Toksični partrijarhat iz muške perspektive: Psihološki triler „Naslednik” u domaćim bioskopima

Glavni junak je Elijas Barnes (Mark-Andre Gronden) koji, iste večeri kada doživljava profesionalni trijumf kao novi umetnički direktor pariske modne kuće, saznaje da mu je otac u Kanadi preminuo.

Elijas decenijama nije imao kontakt sa njim i izgradio je novi identitet promenivši kontinent, ime i akcenat, međutim, primoran je da se vrati u rodni Montreal i, kao jedini naslednik, pobrine oko očeve sahrane i zaostavštine. Ubrzo će otkriti da je od njega nasledio mnogo više od slabog srca.

Trejler – Naslednik:

Reč je o drugom dugometražnom ostvarenju reditelja, scenariste i glumca Gzavijea Legrana, koje se oslanja na njegove prethodne radove.

Kratki film, „Pre nego što sve izgubimo” (Avant que de tout perdre), nominovan 2014. za Oskara, prati dan u životu majke koja odlučuje da napusti supruga nasilnika.
Istu temu, sa istim glumcima, produbio je tri godine kasnije u svom dugometražnom debiju, „Starateljstvo” (Jusqu’à la garde), prikazanom na 23. Festivalu autorskog filma, a ovenčanom Srebrnim lavom za režiju u Veneciji i Cezarom (francuski Oskar) za film, scenario, glavnu žensku ulogu i montažu.

Tema porodičnog košmara o zlostavljanju nastavljena je i u „Nasledniku”, ali ovoga puta nudi uznemirujući pogled na toksični partrijarhat iz muške perspektive.

Kako je kritičar Verajetija ocenio, „Legran je stvorio jedan od najprezrivijih prikaza patrijarhalne moći koji možete zamisliti”.
– Očinska figura je u svim mojim filmovima strašna, ali ja ništa nisam izmislio. Dovoljno je da pogledate vesti. Ovoga puta pričam o nasilju muškarca nad svojim sinom, zlodelima koje čini i nakon smrti. Očevi gresi prenose se na sina i time čine ovaj problem večitim. Patrijarhat jednako uništava i žene i decu i muškarce, on je utkan u našu kulturu i dok ga sasvim ne razmontiramo, ništa se neće promeniti – poručuje Gzavije Legran.

Film je podržao MEDIA program Kreativne Evrope.