Nemeček voli da preteruje a nije mu strano da slaže. Ja se u stvari i javljam da demantujem jednu Nemečekovu laž u vezi koncerta kod Hajdučke česme. Naime, izjavio je: "to oko koncerta proteklo je ok. ali sam ipak imao problema sa političarima kojima se moja ideja nije baš dopadala". Ne znam samo kako se to političarima nije dopala ideja kada je ideju i realizaciju cele te priče obavila omladina Mesne zajednice IV juli, Radomira Vujovića 3, Beograd. Znaju se jako dobro imena tri moja druga koji su celu organizaciju zamislili i obavili, i mi omladinci sa MZ, bukvalno gomila nas, koji smo pomagali. Nemeček je, koliko se sećam, svirao gitaru u "Pop mašini" i svirao je na tom koncertu kao i mnogi drugi sastavi, pa i "Jutro", kasnije "Bijelo dugme." Znam da predsedništvo omladine nije dobilo ni jednu jedinu primedbu iako je policija greškom uhapsila nekolicinu drugova iz obezbeđenja umesto manguparije koja je remetila red. Iz političkih struktura opštine Savski venac smo dobili mnogo pohvala. Popović je ostao dosledan svojoj ljubavi iz tih dana i evo, skoro pola veka je u rok muzici. Imao je, istina, pre desetak godina jedan manji ispad na televiziji u vezi "komunističke diktature posle rata", ali evo, ispravlja se polako.

2. Da nije Crkva kao institucija u službi države zalopotebila ideje Jovana Kristetelja i Isusa Hirista, najbolji duhovi koji su prepoznali najvišu duhovnost ljudske svesti koja se pojavila bili bi slavljeni kao Bogovi. A pojavili se masovno u najtragičnijem Dvadesetom veku, prvo kao Bit (Beat) generacija, naravno tamo gde je uticaj Crkve bio najslabiji – u Megapolisu Njujorku i Nestvarno lepom San Francisku. Pojava Bit duha su bile pisane misli slobodnih ljudi nastali u zagušljivim barovima, potopljeni džez imaprovizacjama, kada je um upućen samo na svoje kreativne misli. Na stvaraoce bit generacije, osim američki transcedentalisti uticali su engleski romantičari i francuski nadrealisti. Najznačajniji datum je onaj koji se desio u “Six Galeri” u San Fracisku 1955. godine, kada je Allen Ginsberg pročtiao svoje remek delo, stihove – “Howl” (“Urlik”) koja je izazvala do tada nepoznate emocije, a njen efekat na ustaljene norme je bio taj da je protiv izdavača pokrenuta optužnica jer je pesma opsena. A prvi stih glasi: “Video sam najbolje umove moje generacije uništene ludilom, gladaju histerično goli…” Tu je i nauticajniji za to vreme Čarls Bukovski, sa porukom:” Činilo se da čovek ima samo dva izbora – živeti u užasu ili biti propalica.”

3. Ne razumem zasto neko na ova dva stvarno predivna komentara lupa minuse?
   ozda sendvic vredi tacan broj minusa,pa moraju da ga odrade.

4. "a sad vidimo da su i svi političari koji danas vladaju svetom izašli iz tog ambijenta"… Je l““ ovaj čikica uopšte svestan šta je rekao, s obzirom na to u kakvom je danas stanju taj "svet" (pod kojim on podrazumeva nekoliko zapadnih država). Svako ima pravo na svoju nostalgiju. Ovaj lik bi se verovatno žestoko rugao kada bi neko sa nostalgijom govorio o radnim akcijama i sletovima. Da li je lik sreo Žiku ili Miku, da li je išao na ostrvo Vajt ili Blek, iskreno, ni najmanje me ne zanima. On je barem živeo u tim godinama, pa govori na osnovu kakvog-takvog ličnog iskustva. a ne kao ona Radina Vučetić koja o zapadnoj kulturi u SFRJ piše na osnovu tuđih uspomena i tekstova iz novina. Ipak, Vučetić ukazuje na to da je zapadna kultura u SFRJ služila kao sredstvo kohezije (potpuno bezuspešno) i kao generator fanatične rusofobije (koja na toj teritoriji traje i do danas). SFRJ je u širim okvirima bila ono što je dans Porošenkova Ukrajina. Ostalo je, rekli bi matematičari, lako izvesti. Kao (kvazi)umetnički "pravac", rok-muzika je ostavila manje od nadrealizma, sa kojim deli mnogo toga. Pošto sam živeo u SFRJ, znam da su tadašnji mediji besomučno forsirali zapadnu masovnu kulturu, što nije sačuvalo tu nesrećnu zemlju. Pre će biti da je doprinelo njenoj krvavoj propasti. Izdvajati to tamburanje iz paketa u koji je ulazila glorifikacija svega zapadnog, osim (dela) zapadne politike, nema mnogo svrhe. Rok-muzika nikad nije ““““zaživela““““ u ““““regionu““““. Niti će, pošto je više nema. Kao što nema ni džeza, koji se bez podrške politike gotovo potpuno neopaženo sunovratio u provaliju.

5. Poznat je hipi slogan “vodite ljubav, ne rat”. Baš kao Jovan Krstitelji i Isus Hristos, Hipici su verovali da će LJubav da promeni svet.
   Naravno da hoće i menja ga. Jer, mržnja vodi u smrt, a dobri ljudi vole da žive. No, samo kao Ljudi – Bogovi. Osim što su mladi regrutovani za rat, državni troškovi su rasli, a sa njiim i nezadavoljstvo. Poučeni iskustvom pobunom studenata u Evropi 1968. kada su države koristile sva raspoloživa nasilna sredstva da ih ućutkaju, talentovani mladi ljudi dobre duše u Americi zaključili su da revolucujom, tučom i ubijanjem nije moguće pobediti sotone, zato su se vratili načinu samožrtvovanja kako su to izveli Sveti Jovan i Isus.Po ugledu na nobelovca Hermana Hesea, mladi rastrzani između potrebe za sigurnošću i želje za slobodom i nazavisnošću, krenuli su putem ka središtu duše. Čitali su Heseove knjige, “Sidartu”, što u prevodu znači – “Onaj koji je postigao cilj”, “Stepskog vuka”, “Demijana” i druge. U isto vreme Herbert Markuze postaje duhovni guru među mladima koji su čitali njegova dela ili samo čuli njegove radikalno revolucionarne predloge, kojim je tražio da se prekine sa ustaljenim normama i industriskom civilizacijom, prestanak svakodnevne borbe za opstanak i nastojanja da se razvijaju istinite ljudske potrebe za mirom, slobodom, zajedništvaom, lepotom, umetnošću i srećom. Tako se rađao boemski pokret u umetnosti i kniževsnosti, a rastao uticaj roka i džeza u muzici. Mladi su iritirali oligarhiju noseći majce sa likom Boga – Če Gevare, koga je CIA godinama lovila kao zver po Južnoj Americi. I, ubili ga. Baš kao što su rimski legionari lovili hrišćane i raspinajali ih na krtsače ili bacali zverima da bi zabavljali publiku okamenjene svesti..
   a da treba reči da u osnovi sadržaji roka i hipi poezije u SAD našli su izvor u sadržaje najboljih kantri muzičara, kakav je bio Vudi Gatri, čiji sin Alro Gatri je nastupao na Vudstoku, a očev stih sa portretom je na ulazu u NJujorški muzej glasi:”J don’t know how far / J’am going to have to go to see my own self / Or to hear my own voic “. “Ja ne znam koliko daleko treba da idem / Za da vidim sebe / Ili da čujem soptsven glas.“

6. Vođa “Bitlsa”, najpoznatije rok grupe, DŽon Lenon će 1966. godine upoznati Japanku Joko Ono, koja će biti njegova “Marija Magdalena”, čija će javno pokazivana istinska ljubav uzdrmati društveni život ostarele Britanske imperije. Zapevaće pesmu “Give Peace A Chance” (Dajte šansu miru). Reči Džona Lenona s kojima je opisao svoju ljubav, „Joko Ono je najsavršenije biće koje korača ovom planetom, pored nje sam shvatio ko sam i šta sam“ su najsvetlije što može da poželi žena savršenog duha.
   No, kao što ne zna istorija za stradanja Svetih Jovana i Isusa, jer su ubijeni po želji vlasti svete i svetovne, i posle dve hiljade godina desiće se ubistvo JŽona Lenona za koje se krije istina, jer ga je ubila država, vladajuća oligarhija. Oboženog Džona 1980. streljao je izopčeni “hrišćanin”. Ubica je doputovao u Njujrok, smestio se i pripremao pet nedelja živeći u “Hrišćanskom kampu” u Njujorku.
   Pre će biti istina da je ovaj kontrolisani lik samo upotrebljen od strane države. Novinar koji je doznao dosijea trojice tipova koji su se „zatekli“ u ulazu zgrade „Dakota“ u NJujorku, pročitao površno sastavljen policiski zapisnik, a što je najvažnije, da je Lenon bio noćna mora američkim vladarima, lako je zakljičio da od trojice jedan koji se predstavlja za ubicu, sumuniti Amerikanac po imenu Mark Devid Šampan, je samo upotrebljen. Baš kao što je upotrebljen navodni ubica Džona Kenedija, Li Osvald. Dok je istina da ih je ubila država koja i danas masovno ubija širom sveta kao nekad Rimska imperija hrišćane.

7. Umstveno visoko civlizovani Maji predvideli su ova događanja, još su predvideli datum, apokaliptičan dan 21. decembar 2012.,što je i Nostradamus u Srednjem veku potvrdio svojim predskazanjima. Međutim, ljudski um traži da se nešto što je dramatično veže za datum. Inače, istina je da će ove promene, koje su počele pojavom nove svesti u vidu Bit pedesetih i Hipi pokreta, i Rok kulture šestdestih trajati i izražavati na razne načine, a to će znati “oni koji mogu da vide i da čuju” – Isus Nazar. A pojave se mogu uporediti sa čovekovim samoprepoznavanjem, bogojavljanjem.

8. Postojala je grupa talentovanih pesnika i muzičara koji su stradali sa 27 godina uzrasta. Približno istog uzrasta su bili Sveti Jovan i Isus kada su ih Sotone rastrgle. Samo obdarene duše mogu za tako kratko vreme življenja da urade sve što treba da bi otišli u večnost. Poslednja od te plejade za ljubav samožrtvovanih dvadesetsedmogodišnjaka biće muzička diva Ejmi Vajnhaus (1983.-2011.). Jedan od tih iz “Kluba 27” je i Makedonac Toše Proevski, kome sam posvetio i objavio osećajni opis sa namerom da dokažem da čovekovu sudbimu određuje društvena i njegova svest. Za razliku od ostalih koji su umirali trovaći se drogom i alkoholom zbog nemanja roditeljske ljubavi u detinjstvu, Proevskog je ubio sistem za koji njegovi roditleji nisu stigli da ga pripreme. Evo neke od misli iz moje posvete:”…Pre da doznamo, lako nam je bilo da pogodimao da roditelji Proesvkog nisu političari, nisu trgovci, niti, pak, bankari. Oni su živeli u patrijarahalnoj varoši Kruševo. A to znači, da do njih nije doprela psihologija ropstva koja vlada ovim svetom. Oni nisu profiteri koji smatraju da ćovek nema dušu i služi da bude iskorišćen. Oni poseduju božanstvenu svest – da su bogati siromašni. Patrajarhalnost krije u sebi iskrenu želju za trajanjem:one želje što ne budu ostvarene čuvaju se kao pelcer za naredne generacije, za sledeće epohe.To su ljudi koji žele da sačuvaju čovekovo dostojanstvo. No, tragično je bilo za njihovog sina Tošeta, jer su ga naučili da veruje ljudima i predaje se autoritetima. A u uslovima kada su pare postale zakon, dobro vaspitani ljudi nemaju razvijen potreban osećaj za da se odbrane. Najbolje u čoveku sazdano je od najjednostаvnijih osobina.Takvu prostodušnost posedovao je Toše Proevski. Ljubav i pesma su mu bili poziv svim narodima na Balkanu. Baš kao Isus, Toše je pokazao da je nenasilje najmoćnije čovekovo oružje. Roditelji su mu pružali neograničenu ljubav da bi on mogao svima da nam je daje…”

9. Rok pokret je zahvatio na vreme i našu mladež. No tek u osmoj decenji bilo je, ima i sada i biće Apostola, ali samo jedan je bio sin Božjeg Duha, ravan Isusu – Milan Mladenović. Kao Isus, On će se voleti sa svojom M. M. Citat iz Njegove monogrfije:”Lepotu u njemu ni jedna muka nije mogla da ubije. Naprotiv, teskoba i bol su mu samo "pomagali" da iz sebe izvuče još lepša dela. Zato je i pevao: – U svakom porazu ja sam video deo slobode. I kad je gotovo, za mene, znaj, tek je počelo! Ili: – Ja sam oduvek spavao, s““ tvojim imenom na usnama. Ti si oduvek spavala, s““ mojim imenom na usnama. I kud““ god krenem, tvoja je ruka u mojoj ruci. I kada želim nešto da kažem, ja kažem mi! Ljubav, ljubav, ljubav, ah ljubav!”
   I danas svesno budni čuju kako odjekuje vrisak i vapaj “Dečaka iz vode”: "Ovde je hladno, ovde je zima, ovde je mrak…" Članovi benda “EKV”, na čelu sa Milanom Mladenivićem uložiće svoje živote kao ulog za oboženje Čoveka porukama kao što je jedan od mnogobrojnih Bogom danih stihova: “Vatra je ostala u nama, šume će nas primiti u mrak. Bežimo sa ovog svetla, bežimo u mrak.” Naravno, na Milonovu dušu uticao je rat između Srbije I Hrtvatske, jer mu je otac bio Srbin a vojno lice, a predobra i lepa majka Hrtvatica iz primorskog grada – Makarske.

10. Spominjem Obožene ljude koji su pisali i pevali svoje stihove, a po sadržini su Božje poruke. Inače, uvek i svugde ima LJudi ravni Jovanu Krstitelju i Isusu Hristu. Oboženih ljudi ima u svakom selu, a još više đavola, a najviše onih koji su „dobri“ jer su „slabi“, rekao bi Niče, ili „glupi“ kaže naš narod. Isto to važi i za gradove. No, u prestoničkom gradu Srbuije ima najviše produhovljenih, oboženih ljudi, jer u njemu rade, ili barem treba da su u funkciji, sve institucije od naciolanog značaja. No, u institucijama duhovnosti, kao i samoj Akademiji nauka i umetnosti kao vrhovnoj instituciji, ne delaju samo oboženi časni umovi, već i đavalosti. Jer moć uma ne znači i časnost, intelgencija nije mudrost, a može biti i lukavost. Upravo đavolastim umovima je neophodna visoka moć uma, inteligencija da bi mogli da budu lukаvo zločesti, a da pritom uživaju ugled i poštovanje javnosti, koju grade i zločesta uredništva medija. Što u sadašnjoj Srbiji takvi dominatno utiču na gradnju mišljenja građana. Znači, ne podižu već im sputavaju svest. Čak šta više pod njihovim budnim nadzorom su najuticajni političari, čime im odmažu da svesno napreduju da tokom rada stiču potrebno iskustvo i znanje čime bi podizati sopstvenu svest koja je potrebna vrednom državniku. A ne da njihova svest svakim danom tone nadole – prema nivou malograđanskih politikanata. Čime omogućavaju da se razmahnu zločesti ljudi, koji sami svojim duhom ne mogu da vladaju već da bi postojali moraju da vladaju drugim vrednim od sebe. Oni su paraziti Duha Obožebih Ljudi. Pa zato ne dozvoljavaju da Oboženi Ljudi se pokažu tamo gde Đavolima smetaju. Đavoli prave takve društvene odnose u kojima se Oboženi osećaju da su neprihvatljivi, odbačeni, zbog čega su prinuđeni da u najboljim godinam nestanju sa ovog sveta.
    Šta je bio Srđan Aleksić nego Bog, koga su ubili đavoli jer je štitio prijatelja muslimana,a ubili su ga Srbi. “Bio je dobrodušan, voleo je muziku i prijatelje i u svakoj situciji je bio zaštitnik slabijih”, kako to kaže Njegov Ojađeni otac iz Trebinja u Hercegovini.
    Tako danas ne samo kod nas već u većem delu tkzv. demokratskog sveta važi upozorenje koje je zapazio mudri Sokrat, a zabeležio Platon: “Demokratije će platiti zato što će pokušati odgovarati svima. Lopovi i prevaranti će hteti važne državne funkcije. A demokratija će im to dati. A kada lopovi i prevaranti konačno demokratski preuzmu vlast, jer kriminalci i zločinci teže za moć, nastat će gora tiranija nego u vreme bilo koje monarhije ili oligarhije.”
    Iako vrlo retko, bilo je i biće Bogova koji će upravljati svojim narodima. Ovde ćemo imenovati još uvek živog bivšeg predsednika Uragvaja, koji je u mladosti slučajno preževeo mnoge rane naneti mu dok su ga lovili Đavoli, a ime mu je Hos(z)e Muhika.

11. No, sada je i naše društvo postalo deo Zapadne civilizacije u kojoj su tragedije rezervisane za najbolje. Sada će i naši obdareni mladi da umiru kao žrtve nedostatka roditeljske ljubavi – ubijaće se alkoholom i finim praškovima ubrizganih u krvotok.
    Sve sam ovo odamno napisao, da ove jeseni (2016.) vršnjаci ili malo stariji od stradalih i živih najobdarenih umova Rok i Hipi kulutre su i članovi Nobelovog Komiteta za književnost, zbog čega su mogli lako da odluče da dodele nagradu jednom od najvećih svetaca vremena Bogojavljanja – Bobu Dilanu. No, za da im pokaže da On i Oni nisu isto, Dilan se danima nije odazivao za dobijenu nagradu. Kasnije se javio da se zahvali, da bi potom odgovorio da neće moći da prisustvuje svečanosti. A na pitanja zašto nije odgovarao, ćutao je. Osim što je na zadnjem koncertu održanom u Las Vegasu, na kraju otpevao pesmu ”Why Try to Change Me” (“Čemu pokušaj da me promene sada”), što se tumači za njegov neugašeni bunt protiv establišmenta i vladajuće svesti, uključujući i Nobelov komintet za književnost
    Naši mladi i ne znaju zašto nose pocepane farmerke. Nema od koga da doznaju da to ima veze i sa Dilanovom nagradom za književonst. Jer su Dilanove kolege leta 1969. priredili najveći protestni koncert protiv ubijanja i uništavanja u Vijetnamu od strane imperijalne sile – SAD.Trodnevni Rok koncert nazvan je po mestu Vudstok, u oblasti države NJujork. Koncert su morali dugo da pripremaju, jer su se Sotone protivile, pa su rokeri morali da nose iste panatalone koje su im se pocepale, dok su Hipici doputovali, većina iz San Franciska, sa pocepanim ne samo farmerkama, a zadovoljni i srećni produžli su da ih takve nose u svakoj prilici. Hipici su nasledili duh Bit pokreta i njihovog Boga, Čarlsa Bukovkog, koji je poručivao: “Što mi je manje trebalo bolje sam se osećao.” To je nateralo kapitalsitičke Sotone da počnu da proizvode i prodaju pocepane farmereke! Sada ih nose i talentovani, kao i većina imitatori, no i okamenjeni umovi.
    eđu najpoznatije izvođače na Vudstoku bila je i pokojna DŽenis DŽoplin, od koje se očekivalo da će naći svog Isusa kao što ga je našla Marija Magdalena. I DŽenis DŽoplin, pripadnik je umrlih “Kluba 27”. Dok je kod Boba Dilana razum nadvlado osećajnost, posle težeg udesa na svom motociklu i to baš blizu Vudstoka 1966. godine, gde je imao svoju vikendicu, pa je izdržao obećanje da tamo više neće odlaziti celih osam godina, zbog čega nije nastupao na pomenutom Koncertu.
    Od tada mladi u SAD žive u paralenom društvu, sa porukama pisanim i pevanim, i sa ponekim žestokim javnim protestom kakva je bila Opsada Vol Strita u NJujorku oktobra 2011.Tada ih je policija premlaćivala, zatvarala ili tranasportovala u druge gradove velikog sistema SAD kojim vladaju Sotone, za koje je ćovek sredstvo i objekat za eksploataciju.

12. U hrpi bezvezarija ipak se ističu dve zaista loša mesta. Ono o Milanu Mladenoviću (čiju situaciju može da razume samo onaj ko je i sam bio u sličnom položaju, a sklepatelj ovih tragikomičnih poduka to sigurno nije) i ovo: "sada je i naše društvo postalo deo Zapadne civilizacije"… Prvo, koje je to vaše društvo? I drugo, deo civilizacije? Pa još i Zapadne, sa sve tim velikim slovom?

13. Šta je ovo? Komentari sve Miloš..Miloš…kao da je boj na Kosovu.