Tragedija koja se stalno ponavlja

Predstava je, po rečima direktora Grada teatra Blaža Radomana, urađena u koprodukciji sa Centrom za kulturu Svilajnac, a kako je reč o Šekspiru, okupljen je najbolji „pozorišni tim“.

Reditelj Kokan Mladenović, koji potpisuje i dramaturgiju, izjavio je na konferenciji za novinare da nije on izabrao ovaj komad, nego je komad izabrao sve nas.

– ”Julije Cezar” je tragedija koja se dešava svima nama, globalno, u regionu i u svetu. To je tragedija svih propalih revolucija i njihovih humanističkih ideja. Bila bi velika privilegija nas u Srbiji da nismo uspeli da upropastimo veličanstvenu ideju krupnih društvenih promena posle svrgavanja Miloševića. Nažalost, taj obrazac nam pokazuje da je svaka revolucija na kraju tek puka zamena društvenih elita, da tu nema nikakvog boljitka za sam narod, i da se suštinski ništa neće promeniti nabolje. Samo će neki drugi ljudi doći na vlast, neki koje ćemo godinama gledati kao i prethodne moćnike, i taj palanački ringišpil nastaviće da se vrti sa nama poznatim licima, dok mi stojimo i gledamo kako se smjenjuju – na vlasti, u opoziciji, pa onda opet na vlasti. To razočaravajuće osećanje propale revolucije je nešto što treba da dominira ovakvim „Cezarom”. Naravno, Šekspir ne bi bio tako veličanstven pisac da je to tek komad sa društvenom tezom. Nije on, naravno, samo to, ovo je komad koji daje izuzetno mnogo psiholoških nijansi, i koji je pravi izazov za vrhunske glumce – istakao je Mladenović.

U drami koju je Šekspir napisao oko 1599. godine, koja se događa u Rimu '40-ih godina pre nove ere, i koja u originalnoj verziji ima 52 lika, ovog puta igra petoro glumaca. Sergeja Trifunovića budvanska publika videće u liku Bruta, Saša Torlaković igra dve uloge – Julija Cezara i Marka Antonija, Branislav Trifunović je Kasije, Marko Marković je Oktavije i Kaska, a dve uloge, Porciju i Kalpurniju, igra i mlada crnogorska glumica Jelena Minić. Petoro glumaca istovremeno je i narod na sceni, jer se, kako je rečeno, zbog naroda i radi ova predstava – narod je predmet, objekt i sredstvo manipulacije u političkim sistemima. Narod izmanipuliše gotovo svaka revolucija, i narod je taj koji nakon svih promena na kraju uvek ostane bez ičega.

– Meni je Šekspir uvijek izazov – izjavio je Sergej Trifunović.

– Najbolja slika toga je da Kokan Mladenović i ja nismo govorili jedno pet godina, a onda me je pozvao i rekao – je li, ludače, hoćeš li da igraš Bruta. Odgovorio sam mu – jok, ti ćeš! To je bio ceo naš razgovor. Šekspir nas je tako nekako ujedinio, a ova drama je toliko izazovna, toliko smo svašta tu otkrili, svašta iščačkali, da je to prosto neverovatno. U toj matrici istorije koja se neprestano ponavlja postoji nešto užasno. Ta matrica se dešava i nama, jer stalno gledamo jedne te iste face na vlasti – da li će ovaj da napravi koaliciju sa ovim, kako bi spasio svoju „bulju”, ili će sa drugim, da bi takođe spasio svoju „bulju”. Imate tu dve instance – jednu da spasite „bulju”, a drugu da uzmete pare. A vas, rajo, ko vas jebe!

Branislav Trifunović smatra da bi Šekspir, kada bi danas pisao, mogao da napiše istu ovu dramu:

– Jedino bi imena morao da prilagodi ovom vremenu, ali ne bi izbacio ni jednu jedinu rečenicu. Zato smo probali da „Cezara” stavimo u ovaj današnji kalup, kalup koji nas brine, boli, tišti, i na koji nekako moramo da reagujemo.

Mladi glumac Marko Marković istakao je da davno nije imao tu vrstu strasti, treme i straha ovako rano pred premijeru, kao sada, da ima tu „jedvačekačku” želju da počne predstava, jer je ona praznik za uši u ovom vremenu. Sličan osećaj ima i glumica Jelena Minić, koja je izjavila da se radeći u ovoj muškoj ekipi osećala kao njihov „drug iz vojske”.

Kostime potpisuje Tatjana Radišić, scenografiju Marija Kalabić, muziku Irena Popović, a reprize premijere u Budvi zakazane su 14, 15. i 16. jula.

Šekspir je sve napisao

Po rečima Saše Torlakovića, koji god lik glumac da igra koji je Šekspir napisao, to je uvek velika nagrada. – Šekspir je sve napisao. U njegovom tekstu ne možete da lutate, samo treba da ga čitate, tu sve piše. U ovoj predstavi postoji još jedan bitan lik, a to je narod. Nas je zanimalo i to kako taj narod može da se promeni, kako da ne odlučuje stihijno danas jedno, sutra drugo, i kako je, zapravo, vrlo lako manipulisati narodom. Mislim da smo napravili uzbudljivu predstavu, jednu od onih koju glumci vole, što joj obezbeđuje dug život.