Foto: pixabay/ congerdesignJuče je na zaječarskom groblju sahranjen Tomislav Toma Mijović jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pesnika – po sopstvenoj želji u krugu najuže porodice što je, poznavajući ga, njegova poslednja jaka poruka koju će razumeti i oni koji su se pravili i praviće se da je ne razumeju.
Toma Mijović je, po nepodeljenom mišljenju stručne i kulturne javnosti Timočke krajine i Srbije, jedan od najznačajnijih pesnika, književnika veka koji je prošao.
Još u studentskim danima (studirao je Jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu) u Beogradu objavljuje pesme i gotovo odmah stiče značajan ugled kao jedan od najtalentovanijih mladih pesnika, a postaje i glavni urednik književnog časopisa „Vidici“. Tokom 1957. godine vraća se u zavičaj (rođen je u Negotinu) u Zaječar i zapošljava kao novinar u regionalnom nedeljniku „Timok“ gde sa uspehom uređuje kulturnu rubriku.
Uz neprekidno pesničko stvaranje i objavljivanje pesama, pripovedaka, kritika, prikaza, tokom 1961. godine osniva, u okviru NIO Timok, nadaleko poznati časopis za društvena, kulturna i književna pitanja „Razvitak“ i uređuje ga sa velikim uspehom, skoro pola veka. Sve do 2006. godine kada ga nenadano i bahato tadašnji osnivač – SO Zaječar, razrešava sa mesta glavnog urednika.
Ako bismo želeli da ocenimo da li je Mijović značajniji kao pesnik, književnik ili kao urednik „Razvitka“ jako teško bismo doneli pravi sud. Književna kritika Srbije ga je odavno uvrstila u najznačajnije savremene srpske pesnike, a sa druge strane on je kao pravi poslenik u kulturi Timočke krajine kroz ovaj časopis i brojne druge aktivnosti – između ostalog i Biblioteku „Razvitka“ od 15 knjiga, Biblioteku „Krajinski književni krug“ od 18 knjiga stekao ugled kakav je malo ko do tada dostigao.
Od samog početka rada na „Razvitku“ znao je nepogrešivo da prepozna i objavi pesme mladih, talentovanih pesnika kojima je pojavljivanje na njegovim stranicama bio ogroman podstrek za dalje uspešno bavljenje književnošću. Godinama je sa velikim uspehom stvarao veliku mrežu saradnika koji su svojim prilozima iz društvenog života, kulture, umetnosti i književnosti neprekidno podizali nivo i ugled „Razvitka“ u red najboljih časopisa u ondašnjoj Jugoslaviji.
Mijović je sa velikim uspehom uredio i opremio za štampu na stotinak knjiga, monografija iz različitih oblasti. Bilo je gotovo nezamislivo da se iole značajnija knjiga, posebno na istoku Srbije, objavi bez njegovog doprinosa u njenom stvaranju.
Aktivno je učestvovao u javnom, kulturnom životu, pre svega Timočke krajine. Jedan je od osnivača Krajinskog književnog kruga, brojnih kulturnih manifestacija, a kao poznavalac slikarstva i likovnih kolonija. Jednom rečju, čitav njegov život je bio posvećen stvaralaštvu u brojnim oblastima života, ali uz pažljivo biranje i podržavanje pravih umetničkih i društvenih vrednosti.
Za života je dobio brojne nagrade počev od Vukove , „Milan Rakić“ i brojnih drugih, a njegova poezija našla se i u brojnim antologijama i izborima, a prevođena je i na više stranih jezika.
Poslednjih godina oboleo je od neobične bolesti od koje je nepovratno izgubio vid, ali je i dalje video dublje i dalje od mnogih.
Uprkos tome, pipajući po hartiji i rukom umećući slova u šablon koji vodi redove, napisao i objavio još nekoliko knjiga, pridruživši ih brojnim prethodnim, nezaobilaznim u povesnici srpskog pesništva.
Sahrana bez pompe i govora, podsetila nas je na njegov život. Tako je u miru „provincije“ skromno i tiho živeo i stvarao sedamdeset godina ali iza sebe ostavio ukupno delo koje će trajno svedočiti o trajnom značaju Tome Mijovića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
